Kako ugasiti požar

Povezani članci

• Afganistan: Ubijena fotoreporterka AP-a, ranjena novinarka
• Indija: Više od 40 radnika poginulo u stravičnom požaru u tvornici
• Porast novih zaraza u Iranu posle ublažavanja mera ograničenja
• Japan: Dvije i po godine nakon cunamija traga se za još 2.654 tijela
• Savet bezbednosti pozvao na sprečavanje eskalacije sukoba u Siriji
• Američki ministar financija: SAD neće bankrotirati

FOTO: ANDREW HARRER/BLOOMBERG

U proteklim sedmicama dve trećina stanovnika Sjedinjenih Država dobilo je upozorenja na moguće poplave ili ekstremne vrućine. Vode Atlantskog okeana dostižu rekordne temperature. Šumski požari pustoše delove Grčke. U Pekingu su evakuisane desetine hiljada ljudi zbog tajfuna. Jul je bio najtopliji mesec u zabeleženoj istoriji.

Da bismo se izborili s krizom moramo brzo delovati na dva fronta: prvi je podsticanje međunarodne saradnje, a drugi pozivanje na odgovornost onih koji su za ovu krizu najodgovorniji.

Poslednji izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene pri Ujedinjenim nacijama zastrašujuće je precizan i jasan. Ako Sjedinjene Države, Kina i ostatak sveta bez odlaganja i značajno ne smanje emisije ugljenika, planeta će pretrpeti ogromnu, nepopravljivu štetu.

Dozvolite da naglasim ovaj poslednji deo: ako ceo svet, na čelu s najvećim ekonomskim silama – Sjedinjenim Državama i Kinom – ne reaguje u najkraćem mogućem roku, potomcima i budućim generacijama ćemo ostaviti svet koji nije više podoban za ljudski život.

Rešavanje nastale krize je zadatak toliko težak i složen da ga nijedna zemlja ne može obaviti sama. U pitanju je globalna kriza koja nalaže saradnju svih država sveta. Dopadalo se to nama ili ne, ovog puta smo svi u istom škripcu.

Sjedinjene Države su suočene sa zastrašujućim posledicama klimatskih promena, ali gusto naseljene zemlje u Aziji su još ugroženije. Nivo mora u priobalju Kine raste brže od svetskog proseka. Najveći obalski gradovi kao što su Šangaj, Tjenđin i Šendžen naći će se na udaru katastrofalnih poplava u godinama koje dolaze – što će ugroziti čitavu kinesku ekonomiju. Neki predviđaju da će se delovi Šangaja, grada s 24 miliona stanovnika, naći pod vodom već krajem ovog veka.

Razvoj obostrano korisnih odnosa s Kinom u cilju zaštite planete neće biti lak zadatak. Jastrebovi na obe strane vredno rade na raspirivanju novog hladnog rata.

Ipak, Sjedinjene Države, Kina i ostale zemlje sveta, svi mi zajedno, još imamo vremena za agresivnu ofanzivu u borbi protiv klimatskih promena u cilju sprečavanja nepopravljive štete za naše zemlje i našu planetu.

Pored podsticanja međunarodne saradnje u borbi protiv klimatskih promena, svi zajedno moramo postaviti sebi jedno jednostavno pitanje: Kako nam se ovo dogodilo?

Kako smo stigli do ovog trenutka, kako smo dozvolili da zdravlje i blagostanje čitave planete i životi milijardi ljudi bu ugroženi ovom ogromnom pretnjom?

Razumevanje uzroka krize pomoći će nam da osvetlimo put napred. Odgovor je, srećom, prilično jasan. Naučna zajednica već decenijama upozorava da su klimatske promene – i sve opasnosti koje otuda proističu, u obliku suša, poplava, ekstremnih vremenskih prilika i bolesti – posledica emisije ugljenika usled korišćenja fosilnih goriva.

Fizičar Edward Teller i drugi naučnici upozoravali su vodeće kompanije u industriji fosilnih goriva da emisije ugljenika „zagađuju atmosferu“ i proizvode „efekat staklene bašte“, što će vremenom izazvati porast temperature „dovoljan da se otope polarne kape i potopi Njujork“. Govorili su o tome još pre 60 godina!

Naučnici koje su nezavisno angažovale ove kompanije potvrdili su takva predviđanja. Istraživanje kompanije Shell iz 1975. godine pokazalo je da će rast koncentracije ugljenika povećati globalnu temperaturu i izazvati „velike klimatske promene“. Istraživači su opasnost sagorevanja fosilnih goriva poredili sa opasnostima skladištenja nuklearnog otpada. Počevši od kraja 70-ih godina, kompanija Exxon – danas Exxon Mobile – sprovodila je opširna istraživanja klimatskih promena. Prema nalazima jedne skorašnje studije, i ta istraživanja su „ispravno i kompetentno“ predvidela rast temperature koji se upravo događa.

Energetske kompanije su sve ovo već znale.

Znale su da izazivaju globalno otopljavanje i ugrožavaju opstanak planete.

Ipak, u trci za profitom, njihovi rukovodioci ne samo da nisu podelili svoja saznanja s javnošću, nego su nas godinama lagali o ovoj egzistencijalnoj pretnji. Iste kompanije i danas finansiraju kampanje za širenje dezinformacija.

I šta se dogodilo s direktorima kompanija koji su izdali američki narod i globalnu zajednicu? Da li su dobili otkaze? Da li su ih raskrinkali komentatori s kablovskih televizija i uvodničari vodećih listova? Da li je podignuta neka optužnica?

Ne. Niko od njih nije odgovarao. Samo su se obogatili.

To je opsceno.

Kada kriminalac uđe u prodavnicu i puca u prodavca iza kase, moralni sud nam kaže da je takvo ponašanje društveno neprihvatljivo i da napadača treba kazniti.

Kada državni službenik zloupotrebi položaj i proneveri novac poreskih obveznika, moralni sud nam kaže da počinilac treba da izgubi posao i možda završi u zatvoru.

Kada rukovodioci energetskih kompanija donesu odluku da direktno ugroze milione života – pa i samu planetu – kažu nam da je to „samo biznis“.

To nije prihvatljivo.

Zato sam državnom tužiocu Merricku Garlandu ove sedmice uputio pismo u kom zahtevam da pokrene krivične postupke protiv kompanija u industriji fosilnih goriva zbog njihove dugotrajne i pažljivo organizovane kampanje kojom su potrošače dovodile u zabludu i diskreditovale upozorenja naučnika, samo da bi zaštitile svoju dobit. Pismo su potpisali i senatori Jeff Merkley, Elizabeth Warren i Ed Markey.

Kao i u slučaju duvanske industrije pre njih, postupci pomenutih kompanija su očigledan primer kršenja saveznih zakona o korupciji, zakona o istini u reklamama, zakona o zaštiti potrošača i mnogih drugih propisa. Ministarstvo pravde je dužno da ih pozove na odgovornost.

Više od 40 država i opština je podnelo tužbe u kojima se traži da se kompanije koje su sprovodile kampanje dezinformisanja u vezi s klimatskim promenama pozovu na odgovornost. Ministarstvo pravde mora se pridružiti toj borbi i sarađivati s Federalnom komisijom za trgovinu i drugim agencijama za sprovođenje zakona u cilju pokretanja postupaka protiv svih onih koji su učestvovali u zaveri laži industrije fosilnih goriva.

Ova industrija mora početi da plaća za ogromnu štetu koju je već nanela i koju nanosi svakog dana. Klimatske promene su egzistencijalna pretnja svakom stanovniku naše planete. Na svakom nivou i u svakoj zemlji moramo raditi na očuvanju planete za našu decu i buduće generacije. Ljudi najodgovorniji za ovu globalnu krizu moraju se konačno pozvati na odgovornost.

MSNBC 

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net