Bajden: Neću nikome dozvoliti da ponovo ‘stavi nož pod grlo demokratije’
Povezani članci
Foto: Reuters
Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) optužio je u četvrtak svog prethodnika Donalda Trampa (Trump) da predstavlja stalnu pretnju američkoj demokratiji, u govoru na godišnjicu napada na Kapitol njegovih pristalica u pokušaju da preokrenu rezultat izbora iz 2020.
Bajden je istakao da je po prvi put u istoriji SAD njegov prethodnik “pokušao da spreči miran prenos vlasti” kada je “nasilna rulja” preplavila Kapitol, ali “nisu uspeli”.
“Na današnji dan pre godinu dana na ovom svetom mestu, demokratija je napadnuta”, rekao je Bajden. “Volja naroda je bila na udaru. Naš Ustav je bio suočen sa najtežim pretnjama.”
Podsetio je da se to nikada nije desilo, čak ni za vreme građanskog rata 1861-5.
To je bila oružana pobuna… Oni nisu želeli da podrže slobodne i poštene izbore, već da ih ponište,” podsećajući da je masa koja je upala u Kongres pretila vešanjem potpredsedniku SAD-a Majku Pensu (Mike Pence) i drugim zvaničnicima.
“Oni nisu došli ovde iz patriotizma ili zbog principa. Ne u službi Amerike, već u službi jednog čoveka”, kazao je Bajden misleći na Trampa.
Bajden je takođe optužio Trampa da je gledao nerede na televiziji “i satima nije činio ništa”.
Bajden je upitao da li će SAD biti nacija koja prihvata političko nasilje kao standard:
“Ne možemo da dozvolimo sebi da budemo takva nacija,” istakao je.
On je poručio da je “demokratija izdržala, mi, narod, mi smo izdržali”.
Govoreći u zgradi sa belom kupolom koja je bila poprište nereda 6. januara 2021, Bajden je upozorio da su Trampove lažne tvrdnje da su mu pokradeni glasovi široko rasprostranjenim prevarama u glasanju mogle da podriju vladavinu zakona i potkopaju buduće izbore.
“Moramo biti potpuno jasni šta je istina, a šta laž. Evo istine: bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država stvorio je i širio mrežu laži o izborima 2020. On je to učinio zbog toga što daje prednost moći nad principima, jer sopstvene interese smatra važnijim od interesa svoje zemlje. Zato što mu je njegov narušeni ego važniji od naše demokratije ili našeg ustava”, rekao je Bajden.
“Nije mogao da prihvati da je izgubio, iako je to reklo 93 senatora Sjedinjenih Država, njegov sopstveni državni tužilac, njegov potpredsednik, guverneri i državni zvaničnici u svakoj državi: izgubio je. To je uradilo 81 milion vas kada ste glasali za novi put napred”, dodao je Bajden.
Donald Tramp “nije samo bivši predsednik”, kazao je Bajden. “On je poraženi bivši predsednik sa razlikom od preko sedam miliona vaših glasova na slobodnim i poštenim izborima”, kazao je američki predsednik.
“Jednostavno nema dokaza da su izborni rezultati nereguralni”, istakao je američki predsednik.
Izbori 2020. bili su “najveća manifestacija demokratije” u američkoj istoriji, rekao je.
Bajden je kazao da je 150 miliona Amerikanaca izašlo na birališta i glasalo, uprkos pretnji od pandemije Covid-19.
On je rekao da su Trampovi napori da širi “veliku laž” o ishodu izbora “pogrešni” i “neamerički”.
“Istina je da nijedni izbori u američkoj istoriji nisu pažljivije nadgledani i glasovi prebrojani”, kazao je američki predsednik.
“Nisam tražio ovu bitku, ali neću ni odustati. Braniću ovu naciju. Neću dozvoliti nikome da stavi bodež pod grlo ove demokratije”, kazao je Bajden.
On je istakao da su se neki “hrabri članovi Republikanske stranke” suprostavili Trampu, ali da mnogi i dalje šire njegov narativ, pretvarajući je u “nešto drugo”.
“Čini da oni više ne žele da budu partija Linkolna, Ajzenhauera, Regana i Bušovih”.
Bajden se veći deo prve godine na funkciji fokusirao na ostvarenje svoje agende, ne pominjući često svog prethodnika.
Ali, demokrate, nekolicina republikanaca i mnogi nezavisni posmatrači upozorili su da je šteta koju je Tramp napravio pre nereda – u zapaljivom govoru pristalicama u kojem je ponovio svoje lažne izborne tvrdnje i podstakao ih da odu na Kapitol i “da se pakleno bore” da “zaustavi krađu” – ostaje.
Bajden je ponovio stav koji se često čuo tokom njegove izborne kampanje – da su SAD na “tački prekretnice” u borbi između demokratije i “autokratije”.
Tramp predstavlja Ameriku koju vodi “autokratski moćnik”, kazao je.
“To nikada nismo bili, to nikada ne bi trebalo da postanemo”, istakao je Bajden.
On je napomenuo da je sastavni deo američkog demokratskog eksperimenta “odgovornost da se prihvati poraz”.
“Bolovi i ožiljci od tog dana su duboki. Mi smo u bici za dušu Amerike”, kazao je Bajden.
Dodao je da se Amerikanci moraju “suočiti sa istinom koja će nas osloboditi” da bi mogli da idu napred, te da se postaraju da se to nikada više ne ponovi.
Poruka Donalda Trampa
Donald Tramp je u četvrtak optužio Bajdena da se poziva na njegovo ime u izjavama kako bi dalje podelio naciju godinu dana nakon nereda na Kapitolu.
Bajden, demokrata,”iskoristio je moje ime danas da pokuša da dodatno podeli Ameriku”, naveo je Tramp u pisanoj izjavi posle Bajdenovog govora na Kapitolu povodom obeležavanja godišnjice.
“Ovo političko pozorište je samo skretanje pažnje”, rekao je Tramp.
Potpredsednica SAD Kamala Haris (Harris) je rekla da je 6. januar 2021. jedan od najgorih dana u američkoj istoriji, zajedno sa napadima na Perl Harbor 7. decembra 1941. i 11. septembra 2001.
“Ono što su ekstremisti koji su lutali ovim halama ciljali nisu bili samo životi izabranih lidera”, rekla je Haris.
“Oni su pokušavali da degradiraju i unište ne samo zgradu, već i institucije, vrednosti, ideje koje su generacije Amerikanaca promovisale i prolivale krv da bi ih uspostavile i branile.”
Obeležavanje godišnjice
Bajdenovim govorom započinje celodnevno obeležavanje ovog događaja u Kongresu u kojima će uglavnom učestvovati članovi ovog tela iz Demokratske stranke.
Mnogi republikanski senatori su van Vašingtona zbog sahrane svog bivšeg kolege republikanskog senatora Džonija Ajsaksona (John Hardy Isakson).
Lider većine u Senatu Čak Šumer rekao je u sredu da, iako je zgrada Kapitola bolje utvrđena nego pre godinu dana, demokratija ostaje ranjiva.
“Pobuna neće biti odstupanje. Mogla bi postati norma” osim ako se Kongres ne pozabavi “osnovnim uzrocima” 6. januara kroz izborne reforme, rekao je demokrata Šumer.
Četiri osobe su poginule u višesatnom haosu, dok je jedan policajac preminuo dan nakon borbe sa izgrednicima, a četiri su kasnije počinile samoubistvo. Povređeno je oko 140 policajaca, podseća Reuters.