ENG
‘Avganistan je pakao’: Pristalice pokojnog avganistanskog generala o talibanskoj torturi
Autor/ica 👤Abubakar Sidikue
Povezani članci
Avganistanski general Abdul Razik u provinciji Kandahar u januaru 2018. Zahvaljujući njegovom uticaju u Kabulu i zapadnim saveznicima postao je najmoćnija avganistanska vojna figura na jugu Avganistana. Hjuman rajts voč ga je nazvao “glavnim mučiteljem Kandahara”. Foto: AFP
Piše: Abubakar Sidikue
Talibanske vlasti u Avganistanu proglasile su opštu amnestiju za svoje bivše neprijatelje koji su se dve decenije borili protiv njih u okviru avganistanske vlade koju je podržavao Zapad, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Međutim, pristalice pokojnog avganistanskog generala kažu da su i dalje, više od 14 meseci otkako su talibani preuzeli vlast, pod nemilosrdnim progonom.
Istaknute ličnosti bliske generalu Abdulu Raziku, bivšem šefu policije u provinciji Kandahar na jugu Avganistana, kažu da su se njegove pristalice, pre svega pripadnici njegovog paštunskog plemena Ačakzaj, suočeni s ubistvima, prisilnim nestancima, mučenjima, pritvorima, raseljavanjem i zaplenom imovine.
Talibani negiraju da iz osvete targetiraju Razikove pristalice ili pripadnike plemena Ačakzaj.
Progon traje
Pripadnici tog plemena kažu da su talibani nastavili progon posle zauzimanja Spin Boldaka, pograničnog grada i uporišta Ačakzaja u Kandaharu, mesec dana pre nego što su talibani zauzeli Kabul 15. avgusta 2021.
“Avganistan je pakao za pristalice pokojnog generala Abdula Razika”, rekao je Aktar Mohamad Kan Badezaj za RSE. Bivši avganistanski predsednički savetnik u egzilu govorio je u ime Razikove porodice.
“Ljude ubijaju samo zato što nose fotografiju generala Razika”, kaže on.
Badezaj tvrdi da je oko 4.000 Razikovih pristalica, uključujući žene i decu, ubijeno u odmazdi talibana. On dodaje da su hiljade drugih osoba prisilno nestale ili su u zatočeništvu talibana.
“Među ubijenim i proganjanima nisu bili samo pripadnici plemena Ačakzaj, već i pripadnici drugih paštunskih plemena, pa čak i etnički Tadžici i Uzbeci”, kaže on.
Na pitanje o dokazima o progonima i ubistvima, on je naveo imena nekoliko istaknutih ličnosti Ačakzaja koje su ubijene otkad su talibani preuzeli vlasti i dodao da su talibani ubili oko 50 bivših pripadnika avganistanskih snaga bezbednosti u istočnoj provinciji Nangarhar zato što su bili u službi pod Razikom.
On kaže da se sada sastavlja spisak svih navodnih žrtava talibana koje su ubijene, mučene ili prisilno nestale.
“Talibanska amnestija je laž”, kaže on. “Nema provincije u Avganistanu u kojoj naš narod nije stradao”.
Badezajeve tvrdnje ne mogu se nezavisno potvrditi. Međutim, izveštaji vodećih organizacija za ljudska prava optužuju talibane za masovna zlostavljanja, uključujući vansudska ubistva, nestanke, arbitrarna zatvaranja, mučenja i uskraćivanje osnovnih ljudskih prava Avganistancima, posebno ženama i devojčicama.
Ačakzaji na meti
Mohamad Naim Lalaj Hamidzaj, bivši poslanik iz Kandahara, takođe tvrdio da su talibani sprovodili masovan progon. On je za RSE rekao da su talibani sistematski targetirali oko 18.000 pripadnika graničnih snaga Spin Boldak i policije Kandahara koje je Razik vodio sve dok nije ubijen 2018.
Hamidzaj je naveo da je više od 300 pripadnika ovih snaga ubijeno u prvim danima pošto su talibani preuzeli vlasti.
“Ovi ljudi su dobro poznati. Svi su bili pripadnici našeg plemena”, rekao je on, misleći na Ačakzaje.
Procenjuje se da oko 500.000 pripadnika tog plemena živi u Kandaharu i jugozapadnoj pakistanskoj provinciju Balučistan. Većina Ačakzaja su trgovci koji koriste vitalne trgovačke i krijumčarske rute koje prolaze kroz njihov zavičaj.
Globalna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW) u izveštaju objavljenom u novembru 2021. godine dokumentovala je ubistva i nestanke bivših pripadnika bezbednosnih snaga u Kandaharu.
“Talibani su po kratkom postupku pogubili neke bivše pripadnike bezbednosnih snaga pred njihovim porodicama”, navodi se u izveštaju. “Među prisilno nestalima su i drugi za koje se znalo da su se borili protiv talibana.”
Hamidzaj je rekao da su talibani takođe pritvorili do 1.800 navodnih pristalica Razika, od kojih se mnoge vode kao nestale i nakon što su talibani oslobodili više od 700 njih.
“Ovaj progon koji je počeo tokom talibanskog zauzimanja vlasti pre 14 meseci i dalje se nastavlja”, rekao je on, tvrdeći da se ciljana ubistva sprovode i Balučistanu, gde Ačakzaji žive blizu strateškog prolaza koji povezuje Spin Boldak s Kvetom, glavnim gradom te pakistanske provincije.
Pakistanski dnevnik na engleskom jeziku Don (Dawn) izvestio je 11. oktobra o ubistvu Abdula Samada Ačakzaja u Kveti. On je bivši komandir policije u okrugu Pandžvaj u Kandaharu i navodno je bio Razikov bliski saradnik i rođak.
Dugi niz godina, Kveta i drugi okruzi Balučistana bili su poprište ubistava iz odmazde u kojima je Razik ciljao odbegle talibane koji su zauzvrat napadali članove njegovog klana Adozaj. Adozaj je jedan od nekoliko klanova Ačakzaja koji naseljavaju pograničnu oblast između Avganistana i Pakistana.
‘Glavni mučitelj’
Razikov uticaj je porastao zbog njegove reputacije velikog neprijatelja talibana. Pridružio se antitalibanskim snagama krajem 2001. U narednim godinama postao je moćni komandant graničnih snaga.
On je 2011. postavljen za šefa policije u Kandaharu. Zahvaljujući njegovom uticaju u Kabulu i zapadnim saveznicima postao je najmoćnija avganistanska vojna figura na jugu Avganistana
HRV ga je 2017. nazvao “glavnim mučiteljem Kandahara.” Posle više neuspelih atentata na njega, ubijen je u insajderskom napadu u oktobru 2018.
Plemenska zavada
Hamidzaj navodi da su talibani zaplenili njegovu kuću, imovinu Razika, kao i druge stvari pripadnika plemena Ačakzaj.
On kaže da Ačakzaji sada žele da izbegnu ponovno rasplamsavanje plemenske svađe s Nurzajima, pripadnicima rivalskog paštunskog plemena. Neki pripadnici Nurzaja su sada među talibanskim liderima u Kandaharu. Lideri Ačakzaja i drugi u Kandaharu optužuju ih da su akcije protiv Razikovih pristalica pretvorili u plemensku osvetu. Dva plemena su u vekovnoj zavadi koja je odnela stotine života.
“Postoji napor da se potpali vatra koja će goreti još dugo”, kaže on, aludirajući na sporove među paštunskim plemenima koji traju generacijama.
Hamidzaj kaže da su se delegacije vođa plemena Ačakzaj u više navrata obraćale talibanskim vođama u Kandaharu i Kabulu kako bi tražili okončanje progona. Međutim, ovi napori su, dodaje on, propali.
Portparol talibana Zabihulah Mudžahid odbacio je optužbe da su talibani umešani u rasprostranjene zločine nad Razikovim pristalicama ili plemenom Ačakzaj.
On je, ipak, priznao da je u danima pošto su talibani zauzeli Kandahara u julu i avgustu 2021. nekoliko Razikovih pristalica ubijeno iz odmazde zbog njegovih navodnih zločina.
“Zločini koje je Razik počinio izazvali su lične svađe i rivalstva, što je dovelo do ubistva šest ili sedam njegovih pristalica”, rekao je on za Radio Azadi RSE-a. “Ali, Islamski emirat je reagovao brzo i uhapsio krivce, upozoravajući druge da će se oni koji krše našu opštu amnestiju suočiti s teškim posledicama.”
Talibani su u septembru saopštili da istražuju masovnu grobnicu u Spin Boldaku u kojoj su otkriveni ostaci 12 ljudi. Talibanski zvaničnici tvrde da su žrtve ubijene 2012. godine kada je Razik bio šef policije u Kandaharu. Razikove pristalice poriču da je masovna grobnica ispunjena navodnim žrtvama njegovih akcija i tvrde da masovne grobnice potiču iz vremena sovjetske okupacije Avganistana 1980-ih.
Pomoćnica direktora za Aziju u HRW-u Patriša Gosman (Patricia Grossman) rekla je da ta organizacija nije u stanju da ispita sva navodna zlostavljanja koje su sproveli talibani u Kandaharu. Ona kaže da je militantna grupa odlučna da uništi sve izvore otpora i da je dozvolila svojim snagama da vrše osvetu.
“Dva motiva se spajaju u ovom slučaju”, rekla je ona, dodajući da se talibani plaše preostale podrške Razikovim snagama. “Oni žele da kazne one koji su ga podržavali ili koji bi možda želeli da obnove oružani otpor”.
Autor/ica 👤Abubakar Sidikue
