Amnesti internešnal: Zabrinjavajući rast broja smrtnih presuda

Povezani članci

• U Egejskom moru poginulo više od 20 izbjeglica
• Francuska se suočava sa najtežom sušom u historiji
• Kina preko Afrike do vrijednih energenata i utjecaja u svijetu
• Smrtonosni potencijal covida u podacima – U nizu država nadmašio sve bolesti
• Turska: Uhapšeno 60 pripadnika bezbjednosti
• Za klimatsku neutralnost EU-a stotine milijardi eura

foto: reuters

Priredila: Jovana Krstić

“Zabrinjavajuć porast broja smrtnih presuda i pogubljenja zabeležen je tokom 2021. godine, pošto su sudovi oslobođeni COVID restrikcija, te su se neki od najrevnosnijih svetskih dželata vratili svom uobičajenom poslu”, ocenila je međunarodna nevladina organizacija Amnesti internešnal (Amnesty International – AI) u svom godišnjem izveštaju o smrtnim kaznama u svetu.

Najmanje 579 pogubljenja sprovedno je u 18 zemalja, što je čak 20 posto više nego što je zabeležno u 2020. godini, stoji u saopštenju objavljenom 24. maja.

Kako su antipandemijske mere koje su odložile sudske procese širom sveta polako počele da popuštaju, doneto je najmanje 2.052 smrtnih presuda u 56 zemalja. To je skoro 40 posto više nego u 2020. godini, stoji u izveštaju.

Iako ti podaci zabrinjavaju, činjenica je da je ukupan broj pogubljenja u 2021. drugi najmanji koji je organizacija Amnesti Internešnal zabeležila još od 2010. godine.

Bez podataka iz Kine, Severne Koreje i Vijetnama

Kao i prethodnih godina, zabeleženi broj smrtnih presuda i pogubljenja u svetu ne uključuje hiljade onih za koje Amnesti internešnal veruje da su osuđeni na smrt i pogubljeni u Kini. Isto se odnosi i na Severnu Koreju i Vijetnam. U tim zemljama podaci o smrtnim kaznama svrstavaju se u državne tajne ili su informacije o njima vrlo odgraničene.

“Kina, Severna Koreja i Vijetnam nastavljaju da pod velom tajni dosuđuju i sprovode smrtne kazne, međutim, kao i uvek, i to malo u šta smo imali uvid je razlog za veliku zabrinutost”, rekla je generalna seketarka organizacije.

U izveštaju se napominje i da se podaci zabeleženi u nekoliko drugih država moraju smatrati tek minimalnim brojevima.

Najviše smrtnih kazni u Iranu

Najviše ljudi pogubljeno je u Iranu, njih 314, što je najveći broj sprovedenih smrtnih kazni u toj zemlji od 2017. godine, kaže izveštaj.

Konstatuje se da je to delom posledica značajnog povećanja broja pogubljenja zbog zločina u vezi s drogom, a što “predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava koje smrtnu kaznu dozvoljava samo u slučaju ubistva”.

Prema izveštaju, broj pogubljenja u toj zemlji zbog posedovanja određene vrste i količine droge, povećao se više od pet puta – 132 zabeleženo je u 2021, u odnosu na 23 u prethodnoj godini.

Prema informacijama koje su dostupne organizaciji, broj žena koje su pogubljene u toj zemlji takođe je porastao – sa devet na 14, dok su iranske vlasti nastavile i sa kršenjem dečijih prava pogubljenjem tri osobe koje su u vreme zločina bile mlađe od 18 godina.

U Saudijskoj Arabiji udvostručen broj egzekucija

Globalnom trendu doprinela je i Saudijska Arabija koja je udvostručila broj pogubljenja, a koja je u tom maniru nastavila i 2022, pošto je u martu u toj zemlji pogubljena čak 81 osoba u samo jednom danu, pišu autori izveštaja.

“Nakon pada broja pogubljenja u 2020, Iran I Saudijska Arabija ponovo su, tokom prošle godine, povećale upotrebu smrtnih kazni od kojih neke predstavljaju besramno kršenje međunarodnog zakona o ljudskim pravima. Njihovo nastojanje da izvršioce smrtnih kazni vrate na posao ne jenjava ni u prvim mesecima 2022. godine”, smatra Anjes Kalamar (Agnès Callamard), generalna sekretarka Amnesti Internešnala.

Prema njihovom izveštaju, značajno povećanje broja pogubljenja u odnosu na 2020. zabeleženo je i u Somaliji, Južnom Sudanu, i Jemenu.

Kada je reč o dosuđenim smrtnim kaznama primetno više , u odnosu na 2020. godinu, zabeleženo ih je u Demokratskoj Republici Kongo, Egiptu, Iraku, Mjanmaru, Vijetnamu i Jemenu.

Instrument državne represije

“U nekoliko zemalja 2021. godine, smrtna kazna je korišćena kao instrument državne represije prema manjinskim grupama i demonstranatima, pri čemu su vlade pokazale potpuno zanemarivanje međunarodnih standarda za fer sudski postupak i zaštitu ljudskih prava”, ocenjeno je u izveštaju.

U dokumentu se podvlači i da je zabrinjavajuć porast upotrebe smrtne kazne u uslovima vanrednog stanja zabeležen u Mjanmaru, gde je vojska na vojne sudove prenela ovlašćenja da sude u civilnim slučajevima, a koji su vodili skraćene postupke bez prava žalbe. Dodaje se i da je “blizu 90 ljudi proizvoljno osuđeno na smrt, nekoliko njih čak u odsustvu, u onome što se, naširoko smatralo ciljanom kampanjom protiv demonstranata i novinara”.

Egipatske vlasti su, navodi se dalje u izveštaju, “nastavile da pribegavaju mučenju i masovnim pogubljenjima, često nakon nepravednih suđenja pred hitnim sudovima državne bezbednosti”, dok su, kako se dodaje, u Iranu smrtne kazne “neproporcionalno korišćene protiv pripadnika etničkih manjina zbog nejasnih optužbi kao što je ‘neprijateljstvo protiv Boga'”.

Najmanje 19 odsto evidentiranih pogubljenja (61) bili su pripadnici etničke manjine Beluči, koji čine samo oko 5 procenata stanovništva Irana, pokazuju podaci Amnesti Internešnala.

Autori izveštaja podsećaju da na jednu od, kako kažu, žrtava pravosudnog sistema Saudijske Arabije, Mustafu al-Darviša, mladića koji pripada šiitskoj manjini, a koji je optužen za učešće u nasilnim antivladinim protestima. “On je pogubljen 15. juna nakon krajnje nepravednog suđenja zasnovanog na ‘priznanju’ izvučenom mučenjem”, zaključak je AI.

⁠Globalno ukidanje smrtne kazne?

Uprkos zabrinjavajućim podacima, određen pomak ka ukidanju smrtne kazne na globalnom nivou napravljen je i tokom 2021, smatra Amnesti Internešnal.

Ukupan broj pogubljenja zabeleženih tokom te godine, predstavlja jedan od najnižih koje je ta organizacija zabeležila od kako prati upotrebu smrtne kazne, 1979. godine.

Podsećaju i da je u Sijera Leoneu parlament u julu jednoglasno usvojio zakon kojim se ukida smrtna kazna za sve zločine, iako on tek treba da stupi na snagu.

U izveštaju stoji i da je Kazahstan u decembru usvojio zakon o ukidanju smrtne kazne za sve zločine, koji je stupio na snagu u januaru 2022.

Vlada Papue Nove Gvineje je započela nacionalnu konsultaciju o smrtnoj kazni, što je rezultiralo usvajanjem zakona o njenom ukidanju u januaru 2022. Taj zakon takođe tek treba da stupi na snagu, piše u izveštaju AI.

Krajem godine, Vlada Malezije je najavila da će predložiti zakonodavne reforme o smrtnoj kazni u trećem kvartalu 2022, dok su u Centralnoafričkoj Republici i Gani, zakonodavci započeli procese za njeno ukidanje, napominju autori izveštaja.

U SAD-u, Virdžinija je postala 23. abolicionistička država i prva južna država koja je ukinula smrtnu kaznu, dok je, treću godinu zaredom, Ohajo ponovo odložio ili zaustavio sva dosuđena pogubljenja, navodi se u dokumentu AI-a. Dodaje se i da je nova američka administracija u julu uspostavila privremeni moratorijum na federalna pogubljenja, uz zaključak da je tokom 2021. zabeležen najmanji broj pogubljenja u SAD-u od 1988.

Gambija, Kazahstan, Malezija, Ruska Federacija i Tadžikistan nastavili su da poštuju zvanične moratorijume na pogubljenja, zabeleženo je u izveštaju.

“Svet bez ubijanja koje je odobrila država nije samo zamisliv, on je nadohvat ruke i mi ćemo nastaviti da se borimo za njega. Krajnje je vreme da se krajnja okrutna, neljudska i ponižavajuća kazna upiše u istorijske knjige”, zaključila je generalna sekretarka AI-a, Anjes Kalamar.

RSE