ENG
Američka administracija ponovo je došla u sukob s tehnološkim kompanijama zbog zahteva da Epl (Apple) otključa svoje telefone korišćene u napadu koji se istražuje kao teroristički čin, obnavljajući debatu šta je važnije – javna bezbednost ili privatnost građana, pišu svetski mediji.
Ministar pravde i predsednik protiv tehnološkog džina
Ministar pravde SAD Vilijem Bar (William Barr) prvo je u ponedeljak optužio Epl da ne pomaže u istrazi oružanog napada koji se tretira kao teroristički čin, posle čega se uključio i predsednik Donald Tramp (Trump) oštrim napadom na tehnološkog džina.
Spor naglašava neslaganje tehnološke industrije i bezbednosnih službi širom sveta, ističe BBC, ukazujući da s jedne strane enkripcija koja onemogućava pristup podacima na mobilnim telefonima i drugim platformama ima ključni značaj u zaštiti privatnosti ljudi, ali da s druge strane predstavlja problem u kriminalnim istragama.
Bar je rekao da Epl nije obezbedio “suštinsku pomoć” da se otključaju dva Ajfona (iPhone) u istrazi o oružanom napadu u pomorskoj bazi Pensakola na Floridi 6. decembra kada je saudijski kadet ubio tri američka mornara.
Epl negira da nije pomagao u istrazi, ali je Tramp u utorak na Tviteru (Twitter) naveo da kompanija odbija da otključa Ajfone koje “koriste ubice, dileri droge i drugi nasilni kriminalni elementi”, iako je Vlada SAD pomogla toj kompaniji u trgovinskim i drugim pitanjima.
‘Neustavan i opasan’ zahtev
Ovo je drugi put u četiri godine da su američka Vlada i Epl u sporu oko otvaranja Ajfona povezanih s oružanim napadima, oživljavajući debatu oko pristupa bezbednosnih službi uređajima zaštićenim enkripcijom, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Poslednja bitka je slična sporu Epla i Ministarstva pravde SAD posle masovnog ubistva u decembru 2015. u San Bernardinu u Kaliforniji kada je proizvođač Ajfona odbacio zahtev da razvije softver koji bi omogućio ulazak u telefon napadača.
Taj spor je završen 2016. kada je Vlada platila trećoj strani, kako je izvešteno, milion dolara za oruđe koje je zaobišlo enkripciju Eplovih telefona. AFP ukazuje da stručnjaci veruju da će Vlada opet pokušati da preko treće strane uđe u telefone kao u slučaju napadača iz Kalifornije, ali i ocenjuju da će to sada biti teže pošto je Epl verovatno popravio rupu koja je to omogućila.
Bar je prošle godine pozvao Fejsbuk (Facebook) da omogući vlastima da zaobiđu enkripciju radi borbe protiv ekstremizma, dečje pornografije i drugih zločina, ali je društvena mreža odgovorila da će nastaviti da razvija snažnu enkripciju za svoju aplikaciju za razmenu poruka.
Aktivisti za digitalna prava tvrde da bi svaki privilegovani pristup bezbednosnih i policijskih službi oslabio bezbednost i olakšao hakerima u autoritarnim vladama da presretnu poruke, ukazuje AFP.
Poslednji zahtev vlade je “opasan i neustavan i oslabio bi bezbednost miliona Ajfona”, rekla je Dženifer Granik (Jennifer Granick) iz Američke unije za civilne slobode (ACLU), dodajući da snažna enkripcija pomaže verskim manjinama suočenim s genocidom kao što su Ujguri u Kini ili novinarima koji istražuju narko kartele u Meksiku da bezbedno komuniciraju.
Visoki ulozi
Epl se privatno priprema za pravnu bitku s ministarstvom pravde, dok pokušava da prebrodi sve nezgodniju situaciju u kojoj se našao, stešnjen između Trampove administracije i svoje posvećenosti da čuva privatnost korisnika, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).
Mada slučaj podseća na Eplov sukob s Federalnim istražnim biroom iz 2016. zbog telefona napadača u Kaliforniji, kompanija je sada suočena s nepredvidivom Trampovom administracijom, ukazuje list uz ocenu da su ulozi visoki za direktora Epla Timotija Kuka (Timothy Cook) koji je napravio neobičan savez s Trampom, što je njegovoj kompaniji pomoglo da u velikoj meri izbegne štetne tarife u trgovinskom ratu s Kinom.
U srži spora je debata između Epla i Vlade da li je važnija bezbednost ili privatnost, podvlači Njujork tajms, dodajući da je Epl odbio da u svoje uređaje ugradi takozvana “zadnja vrata” (backdoor) za Vladu da se zaobiđe enkripcija jer bi to ugrozilo privatnost ljudi.
Administracija, međutim, tvrdi da nije na Eplu da bira da li će pružati pomoć vlastima, budući da Četvrti amandman Ustava omogućava Vladi da naruši privatnost pojedinca u zaštiti javne bezbednosti, navodi list, dodajući da je Bar u oktobru rekao da privatnost po Ustavu nikada nije bila apsolutno pravo.
Epl je na poslednje Barove optužbe pomirljivo odgovorio, što je znak da ne želi da se sukob intenzivira, ocenjuje Njujork tajms, ali i ističe da je Kuk zauzeo čvrst stav o privatnosti u slučaju iz 2016. godine i privatnost istakao kao jednu od osnovih vrednosti Epla. Time se Epl odvojio od ostalih tehnoloških giganta poput Fejsbuka i Gugla (Google) koji su pod lupom zbog prikupljanja privatnih podataka u svrhe oglašavanja.
Društvene koristi od zaštićene komunikacije
Napredak digitalne tehnologije stvara nove etičke izazove širom društva i opet je došlo do sukoba službi za sprovođenje zakona i privatnosti enkripcije u mobilnim telefonima, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru, ukazujući na prednosti zaštićene komunikacije i opasnosti da američka Vlada dobije specijalan pristup telefonima Epla.
Bar je rekao da odbijanje Epla da napravi poseban softver za pristup Ajfonima ili “zadnja vrata”, znači da ta kompanija kao i druge američke tehnološke kompanije podređuju nacionalnu bezbednost svojim komercijalnim interesima. Dok je istina da Epl nesumnjivo vodi računa o svojim komercijalnim interesima, a privatnost je jedan od njegovih bitnih stavki, ukazuje konzervativni američki list, enkripcija i bezbednosne zaštite takođe imaju značajne društvene i javne koristi.
Enkripcija je postala još važnije kako pojedinci čuvaju i prenose lične informacije na svojim telefonima, dok je sve veća opasnost od sajber špijunaže, ocenjuje list, dodajući da kriminalci komuniciraju preko platformi zaštićenih enkripcijom, ali da istovremeno enkripcija nudi zaštitu svim korisnicima, uključujući biznismene, novinare, političare i disidente u nedemokratskim društvima.
Svaki specijalan ključ koji bi Epl napravio za američku Vladu za otključavanje Ajfona bi takođe mogli da koriste loši akteri. Ako američke tehnološke kompanije ponude “zadnja vrata” službama SAD, kriminalci će sigurno otići kod stranih kompanija, navodi list i ukazuje da bi to otežalo dobijanje podataka uskladištenih na klaud serverima, kao što je Epl američkim službama u okviru istrage o napadu u Pensakoli pružio informacije s tih servera i naloga.
Epl je saopštio da je u poslednjih sedam godina odgovorio na više od 127.000 zahteva američkih službi, dok postoji sumnja da bi kineski Huavei (Huawei) bio toliko kooperativan, ističe Volstrit džurnal u uredničkom komentaru i poziva da političari nađu kompromis između privatnosti i interesa Vlade.
