Stari pas

Savestan vlasnik može da uz odgovarajuću ishranu, prilagođeno lečenje i uz redovne posete veterinaru, produžiti život i poboljšati udobnost svog ostarelog psa. S obzirom da su savremene mogućnosti lečenja vrlo napredne, veterinar će postati važan učesnik u obezbeđivanju ugodnije starosti svojih pacijenata.

Kada možemo reći da je pas star? Teoretski, pas je star kad otpočne poslednju četvrtinu očekivane dužine života. Tako da, neki pas će biti star sa 9 godina (bokser, nemačka doga), neki sa 12 (pudla, jokširski terijer).

Psi, generalno, dobro podnose starost, sporo menjaju izgled i morfologiju. Međutim, promene u ponašanju su iznenađujuće: letargičnost, manja želja za igrom, bezvoljan odlazak u šetnju, depresija, noćno mokrenje, su sve promene koje prate starost. Neki psi osede po glavi, neki po čitavom telu; dlaka opada na pojedinim mestima, kalusi mogu da se pojave na kolenima i na potkolenicama. Ponekad na koži izbijaju male ciste, kao i bubuljice (česte kod pudle), te kožni tumori. Na ove poslednje treba obratiti pažnju i brzo izvršiti analizu radi utvrđivanja prirode tumora.

Takođe, ni oči nisu pošteđene. Najčešće očno oboljenje jeste katarakta. Zatamnjenje sočiva koje izaziva slepilo ne treba mešati sa sklerolzom sočiva koja počinje oko sedme ili osme godine i izaziva pojavu modrog oka, ne umanjujući vid. Na zubima se pojavljuje kamenac, desni postaju ogolele, što može da uzrokuje ispadanje zuba. Često je dah neprijatan, javlja se hroničan kašalj, koji treba da se ispita pomoću rendgena i oskultacije. Pas nije podložan infarktu, mada se oko 9. ili 10. godine života otkrivaju srčane smetnje koje su znak oštećenja srca, a za posledicu imaju zamor pri naporu, zadihanost, kašalj i što je ozbiljnije, edem pluća.

Oboljenja bubrega ili jetre se često javljaju kod ostarele životinje. Pas počinje više da pije, povraća i ima dijareje. Obimno mokrenje nije uvek dokaz dobrog funkcionisanja bubrega, već naprotiv. Preporučuje se da se s vremena na vreme izvrši analiza krvi, mokraće i obavi rendgensko snimanje.

Česta je pojava i mučnog hoda ili hramanja kod starog psa. Glavni uzrok za to je artroza koja izaziva bol i ukočenost. Može se lokalizovati na zglobovima ekstremiteta, kukovima ili kičmi gde se javlja u vidu “papagajskog kljuna” (lardoza). Trebalo bi spomenuti i rak koji napada mnoge ograne i podmuklo se razvija pre pojave prvih znakova. Opšta medicinska nega može povećati otpornost i snagu psa. Neophodna je prilagođena ishrana kod raznih bolesti.

Ako pas pati od neizlečive bolesti, veterinar može odlučiti da uz saglasnost vlasnika primeni eutanaziju. To je danas brz i bezbolan čin koji se sprovodi u dve faze: najpre injekcija za uspavljivanje životinje, a zatim ona koja će je usmrtiti.