Polarni medvedi izumiru do kraja veka?

Povezani članci

• Masovni nestanak slonova u Keniji i Tanzaniji zabrinjava naučnike
• Zatvorimo farme krzna u BiH! Održani protesti u Sarajevu,Tuzli i Beogradu
• Zašto je pse potrebno cijepiti protiv zaraznih bolesti
• Pokrenuta peticija Napuštanje je kazneno djelo, traži se povećanje kazni
• Nemačka: Nema udomljavanja pasa tokom novogodišnjih praznika
• Kako društveni mediji utječu na usvajanje kućnih ljubimaca

Po projekcijama dosadašnje prakse, polarni medvedi bi se mogli suočiti sa izgladnjivanjem i problemima stvaranja potomstva duž celog kanadsko-arktičkog arhipelaga.

Kako se navodi u najnovije objavljenom izveštaju promene prete već kritično ugroženim ledenim ekosistemima Severnog ledenog okeana predstavljajući velik rizik za značajno opadanje populacije polarnih medveda do kraja ovog veka. Po projekcijama dosadašnje prakse, polarni medvedi bi se mogli suočiti sa izgladnjivanjem i problemima stvaranja potomstva duž celog kanadsko-arktičkog arhipelaga.

Četvrtina polarnih medveda na svetu živi na arhipelagu, gde je morski led prisutan tokom cele godine. No, kako navodi dokument  ‘Projekcija morskog ledenog staništa polarnog medveda u kanadsko arktičkom arhipelagu’, objavljen danas u naučnom časopisu PLOS ONE uz podršku WWF-a, čak bi se i ovde moglo desiti da se led istopi u narednim decenijama čime bi populacije medveda bile dovedene u pitanje. Klimatske promene primarna su pretnja polarnim medvedima upravo zbog topljenja leda koji je njihovo glavno stanište. S manje ledenih površina, medvedima se takođe smanjuje i pristup plenu, tj. hrani. Studija je pokazala da do 2070. godine, više od 80 odsto leda na arhipelagu bi se moglo razbiti u julu, prisiljavajući trudne mečke da se ranije povuku na kopno. No, iako je tanki led bolje stanište za foke (glavni plen medveda), takav led ne traje  dovoljno dugo da  bi polarni medvedi zadovoljili svoje potrebe za hranom.

Ovaj scenario se može izbeći ako svet reaguje sada i pokuša da smanji emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte. “WWF poziva vlade da što pre deluju kako bi se osiguralo postizanje novog globalnog sporazuma u Parizu sledeće godine. Taj sporazum mora obezbediti da svet pokrene globalnu akciju kako bi se globalna emisija  gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte smanjila na nivou jedne decenije”, izjavila je Samanta Smit, direktorka WWF-ove inicijative za globalnu klimu i energiju.

Poslednje ledeno područje

Čak i u najgorem scenariju, za neke delove arhipelaga predviđa se da će duže zadržavati letnji led, s kraćim razdobljima bez leda. Led na obodima severne Kanade i Grenlanda, “poslednje ledeno područje”, potencijalno je utočište za život prilagođen ledu. Ovo područje zahteva posebne mere i upravljanje kako bi i dalje bilo bitno stanište. “Iako se ova studija posebno bavi medvedima, njeni rezultati pokazuju da su uslovi života ‘na ledu’ nepogodni, uključujući i ljude s  Arktika. Poslednje ledeno područje može biti bitno stanište u budućnosti, ali odluke o upravljanju tim područjem moraju se doneti sada”, kaže Klajv Tesar, menadžer WWF-ovog projekta Poslednje ledeno područje. “Verujemo da bi lokalno stanovništvo trebalo da preuzme inicijativu u odlučivanju o budućnosti ovog područja. WWF je radio dosta na tome da organizacije Inuita budu uključene i dobro informisane.“

ekologija.rs