ENG
PRVI DEO ISTRAŽIVANJA
U okviru laboratorijskog dela studije, istraživači su utvrdili kritički toplotni maksimum (CTmax) za svih 15 vrsta pčela. Ovo je uključivalo postavljanje pčela u epruvete i postepeno povećanje temperature za svaku pčelu dok nije postala onesposobljena. Vrste koje su bile najviše tolerantne na temperature uključujući vrste solitarnih pčela Xylocopa virginica i Ceratina strenua sa vrednostima kritičnog termalnog maksimuma od 50 do 51 stepen Celzijusa.
Neke od najmanje tolerantnih vrsta uključuju vrstu Agapostemon virescens i bumbara sa kritičnim termalnim maksimumom od 45 stepeni celzijusovih.
Potrebno je napomenuti da je kritički termalni maksimum temperatura na kojoj insekti postaju nesposobni, ali je bitno reći da na njih loše utiču i niže temperature koje mogu da ostave trag u vidu smanjenja staništa i reprodukcije.
DRUGI DEO ISTRAŽIVANJA
„Nakon merenja vrednosti CT max, i dalje nismo znali da li će pčele na isti način kao u laboratoriji reagovati i na visokim temperaturama u zakrčenim, urbanim sredinama“, kaže Jongštidt.
Da bi odgovorili na ovo pitanje, istraživači su uzimali uzorke pčela 11 puta više od 2 godine u 18 urbanih gradova u okrugu Vejk u Severnoj Karolini.
Istraživači su otkrili da reakcija 15 vrsta pčela proučavanih u laboratoriji odgovara brojnim uzorcima svake vrste u urbanim sredinama.
Drugim rečima što je niži CT max kod vrsta, veći je njihov broj u opadanju u urbanim sredinama.
„Ovo je sigurno relevantno za urbana toplotna ostrva, ali takođe može da nam pomogne da razumemo potencijalni efekat globalnih klimatskih promena na vrstima pčela. Ukoliko su vrste koje imaju niži CT max senzitivnije na zagrevanje u urbanim sredinama, onda su možda senzitivne i na zagrevanje u drugim sredinama“, kaže Jongštidt.
