Amerikancu preti godina zatvora zbog šutiranja mačke

Povezani članci

• Želimo BiH bez farmi krznašica!
• Protest protiv barbarizma: Ubijanje nije način kojim ćemo rješavati probleme
• Saznajte koliko vode je potrebno psima da bi bili zdravi
• Deset znakova kojima vam pas poručuje da vas voli
• “LEGALAN” NAČIN MANIPULACIJE I ZASTRAŠIVANJA GRAĐANA I GRAĐANKI OD STRANE REGISTROVANE ORGANIZACIJE “UGRIZ”, ZENICA
• Kujica čovjeka na ulici molila za pomoć, slijedio ju je pa naišao na tužan prizor

Andre Robinson šutira mačku – Foto

Najnoviji slučaj podelio je javnost u Americi na one koji misle da strogo treba kazniti mučitelje životinja i one koji veruju da je zatvorska kazna u nekim slučajevima nesrazmerna počinjenom delu.

Iz razloga koje ni sam nije mogao da objasni na sudu, stanovnik Bruklina Andre Robinson (22) šutnuo je pre pet meseci mačora lutalicu nekoliko metara uvis. Neko je to snimio i postavio na „Fejsbuk” i prestupnik je brzo uhapšen. Da je Robinson šutnuo čoveka, verovatno bi se nagodio i ne bi završio iza rešetaka. Zatvorska kazna mu ne bi sledovala ni da je mačku šutnuo pre nekoliko godina, ali stvari su se u SAD mnogo promenile, piše Politika.

Andre Robinson šutira mačku 

Svaki put kad se optuženik pojavio u sudnici, aktivisti za zaštitu životinja su dolazili u velikom broju i tražili zatvorsku kaznu. Nije mu čak ponuđeno da se nagodi s tužilaštvom, što je izuzetno retko u ovakvim procesima, piše „Njujork tajms”.

Nesmotrenim potezom mladi Amerikanac se našao u središtu užarene polemike. Na jednoj strani su aktivisti, nekad pogrdno nazivani mačkarima, a danas moćni u udruženjima koja utiču na javnost i policiju. Na drugoj su advokati optuženih koji kažu da je kazna u nekim slučajevima nesrazmerna počinjenom delu. Trenutno su u prednosti aktivisti. Ef-Bi-Aj je u septembru najavio da će tretirati zlostavljanje životinja kao poseban zločin, ne više u kategoriji „ostali”.

Njujorška policija preuzela je u januaru nadležnost za zlostavljanja životinja. Broj uhapšenih je do septembra bio dva i po puta veći nego prošle godine. Bruklinski tužilac Kenet Tompson kaže za njujorški dnevnik da suđenje Robinsonu ukazuje na njegovu rešenost da bude čvrst prema ljudima koji misle da mogu da zlostavljaju bilo koju životinju.

Sličan stav vlada i u drugim gradovima. Tužiteljka iz Hjustona najavila je da će takođe tražiti zatvorske kazne za okrutnost prema životinjama, a Masačusets je povećao maksimalnu zatvorsku kaznu za zlostavljanje životinja sa pet na sedam godina. U Virdžiniji je u februaru, posle navaljivanja organizacije za zaštitu životinja PETA, jedan čovek osuđen na godinu zatvora zbog izgladnjivanja pitbula. U Teksasu, takođe ove godine, muškarac je dobio pet godina zatvora zbog toga što je vraćao odlutalo magarence kući tako što ga je vukao vezanog za kamion.

Slučaj sa šutiranjem mačka izazvao je poseban gnev, jer postoji snimak koji se raširio po društvenim mrežama. Na njemu se vidi kako muškarac mami mačora po imenu King, a onda ga šutne visoko dok prijatelji sa strane navijaju. Stranica na Fejsbuku „Pravda za Kinga” ima 12.000 lajkova. Prate je ljudi čak u Australiji, a optuženi se suočava s mogućom kaznom do godine zatvora.

Čak i kad nema čvrstog dokaza kao što je snimak, udruženja imaju načine da dođu do krivca. Kalifornijski fond za pravnu odbranu životinja nudio je 1.000 dolara za informaciju o osobi koja je u jednoj bruklinskoj zgradi zapalila mačku. Četvoro svedoka se na kraju javilo, a Denzel Oglesbi je u martu osuđen na godinu zatvora. U međuvremenu, fond obučava policajce kako da prepoznaju zlostavljanje životinja. U Njujorku su angažovali veliki broj veterinara forenzičara koji pred sudom iznose detalje o pretrpljenoj torturi.

Ove grupe tvrde da su zadobile pažnju nadležnih između ostalog i zbog toga što naglašavaju da nasilje prema životinjama može da bude znak upozorenja na buduće zločine, posebno na nasilje u porodici.

Protivnici ovako oštrih mera uzvraćaju da bi slučajeve kao što je Robinsonov trebalo rešavati individualno i da zatvorska kazna može da ima ozbiljne dugoročne posledice, od opasnosti da se osuđenik udruži s kriminalnim bandama do toga da se udaljava s posla ili iz škole, gde se možda više neće vratiti.

Advokati optuženih smatraju da društvo više mora da uradi ako želi da iskoreni nasilje prema životinjama. Branilac muškarca koji je zapalio mačku kaže da je to bio uznemirujući čin, da je tužilac imao veoma oštar stav, ali da s druge strane ne postoje nikakvi programi kojima bi se rešavali uzroci ovakvog ponašanja.

B92