Žuti prsluci protiv Baje Patka: “Budimo realni, tražimo nemoguće!”

Izdvajamo

• A Holanđani? Oni i dalje spavaju “zimskim snom”. Evo nekoliko cifara koje svjedoče o “masovnosti” prošlonedjeljnih protesta “žutih prsluka” po uzoru na Francusku: Amsterdam – dvije stotine učesnika. Roterdam, najveća evropska luka i gnijezdo radnika: sto i pedeset. Mastriht – možda pedesetak više. “Moj” Arnhem, 12 (dva-na-est!!!)

Povezani članci

• RATKO MLADIĆ, NAŠ PONOŠ I DIKA
• Najveći pobjednici nisu oni koji nikada ne gube, nego oni koji nikada ne odustaju
• SJETNI AKORDI SARAJEVŠTINE
• Benedikta identificirati, locirati, uhititi i transferirati!
• Esad Bajtal: Dotične studentice slijede ustaljeni narativ socijalne etno-patologije javnog negiranja genocida i heroiziranja zločinaca
• Entiteti sa malo pameti

Na osnovu svega ovoga, a imajući u vidu dugogodišnje stanje u širem  zavičaju, mogu samo da izvedem slijedeći zaključak ako su i po čemu slični, plahovite (ex)Jugoviće i trezvene “lale” veže – pasivnost. Holanđanima samo ne diraj njihov privacy, a našima naciju, crkvu i džamiju, i miran si. Možeš ih “mijesiti” kako ti je volja. S nama, ovakvima, šta će im vojska, šta policija? Prijatelj mi javlja da su se prvi masovniji protesti “žutih prsluka” kod nas – doduše, u povodu hapšenja nekih poslanika, ali i sa socijalnim predznakom – javili u Crnoj Gori. Svaka čast! Ali, zar o našoj pasivnosti dovoljno ne govori ta činjenica da su se baš CRNOGORCI prvi digli na “noge lagane”?!

Okrenem broj od rođaka koji živi u Parizu. Ako iko zna – on zna. Što se tiče politike i socijalne pravde, tu smo skoro isti.

“Halo, rođo, kako je tamo?”

“Mirno. Znaš, mi smo u predgrađu, i to u onom sređenijem. Kod nas je sve u redu.”

“Daj mi reci, bogati, kakvi su to protesti tamo? O čemu se tu radi? Ovdašnji mediji o tome samo mute, sve nešto zakukuljeno.”

“Ah, to je normalno! Pa znaš ko ih drži. Krupni kapital. Razumije se da oni neće narodu otkriti pravo stanje stvari.” A onda, nakon kratke pauze. “Stvar je jednostavna. Narod se, bolan, buni jer jedva sastavlja kraj s krajem. Čak i sa dvoje zaposlenih u porodici. A oni gore ne znaju šta će od para.”

“Zar niste prije par godina bili ushićeni dolaskom Makrona?”

“Čista prevara, jarane. Kao, novo lice, protivnik establišmenta. A on, zapravo, predstavnik krupnog kapitala. Kao i taj vaš Mark Rutte. Znaš šta je Makron prvo uradio kad je došao na vlast? Snizio penzije! To mu je bio prvi potez. A sad, pod izgovorom zaštite okoline, hoće da povisi cijene benzina. Sve po narodu, a po diktatu naftnih kompanija.”

“A ovi huligani, paljenje i rušenje?”

Rođak se malo zamisli. “Znaš kako je na stadionu: 99% raje mirno gleda tekmu, a jedan posto došao da traži belaj. Takve treba odmah u pržun. Ali, kažem ti, ovo je prevashodno socijalni bunt. Francuzi su i prije Buržoaske revolucije bili narod koji se lako diže na noge.”

“To znam. Njima ne možeš dugo prodavati muda za bubrege. U tome su mi mnogo bliži od ‘mojih’ Holanđana. Ovdje samo trpe i gunđaju, isti k’o naši, Jugovići.”

“Baš tako. Nego, znaš li šta je dodatno raspalilo masu?”

“?”

“To što vlada, zbog štednje, po provinciji ukida javni prevoz, dispanzere, pa čak i škole. Narod ima problema s dolaskom na posao. A s druge strane smanjuje porez najbogatijima! Tako više ne ide!”

Pravo me je obradovao, moj rođak. Jer holandska javna televizija – a da o komercijalnoj, u rukama teških bogatuna, i ne pričamo – je u vezi sa ustankom “žutih prsluka” ispočetka uglavnom naglasak stavljala na haos i nasilje. Mada i toga, očigledno ima, teže dostupni, nezavisni mediji od početka govore kao i moj “izvor”: ovdje se, u osnovi, radi o socijalnim protestima.

Tek sada se i na javnoj televiziji čuju glasovi koji priču obrađuju s te strane. Pominje se Tomas Piketi (Thomas Piketty), francuski sociolog i ekonomista, koji je u čuvenoj knjizi Kapital u XXI vijeku, argumentovano pojasnio da nas liberalni kapitalizam vodi – u feudalizam! Jer, jaz između bogatih i siromašnih sve je veći. Krupni kapital se koncentriše u rukama sve manjeg broja ljudi, dočim radnička i niža srednja klasa, penzioneri i oni manje sposobni za rad postaju sve siromašniji. Život od rente se više isplati, i “potkoženima” donosi više prihoda nego najvredniji rad.

Izgleda da su Francuzi, narod poznat kao veoma osjetljiv na socijalnu nepravdu, to dobro “nanjušili”. Pa se zato masovno digli na noge. Toliko masovno, da se, izgleda, i aroganti Makron dobro utrtao. Ublažio rječnik, odustao od uvođenja dodatnog “harača” na naftne derivate. Ali, malo je kasno “upalio. Masi to više nije dovoljno. Ona želi trajne i korjenite promjene, one koje će ljudima omogućiti da pristojno žive od svog rada. Podizanje socijalnog minimuma, koji je manji nego u Holandiji. Kvalitetnu brigu za stare, bolesne i nemoćne. Jeftinije obrazovanje. Veće namete za one koji – ponekad, k’o Baja Patak, čak i doslovno – plivaju u zlatu.

Mada je jasno da se sve to neće moći postići brzo, izgleda da se vođe “žutih prsluka” vode parolom: “Budimo realni, tražimo nemoguće!” Uostalom, već samo ovom zadnjom mjerom: većim oporezivanjem multimilijardera, namakle bi se goleme pare. Dovoljne za zadovoljenje barem jednog dijela ovih zahtjeva. I to demonstranti jako dobro znaju. Zato i jesu duboko zagrizli.

A Holanđani? Oni i dalje spavaju “zimskim snom”. Evo nekoliko cifara koje svjedoče o “masovnosti” prošlonedjeljnih protesta “žutih prsluka” po uzoru na Francusku: Amsterdam – dvije stotine učesnika. Roterdam, najveća evropska luka i gnijezdo radnika: sto i pedeset. Mastriht – možda pedesetak više. “Moj” Arnhem, 12 (dva-na-est!!!)

Na osnovu svega ovoga, a imajući u vidu dugogodišnje stanje u širem  zavičaju, mogu samo da izvedem slijedeći zaključak ako su i po čemu slični, plahovite (ex)Jugoviće i trezvene “lale” veže – pasivnost. Holanđanima samo ne diraj njihov privacy, a našima naciju, crkvu i džamiju, i miran si. Možeš ih “mijesiti” kako ti je volja. S nama, ovakvima, šta će im vojska, šta policija?

P.S. Upravo kad sam završavao ovaj tekst, prijatelj mi javlja da su se prvi masovniji protesti “žutih prsluka” kod nas – doduše, u povodu hapšenja nekih poslanika, ali i sa socijalnim predznakom – javili u Crnoj Gori. Svaka čast! Ali, zar o našoj pasivnosti dovoljno ne govori ta činjenica da su se baš CRNOGORCI prvi digli na “noge lagane”?!