ZLATKO JELISAVAC: KAD DRŽAVA STAJE NA STRANU FAŠISTA

Povezani članci

• Kako je diktator Tuđman dijelio činove: Sinu Miri za rođendan poklonio čin generala
• Čulić: Milanovićeva Vlada zna jedino smjenjivati
• Odjeci posjete Angele Merkel našoj regiji
• Predsednik Zombilenda
• ZLATKO JELISAVAC: Majstori spektakularnog ništavila
• Katolički emirat

Pripadnici organizacije “Srpska akcija” prekinuli su večeras ceremoniju otvaranja izložbe “Propagandni plakat u Nedićevoj Srbiji” i promociju knjige “Ideologija varvarstva”u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Kako saznajemo, reč je o pripadnicima zabranjenog “Nacionalnog stroja”, koji se sada kriju iza tog imena. Oni su upali odmah po početku tribine od 20 sati u muzeju i pokušali da je prekinu. Prema rečima očevidaca, oni su ušli u izložbeni prostor muzeja, delili letke i uznemirili posetioce dobacivanjem, nakon čega je došla policija.
(Blic, 20. novembar 2015.)

Samo je bilo pitanje vremena kada će otvoreno neonacističko zlo ponovo podići glavu… Ustvari nije ovo zlo nigde ni otišlo, samo se pritajilo u svom brlogu i ispuzalo iz blata čim mu se pružila prilika. A nekako ovom zlu situacija u zemlji i svetu baš odgovara, ma sve mu je potaman: vlast, izbeglice, teroristi, panika, medijska histerija, ekonomska beda, osećaj ugroženosti od Drugog, itd. Sve su ovo faktori koji savršeno odgovaraju svekolikim fašizmima pa ćemo ih radi lakšeg praćenja i analize nazvati njihovim zajedničkim imeniteljem: fašistima! Nemojte se dati zavarati njihovim izgledom, ideologijom, propagandom, politikom i sl. – na delu su fašisti koji koriste trenutne političko-ekonomske okolnosti kako bi se prikazali javnosti kao zaštitnici njenih socijal-nacionalnih interesa i tako zavarali građane svojom “brigom” za njihove tradicionalne vrednosti koje sada narušavaju razni uljezi, intruderi, emigranti i ostala belosvetska “fukara”.

Da, situacija, nemalo, podseća na atmosferu nekog Orvelovog ili Hakslijevog romana – uvertira pred “velike događaje”, gde se Evropa ponovo poravnava po onom što je ugrožava u njenom iskonskom biću, a to je primalni strah od Istoka i njegovog “kužnog zadaha”. Istok ili Orijent je ponovoante portas i preti ovog puta kroz udarnu pesnicu tzv. Islamske države i njenih suludih terorista. A nije to samo strah od Orijenta već je i bojazan ili bolje rečeno strepnja od Drugih, od onog što je strano našem evropskom biću, to jeste onog što je “neobrazovano” po evropskim standardima i ne podleže dobrom-starom kolonijalnom duhu.

Nacisti su pre Drugog svetskog rata uspeli da ubede Nemce da su Jevreji njihovi najveći naprijatelji, a tu “žvaku” su dobro prodali i u drugim evropskim zemljama, a bogami i u svetu, nadovezujući se uspešno na sveprisutno antijevrejstvo. Mnogi pametni ljudi tog doba, bilo da su oni pisci, filozofi, naučnici, biznismeni, političari itd., oduševljeni su Hitlerom i njegovim antisemitizmom jer su u Jevrejima prepoznali najveću problem svog vremena. Možda ovi “pametni” nisu bili baš spremni za Aušvic, Treblinku, Dahau i ostale logore koji su danas simboli genocidne politike nacističke Nemačke, ali im se očigledno dopala ideja da za evropsku dekadanciju i propast njenog duha optuže one koji su već vekovima “rovarili i uporno pripremali pad zapadne civilizacije” – a to su, naravno, Jevreji.

Sada je ova netrpeljivost prema Drugom usmerena na muslimane/Arape, a zbog užasa ISIS-a koji pored svog realnog zla ima i jednu daleko veću i opasniju stranu, a to je fantomska moć koja podstiče već spomenute primalne strahove Evropljana. Zato će razni orbani lako da ove strahove pretoče u svoje izborne pobede i možda prenesu duh (fantom) opasnosti od Drugog na ceo evropski kontinent. Terorizam manijakalnih ISIS-ovaca samo podstiče i širi ovaj duh koji se kao požar širi Evropom i preti da je ponovo pretvori u unitarnu celinu. Ne bi teroristi tzv. Islamske države ni upola bili tako opasni da nije ovog uvreženog fantomskog straha od stranaca (varvara) pred našim granicama koji sada nesmetano dolaze da nas porobe i unište. Atmosfera je takva da bi danas ogroman broj građana EU tražila još radikalnije mere – od onih koje već postoje – za zaštitu od emigranata i nema nikakav problem sa tim da se podižu žičane ograde i ponovo uvode granične kontrole kako bi se smanjio dolazak izbeglica. Ovo može biti prava pobeda fašističke doktrine (fašizam kao odgovor na fašizam!?) koja je uspela da podstakne i ubedi građane da su ugroženi kao i da jasno ukaže odakle opasnost dolazi – sa Istoka. Neprijatelj je pronađen, sada samo još ostaje da se potpuno i jednom zauvek uništi… Uskoro će možda biti ponuđeno i “konačno rešenje”.

Ako me pitate kakve veze sve ovo ima sa gore spomenutim neonacistima koji su upali u muzej u Novom Sadu, onda vam moram ispričati jednu priču… Desila se pre desetak godina, na antifašističkoj šetnji kroz Novi Sad. Dok sam se šetao sa ostalim građanima video sam brojne pripadnike policijskih snaga kako stoje na trotoaru i obezbeđuju skup i priznajem osećao sam se sigurnije jer je bio najavljen napad neonacista na kolonu. Najedanput šok… Poletele su kamenice i oko mene su padali ljudi raskrvavljenih glava. I onda sam video policiju koja je stajala između nas i neonacista koji su nas zasipali kamenjem. Nisu nam dozvolili da im priđemo, njih su zapravo štitili od nas… I tada sam shvatio kako se situacija lako može promeniti i kako državna sila lako može da pređe u ruke onih od kojih nas je – kako se činilo – prethodno branila. Jeste da je policija posle pohapsila neonaciste, ali ti trenuci samoće i izloženosti fašističkoj brutalnosti ukazuju gde je realna opasnost. A ako prihvatimo njihova načela i potrebu za “neprijatnim ali neophodnim rešenjima”, onda smo ponovo prizvali đavola da nam rešava sudbinu. To je ono što nam se upravo događa… Mislite da fantaziram i da je sve ovo plod moje bolesne mašte? Voleo bih da ste upravu, ali niste… I to mislim ne zbog mojih fantazija već zbog onih krvavih glava…

Autonomija