Žene u crnom: Nastavljamo izgradnju živog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici

Povezani članci

• Boris Pavelić poručuje Milanoviću: Stolac, Čapljina i Mostar su najveća hrvatska ratna sramota
• Lj(ubi) udbaša svoga
• Krivosuđe
• Ulaz za nuždu
• Milanovićev Gloria mundi
• Bilježnica Robija K.: Dida sa Šolte

Povodom osamnaest godina od genocida u Srebrenici, Žene u crnom uz podršku umjetničkih kolektiva Dah teatar, Škart i Art klinike, večeras na Trgu Republike u centru Beogradu organizuju mirovnu akciju “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!”, javlja agencija Anadolija.

Kako u saopštenju povodom 18 godina od genocida u Srebrenici podsjećaju NVO Žene u crnom, genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin nakon Drugog svjetskog rata u Evropi.

“Režim S. Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne, logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske. Međunarodni sud pravde utvrdio je 2007. da država Srbija nije sprečila genocid. U Haškom tribunalu je van razumne sumnje dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta”, navedeno je u saopštenju.

Podsjeća se i da je zahtjev desetina organizacija civilnog sektora prvi put istaknut početkom 2009. a poslednji put 25. juna 2013. da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se negiranje genocida zakonski sankcioniše i proglasi krivičnim djelom, nije čak ni uzet u razmatranje od strane najviših predstavnika Republike Srbije (predsjednika Republike, Vlade i Skupštine). Sadašnje vlasti, kao i ’postpetooktobarske’ vlasti.

  “Nastavljaju sa negiranjem i relativizovanjem genocida u Srebrenici. Sada su u Srbiji na vlasti kreatori, izvršioci i saučesnici politike koju je simbolizovao Milošević. Formalno ispunjavanje EU zahteva, i činovi izvinjenja i obećanja klečanjem predsednika Tomislava Nikolića predstavljaju puke verbalne izlive, cinizam prema žrtvama, čak i obesmišljavanje smisla i vrednosti pravde”, ocjenjuje se u saopštenju i ističe da je za predsjednika Srbije i druge najviše predstavnike Srbije genocid teško izgovoriva riječ.

Žene u crnom dalje ističu da su “zahtevale/i i da se genocid u Srebrenici nazove – genocidom – i da time oni uvaže žrtve, ali i sugrađane i sugrađanke Srbije koji iskazuju saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida”.

Ignorisanje naših zahteva, dodaju, potvrđuje i nedostatak političke volje sadašnjih vlasti za suštinsku transformaciju društva, izgradnju trajnog i pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i povjerenja u regiji.

“Genocid u Srebrenici je paradigma svih srpskih zločina – zločina počinjenih u naše ime. Srebrenica je, kao i Aušvic, najdublji etički problem. Sve dok se nastavlja sa poricanjem, relativizovanjem i zaboravom genocida, nastavlja se sa ponižavanjem žrtava, njihovog dostojanstva i bola preživelih. Bez obzira na poslednje neprihvatljive i kontroverzne presude Haškog tribunala, van razumne sumnje je dokazana ogromna krivična odgovornost Srbije za rat i ratne zločine, a moralnom i političkom odgovornošću Srbije treba da se bavi celokupno društvo”, stoji u saopštenju povodom sutrašnje godišnjice genocida u Srebrenici.

Žene u crnom ukazuju da moralna dužnost da se bavimo pitanjima ratnih zločina, kako se navodi, a prije svega genocidom u Srebrenici ne zavise od međunarodnih obaveza niti od EU standarda – to prvenstveno zavisi od svih nas.

I ovom mirovnom akcijom nastavljamo izgradnju živog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici.

Žene u crnom su pokrenule projekat “Memorijalni centar Potočari/Srebrenica u Beogradu”, čime “Preseljenjem” Srebrenice na Trg Republike u Beogradu, sa 8.372 imena žrtava genocida,  žele upozoriti da se ne mogu zatvarati oči pred počinjenim genocidom, i da samo suočavanje sa njim može doprineti uspostavljanju političke kulture kažnjivosti zločina.

“Postavljanjem trajnog spomenika, Beograd bi stekao status grada koji priznaje; grad koji se stidi svojih zločina – status postgenocidnog grada”, poručuju iz ove NVO.

Žene u crnom su jedna od rijetkih organizacija koja je tokom proteklih godina, obilježavajući godišnjicu genocida u Srebrenici, scenskom akcijom na Trgu Republike, koristeći predmete iz svakodnevnog života običnih ljudi (čaršavi, tepsije, voda…) izražavali žaljenje, prvenstveno zbog ubijanja ljudi, ali i zbog ubijanja simbola života.

“I ovim činom ponavljamo da su ubijeni u genocidu u Srebrenici ostavili neizbrisiv trag u našim životima i da ćemo negovati pamćenje na njih”, poručile su Žene u crnom.

Saosećanje i solidarnost sa žrtvama genocida – zločina počinjenih u “njihovo ime”, Žene u crnom izrazit će odlaskom na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenicu, gde će sutra, 11. jula biti ukopano 409 posmrtnih ostataka žrtava.