Zaustavite novinare
Povezani članci
Najnezapaženiji aspekt priče o NSA već duže vreme je upravo njen međunarodni opseg. Sve se promenilo ove nedelje, kad su i Nemačka i Francuska eksplodirale od besa zbog novih otkrića o sveopštem nadzoru koji NSA sprovodi nad njihovim stanovništvom i demokratski izabranim liderima.
Kao i pre toga u Brazilu, izveštaji o nadziranju funkcionera privlače najveću medijsku pažnju, ali ova priča je prvobitno pokrenuta otkrićima da NSA masovno špijunira milione i milionenedužnih građana svih ovih zemalja. Omiljena jadikovka apologeta američke vlade – svi špijuniraju! – nemoćno pada pred ovakvim sveprisutnim, neosnovanim špijuniranjem na koje ekskluzivno pravo polažu Sjedinjene Države i njihove anglofone saveznice: Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland.
Ovo su tri stavke koje vredi istaknuti povodom poslednjih otkrića.
Prvo, obratite pažnju kako su lideri poput kancelarke Angele Merkel indiferentno reagovali kada je prošlog meseca otkriveno da NSA sprovodi masovno špijuniranje nemačkih građana, ali su se iznenada razgnevili kada se ispostavilo da je na meti bila i ona lično. Takva reakcija dosta govori o pravom stanju svesti mnogih zapadnih lidera.
Drugo, sve ove vlade uporno ponavljaju koliko ova otkrića zaslužuju publicitet, koliko je otkriveno kršenje prava duboko, koliko su svi zadovoljni što su to saznali, koliko su posvećeni reformisanju sistema. Ako je to tačno, zašto dopuštaju da čovek koji je omogućio ova saznanja – Edvard Snouden – bude krivično proganjan od strane američke vlade zbog „zločina“ podizanja uzbune?
Ako su nemačka i francuska vlada – i nemački i francuski građani – toliko zadovoljni što su saznali kako im jedna strana sila nad kojom nemaju nikakvog uticaja sistematski razdireprivatnost, zar ne bi trebalo da ponude azil osobi koja je to obznanila, umesto što ignorišu ili odbijaju njegove molbe da mu se zaštite osnovna politička prava, izlažući ga tako riziku da ga američka vlada strpa u zatvor na nekoliko decenija?
Pored obaveza iz sporazuma koje su ove zemlje potpisale, da će štititi osnovna politička prava i sačuvati ljude od progona, kako mogu istovremeno da se sablažnjavaju nad ovim otkrivenim kršenjem prava, a da istovremenu okreću leđa čoveku koji je rizikovao svoju slobodu pa čak i život da ovo rasvetli?
Treće, ima li nekog ko ne veruje da je američka vlada uporno pokušavala da obmane svet insistirajući da je ovaj sistem neosnovanog nadzora motivisan pokušajem da se Amerikanci zaštite od Terorista? U našim reportažama je otkriveno špijuniranje: skupova na kojima su se vodili ekonomski pregovori, Organizacije američkih država, naftnih kompanija, ministarstavazaduženih za rudne i energetske resurse, demokratski izabranih lidera savezničkih država i čitavog stanovništva tih država.
Mogu li čak i predsednik Obama i njegovi najodaniji lojalisti i dalje da tvrde, ozbiljnog izraza lica, da se radi o Terorizmu? O tome govori odličan esej u časopisu Foreign Affairs, gde autori tvrde da su otkrića Meninga i Snoudena oduzela mogućnost Americi da koristi licemerje kao ključno oružje svoje „meke sile“.
Kada smo već kod nemogućnosti da se ove tvrdnje brane ozbiljno, kako li će američki i britanski zvaničnici nastaviti da se pretvaraju kako brane slobodu štampe, da drugima o tome drže pridike i da ih osuđuju? U izjavi koja možda predstavlja dosad najotvoreniji napad na ove slobode – kao i najubedljiviji dokaz ogormne panike – direktor NSA, general Kit Aleksander, zaista je prošlog utorka zahtevao da se u svetu zaustave novinski napisi o ovom tajnom sistemu nadzora (Techdirt je ovde objavio integralni snimak):
„Šef sporne Nacionalne bezbednosne agencije, general Kit Aleksander, optužuje novinare da „prodaju“ dokumenta njegove agencije i traži zaustavljanje neprestanog toka novih informacija koje je prigrabio bivši saradnik agencije Edvard Snouden. „Mislim da nije dobro što novinari imaju sve ove dokumente, tih 50.000 ili koliko već, i što ih prodaju i daju kao da su to… znate, to stvarno nema logike“, rekao je Aleksander u intervjuu za blog ministarstva odbrane „Armed With Science“. „Trebalo bi da pronađemo način da ovo zaustavimo. Ne znam kako se to može izvesti. To je više na sudijama i političarima, ali iz moje perspektive, pogrešno je dopuštati da se ovo nastavi“, rekao je direktor NSA.“ [Moj kurziv]
NSA ima 25.000 zaposlenih (i još nekoliko desetina hiljada ljudi koji rade za privatne firme pod ugovorom sa ovom agencijom). Možda će neko od njih obavestiti generala da postoji nešto što se zove „prvi amandman“.
Voleo bih da znam šta konkretno general Aleksander ima u vidu kada kaže da američka vlada treba da „pronađe način da zaustavi“ novinske napise o ovoj priči. Šta god to bilo, u svakom slučaju ozbiljno krši američki ustav – očigledno. Kakav to čovek želi da država silom zaustavi novinske reportaže?
Kakav god da je taj čovek, on nije neko kome bi trebalo poveriti vođenje i razvoj sistema za masovnu špijunažu. Kad smo već kod toga, tako nešto ne treba poveravati nikome.
Preveo: Ivica Pavlović