Vučići gaze Srbiju
Izdvajamo
- . Beograd to doživljava kao državni udar. Na ubogu južnobanatsku varoš kreću Acini momci. Sve je u tonu. Momci obučeni u crne majice, voze crne džipove i donose - mrak.
Povezani članci
Nijedna vlast u postMiloševićevskoj Srbiji nije tako, bez ikakvih skrupula, demonstrirala uterivanje ovaca u svoj stranački tor vitlajući kamdžijama, kao što to danas čini Vučić i njegovi vučići. Istovremeno, srpska verzija Dorijana Greja prima pohvale gostiju iz Evropske unije zato što je državni voz ukolosečio na evropske tračnice. Hoće li ta kompozicija stići u Brisel sa tovarom koji pomalo smrdi na fašizam. Ne bi to bilo veliko iznenađenje. EU se ne stidi ni drugih koji danas nose usrane kožne gaće. Vreme je za zapušene noseve.
Ne dam da niko gazi Srbiju! Grmi vaseljenom Aleksandar Vučić, dok po regionu šalje poljupce i pare. Acini momci, pripadnici stranačke milicije izuzeti su od ove zabrane. Tako napredno ljuto destilisani radikali tepaju nabildovanim kerovima sa čijih mišica se plaze ale i karakondžule. “Tepači” pretražuju svaki budžak tamnog srpskog vilajeta. Dižu stogove slame u potrazi sa Srbima nesklonim Velikom Vođi. Zavrću im ruke i nasilno ubrizgavaju vakcinu ljubavi prema AV. Šta se to dešava u tmini srpske provincije, dok Vučić sija kao Sunce poručujući dragom narodu kako može da bude ponosan jer Srbija ostvaruje veliku pobedu i otvara vrata Evropske Unije.
Selo Nakučani. Blizu Šapca. U seoskoj vladi dobri domaćini. Ne mare za političare i strančarenje. Nedelju dana pred izbor novog Saveta mesne zajednice luksuznim autima beogradskih oznaka stiže pedesetak ljutih delija. Vučićev nakot sa početka teksta. Nepozvani ulaze u kuće. “Podučavaju” glasače kako treba da glasaju. Sa prvim jesenjim mrazevima u zajednicu se uvlači strah. Na dan izbora stiže zima nezadovoljstva nepozvanih gostiju, zbog rezultata glasanja. Seljani zaleđeni od straha. Vučići arlauču i vade noževe na članove Izborne komisije. U haosu neki umal nisu ostali bez noseva, svedoče lokalni šabački portali. Epilog: nasilnici su ustoličili naprednjačku vlast. Kaznena ekspedicija nastavlja dalje. Tamo gde se seljani mnogo ne kurče u upotrebi su “insekticidi”. Baš kao u selu Majur, gde su Vučićevi insektolozi prskali biber sprejom protivnike na izborima.
Falangisti gaze Srbiju, ali se Alek pali na Vojvodinu. U pokrajini su na vlasti demokrate. To su oni isti koji su prostrli tepih po kojem sad gaze Nikolić i Vučić. Prvi prepoznatljiv po gafovima, a drugi po želji da vlada apsolutistički. Nije uspeo da sruši vojvođansku demokratiju u komadu, uzeo je Novi Sad, ali ga to ne zadovoljava. Sve ili ništa. Aut Cezar aut nihil. Daroviti autarh kida parče po parče Vojvodine. Opština za opštinom pada pod nasilnu vlast naprednjaka. Kovin, Ruma, Inđija, Kovačica, Bačka Palanka…U ovoj prvoj, gde se sirotinja tuče sa mačkama i psima za vlasništvo nad kontejnerima, Srpska napredna stranka se dve godine i kusur meseci otkad je na vlasti, valja u sopstvenom blatu. Na kratko, na tri meseca vlast je prešla u ruke demokrata i socijalista uz pomoć isključenih naprednjaka koji su osnovali odborničku grupu ne bi li se opet dokopali neke apanažice. Beograd to doživljava kao državni udar. Na ubogu južnobanatsku varoš kreću Acini momci. Sve je u tonu. Momci obučeni u crne majice, voze crne džipove i donose – mrak.
Raspoređeni u trojke plus domaći potkazivač kreću u lov na dojučerašnje članove, da ih vrate na pravi put. Upadaju u kuće, vrište bebe u kolevkama dok njihove očeve odvode u sedište lokalne samouprave. Demokratsko zdanje pretvoreno je u mučilište duša. Praonicu mozgova. Ne, ne…ne mogu da kažem, nisu me tukli, Neću da grešim dušu. Znate ja imam decu i dijabetičar sam, pravda se pred novinarima odbornik kojem je “slomljena kičma”. I drugi koji su se kurčili glasajući protiv naprednjačke vlasti sad čaršijom žure povijenih šija. Pogleda uprtog u zemlju. Batina je iz raja izašla. Kad ne mogu da tuku druge, naprednjaci se kao kanibali tuku međ’ sobom. Tako, dok je novoustoličena predsednica opštine olovkom žrvljala po papiru ispred sebe, u svojoj kancelariji, dvojica lokalnih većnika pesnicama su jedan drugom menjali lični opis. Kad je slabiji klonuo na pod, jači je nastavio da ga cipelari. Predsednica je ćutala kao riba. U tek dve godine i koji mesec u ovoj opštini na vlasti se promenilo pet naprednjačkih garnitura. Sve gora od gore. Ona kilava koalicija demokrata i Dačićevih socijalista je bila šesta. Tek što se ustoličila morala je da kupi prnje pred najezdom naprednjačkih Mongola.
Vučići reže i u Kovačici, vojvođanskoj opštini sa većinskim slovačkim življem. Disciplinuju kičme odbornicima. Demokatska vlada je pala, pošto je skupštinsko zdanje pretvoreno u cirkusku šatru pod kojom izdresirani odbornici na kolenu opštinskog naprednjačkog bosa javno ispisuju odanost SNS partiji i vođi. Tako se SNS-ovci rugaju u lice parlamentarnoj demokratiji i principu tajnog glasanja.
Nijedna vlast u postMiloševićevskoj Srbiji nije tako, bez ikakvih skrupula, demonstrirala uterivanje ovaca u svoj stranački tor vitlajući kamdžijama, kao što to danas čini Vučić i njegovi vučići. Istovremeno, srpska verzija Dorijana Greja prima pohvale gostiju iz Evropske unije zato što je državni voz ukolosečio na evropske tračnice. Hoće li ta kompozicija stići u Brisel sa tovarom koji pomalo smrdi na fašizam. Ne bi to bilo veliko iznenađenje. EU se ne stidi ni drugih koji danas nose usrane kožne gaće. Vreme je za zapušene noseve.