Vračar (slobo)dno

Izdvajamo

• Vrteška se zavrtela i vrteće se sigurno još neko vreme. Liberalno demokratska partija navodi da Vračar nije talac Dosta je bilo i da mesto predsednika opštine nudi Demokratskoj stranci. Demokrate i „novaci“, kako navode u svojim saopštenjima, se neće odazvati ovom pozivu svog „saborca“ sa liste Vračar sobodno. Međutim, zašto ukoliko mogu da obezbede stabilnu većinu, demokrate aktuelnom predsedniku Vračrskog parlamenta ne predlože svog kandidata? Demokrate u svom saopštenju traže od Grupkovića da javnosti objasni zašto nije glasao da nosilac liste Vračar slobodno, Bane Kuzmanović, bude izabran za predsednika skupštine. Da li posle svega što se dešavlo proteklih godina na Vračaru Branimir Kuzmanović zaslužuje ovo ili bilo koje drugo mesto u organima opštinske vlasti? Da li zavređuje poverenje građana i građanki Vračara kada se zna da je za njegovu listu glasalo svega 30,05% birača? Da li je moguće da „demokrate“ u svojim redovima nemaju nekog novog kvalitetnijeg kandidata od Kuzmanovića? U krajnjem slučaju, mogu li oni koji su bili predmet Agencije za borbu protiv korupcije, zagovornici nepotizma i partokratije biti nosioci jedne nove politike na Vračaru? Odgovori na ova pitanja ne moraju doći iz LDP. Odgovore na ova pitanja može dati jedino i samo pokret Dosta je bilo. U njima će se videti doslednost ali i pragmatičnost ovog pokreta koji za sada vodi smislenu, ali ne i „prijatnu“ politiku.

Povezani članci

• Sveto ustrojstvo
• Kurspahić: Intervju ljutitog čovjeka
• Čeka li nas nova velika prevara?
• Sve što ste željeli znati o popisu
• Počeo sastanak političkih lidera iz BiH s Füleom
• Zašto vjeronauk mora biti stvar izbora

Foto: dostajebilo.rs

Epilog priče na Vračaru se još ne nazire. Vrteška se zavrtela i vrteće se sigurno još neko vreme.

Vračar, tradicionalno demokratska opština, posle više od dve decenije mogao bi iskliznuti iz ruku Demokratske stranke. Dešavanja na Vračaru pre izbora, nakon izbora, uoči i na konstitutivnoj sednici pokazala su političko delovanje i odgovornost političara u Srbiji. Loš izborni zakon, nepoštovanje izborne volje birača, neetičko ponašanje političara, plitki lični interesi političke elite i njenih „saboraca“ su deo onoga što krasi politički „sistem“ mlade demokratije na njenom evropskom putu.

Loš izborni zakon dao je mogućnost Demokratskoj stranci i njenim „izdancima“ da naprave neprincipijelnu koaliciju baziranu na ispunjavanju interesa njenih članica, a pod izgovorom očuvanja „tradicionalno demokratske opštine“, Vračara. Nastala je koalicija Vračar slobodno. Ispred „ekipe“ našao se Branimir Kuzmanović, bivši predsednik opštine, koji se nekoliko meseci ranije povukao sa tog mesta podnoseći ostavku po preporuci Agencije za borbu protiv korupcije. Članovi programski i ideološki suprotstavljenih stranaka izašli su na izbore i „pobedili“. Međutim, pobeda nije donela željeni rezultat. Vračar slobodno nije osvojio dovoljan broj odborničkih mandata za formiranje vlasti. „Udruženi“ su u pomoć morali pozvati one koje su pre izbora, opravdano ili ne, napadali – pokret Saše Radulovića, Dosta je bilo.

Pokret Dosta je bilo na Vračaru imao je burnu predizbornu i postizbornu priču. Sporazum o obrazovanju grupe građana, overen u Prvom osnovnom sudu u Beogradu 15. marta 2016. godine, potpisalo je 11 članova pokreta Dosta je bilo. Oni su prema kriterijumima i uputstvima dobijenim od centrale Pokreta nakon akcije prikupljanja potpisa 31. marta sastavli listu sa 15 kandidata za opštinske odbornike. Raspored imena na listi doveo je do sukoba u redovima vračarskog odbora što je uzrokovalo formiranje nove grupe građana, a time i nove izborne liste. Za razliku od prethodne, prema saznanjima iz pokreta Dosta je bilo, nova grupa građana je formirana 14. marta 2016. godine, a Sporazum je overen u Opštini Savski Venac, gde je pokret Dosta je bilo participirao u vlasti. Iako se u vrhu DJB smatralo da broj lista ne bi trebao da dovede u pitanje njihov legitimitet, to na Vračaru nije bio slučaj. Nakon što su u poslednjem času prikupili dovoljan broj potpisa koji je nedostajao za predaju nove liste, pokret Dosta je bilo suočio se sa novim izazovom. Opštinska izborna komisija je najpre proglasila, a zatim po prigovoru „bivšeg“ člana Pokreta dovela u pitanje proglašenje tada „sporne“ liste. Radulović i pokret Dosta je bilo optužili su Demokratsku stranku da i na Vračaru, kao i u Vojvodini, pokušava da obori listu tog pokreta i time onemogući njihov izlazak na izbore na svim nivoima. Ipak, zahvaljujući glasovima predstavnika Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke Srbije predlog koji su podržali članovi komisije iz Demokratske stranke, Socijaldemokratske stranke, Nove stranke, Liberalno demokratske partije i Levice Srbije je odbačen. Opštinska izborna komisija Vračara proglasila je „spornu“ izbornu listu “Dosta je bilo – Saša Radulović” važećom. Za Vračar slobodno ova lista ostaje sporna, a uspeh Radulovića da progura izbornu listu okarakterisan je kao potez slabljenja koalicije okupljene oko Demokratske stranke u cilju jačanja Srpske napredne stranke i njene šanse da pobedi na predstojećim izborima.

Nakon izbora, kada je svima postalo jasno da niko nema većinu za formiranje vlasti na Vračaru, započinje dug i mukotrpan pregovarački proces praćen mnogobrojnim aferama, optužbama i spekulacijama. Svesne da moraju sačuvati Vračar po svaku cenu, demokrate su pružile ruku pomirenja „radulovićevcima“. Dosta je bilo je uzvratio rukom u kojoj je bio dokument o ciljevima i strategiji političkog delovanja na Vračaru. Dokument potpisan 1. juna ostavio je iza sebe pitanje kadrovskih rešenja, a pre svih ona za predsednika opštine. U Liberalno demokratskoj partiji ovaj dokument su okarakterisali kao listu uslova kojom Dosta je bilo ucenjuje Demokratsku stranku, navodeći da principi iz strategije nisu sporni, ali da je zbog kadrovskih pitanja moguće da sa svojim odbornikom ostanu u opoziciji. Pijaca je počela da radi i svi su tražili ponešto. Tada se već uveliko spekulisalo o potencijalnim kandidatima za mesto predsednika Opštine. Zbog nalaza Agencije za borbu protiv korupcije, ali i onoga što su znali o aktivnostima demokrata na ovoj opštini u prethodnom periodu, za Dosta je bilo nije bila moguća kandidatura Baneta Kuzmanovića za predsednika Vračara. No, pretpostavljalo se da bi mogao biti predsednik Vračarskog parlamenta. Mesto predsednika opštine smešilo se Ivanu Kljajiću iz pokreta Dosta je bilo. Ivan Kljajić, vanredni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu,  postaje interesantan političkoj javnosti nakon unutarstranačkih sukoba u ovom pokretu. Nakon njegovog pisanog obraćanja članovima Pokreta, u kojem je vračarski odbor, kojem je i sam pripadao, okarakterisao kao kriminalnu organizaciju, smenjeno je rukovodstvo odbora i sastavljena nova, „sporna“ izborna lista pokreta Dosta je bilo za Vračar, po svom sastavu jednako interesantna kao ona koju je predvodio Marko Bastać ispred Demokratske stranke na Starom Gradu. Takođe, Ivan Kljajić je bio jedan od žestokih kritičara Demokratske stranke pre izbora. Iako se znalo da većina lidera stranaka čiji predstavnici čine koaliciju Vračar slobodno ne gaje simpatije prema „bivšem Vučićevom ministru“ Raduloviću, kao ni prema „večitom predsedniku Vračara“ Kuzmanoviću, javnost se iznenadila dešavanjima na ovoj beogradskoj opštini uoči i nakon konstitutivne sednice zakazane za 10. jun 2016. godine.

Foto: Tanjug

Uoči zakazane konstitutivne sednice, LDP je poručio „da će biti oštra opozicija ideji da se po svaku cenu mora doći ili ostati na vlasti“ te da će u skladu sa tim u narednom periodu delovati njihov odbornik Mihailo Grupković. Takođe se znalo da zbog opravdanog odsustva sednici neće prisustvovati odbornik Levice Srbije, Marko Mandić. Jasno je bilo da na zakazanoj konstitutivnoj sednici neće postojati stabilna većina koja bi izabrala nove predstavnike vlasti na Vračaru. Od ukupno 45 odbornika, konstitutivnoj sednici 10. juna prisustvovalo je 17 odbornika izabranih sa lista „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“, Socijalističke partije Srbije, kao i odbornik Liberalno-demokratske partije. Predsedavajući iz redova Srpske napredne stranke je konstatovao da „ne postoji kvorum ni uslovi za održavanje sednice i bilo kakvo odlučivanje“ i sednicu odložio za 24. jun 2016. godine.

Kako bi sprečili eventualno uvođenje prinudne uprave, 23 odbornika i odbornice sa lista Vračar slobodno i Dosta je bilo podnelo je inicijativu najstarijem odborniku iz Srpske napredne stranke za održavanje sednice 20. juna, četiri dana pre zakazanog termina, što je on odbio da učini. Među potpisnicima ove inicijative nije bilo jedino odbornika Liberalno demokratske partije, Mihaila Grupkovića. Po političkim kuloarima se šuškalo kako će održavanje konstitutivne sednice zakazane za 24. jun biti senzacionalno s obzirom na to da su paralelno sa pričom na Vračaru vođeni razgovori o formiranju nove Vlade Srbije u kojoj bi mesta moglo biti i za Čedomira Jovanovića, lidera Liberalno demokratske partije. Sve više se spekulisalo o mogućnosti formiranja „naprednjačke“ većine, a sumnja da bi mogao da „izda“ ekipu bačena je na odbornika Levice Srbije, Marka Mandića. Izgledalo je da Vračar (ne) može da padne.

Koalicija Vračar slobodno je napravljena pod pretpostavkom da široka koalicija oko DS-a ima veće šanse za pobedu na izborima nego samostalni izlazak Demokratske stranke i njenih satelita. Međutim, rizici koje sa sobom nosi jedna ovakva neprincipijelna koalicija pokazali su se u danima nakon izbora.

U senci mutnih radnji na formiranju vlasti na Vračaru odvijala se nečasna politička borba. Ucena, pretnji i zastrašivanja političkih „protivnika“ bilo je sa svih strana. Na odbornike i odbornice sa lista Vračar slobodno i Dosta je bilo u prethodna dva meseca vršen je ogroman pritisak od strane „naprednjaka“, ali i „saboraca“. Prva „žrtva“ političke borbe na Vračaru bio je odbornik Levice Srbije, Marko Mandić. On je nekoliko dana nakon izbora dobio „otkaz“ u Specijalnoj osnovnoj školi za decu ometenu u razvoju “Dušan Dugalić” na Vračaru. Već tada je u redovima koalicije smatran slabom karikom. Razlog zbog kojeg je Mandić sam sebi napisao i potpisao „otkaz“ krajem aprila 2016. godine je…. tako to biva kada radite pod ugovorom na neodređeno i neko odluči da vam više ne produži ugovor. Od svih „saboraca“ na koje je vršen pritisak (a koji nikada nisu imenovani) Bane Kuzmanović je, a da ga nije prethodno konsultovao, na protestu podrške koaliciji DSS-Dveri (sa kojeg je lider demokrata Bojan Pajtić pozvao svoje članove da na ponovljenim izborima svoj glas daju ovoj koaliciji), pomenuo samo jednog, Marka Mandića.

Konstitutivna sednica održana 24. juna bila je iznenađenje samo za demokratsku javnost koja je „glasanje“ shvatila jako ozbiljno i donekle pogrešno. Ono što nisu uspeli da učine 10. juna, odbornici su morali da obave tog dana. Takođe, trebalo je da se sazna ko to ima stabilnu većinu za ostvarivanje funkcionalnog rada opštine. Na dnevnom redu je bio izbor predsednika Vračarskog parlamenta, sekretara, članova Veća i predsednika te opštine. Kandidat za mesto predsednika Skupštine opštine Vračar ispred Vračar slobodno i Dosta je bilo bio je, kako se i očekivalo, Branimir Kuzmanović. Srpska napredna stranka, kao druga najjača odbornička grupa u Skupštini opštine Vračar, za ovu prestižnu opštinsku funkciju istakla je na samoj sednici kandidaturu Mihaila Grupkovića sa liste Vračar slobodno. Nakon tajnog glasanja za predsednika Vračarskog parlamenta izabran je Mihailo Grupković sa 23 glasa, dok je Bane Kuzmanović dobio 22 glasa od ukupno 45 odbornika. Onog trenutka kada je Marko Mandić javno podržao izbor sekretara iz redova Srpske napredne stranke podizanjem ruke bilo je jasno da političke stabilnosti na ovoj opštini nema i neće je ni biti neko vreme. Pre nego se pristupilo izboru ostalih predstavnika vlasti na Vračaru, Mandić odlučuje da napusti sednicu.

Ovakvo ponašanje odbornika Levice Srbije izazvalo je ogromnu buru u javnosti. Reakcije su se nizale jedna za drugom. „Dobro je kad padne sneg pa svaka zverčica pokaže trag. Sumnje u njega su postojale onog trenutka kada 10. juna nije došao na prvobitno zakazanu sednicu, ali i pre toga – kada je potpisao neodustajanje mandata u opštini Zemun, a ne na Vračaru. Verovatno su od tog trenutka sa njim tekli pregovori zainteresovanih grupacija“, kazao je Bane Kuzmanović po „završetku“ sednice. Ovakva izjava dolazi upravo od onih koji su napravili sramnu vladajuću koaliciju na opštini Stari grad, čiji je nosilac liste u Apatinu podržao „naprednjačkog“ kandidata za predsednika Opštine obezbeđujući im tako većinu za formiranje vlasti, čijih je svih šestoro odbornika u Vladičinom Hanu „preletelo“ u Srpsku naprednu stranku postavši tako deo odborničke grupe naprednjaka u novom sazivu Skupštine. Da li je potrebno pominjati u kojim su sve opštinama „demokrate“ bile u koaliciji sa „naprednjacima“ pre poslednjih izbora?.

Reagovala je i Levica Srbije. I ovoga puta „saopštenje“ dolazi prvo sa twitter naloga lidera Levice Srbije. „Odbornik Mandić na Vračaru više nije naš član. Mislili smo da stoji čvrsto na našem dogovoru sa DS, ali su ga ucene i teranje sa posla slomili“, objavio je Borko Stefanović. Ishitreno, strogo, preko kolena. Ono što je javnost kasnije saznala iz saopštenja odbornika Nove stranke, dr Predraga Miletića, bilo je da je Mandiću nuđen posao, ali da je „Borko Stefanović izričito zahtevao da njegov član ima “vidljivo” mesto u parlamentu Vračara“ što je, kako to priliči „političkim pijacama“, prihvaćeno. Mandić je trebalo da bude kandidat za zamenika predsednika Skupštine opštine Vračar. Da je ovakav dogovor postignut potvrdio je i Bane Kuzmanović na svom twitter nalogu: „Radi istine, sedeo sa Borkom i Ivanom i njihovim odbornikom. Dogovorili sve i pružili ruku.“

Na dešavanja u Vračarskom parlamentu reagovala je i Nova stranka Zorana Živkovića. Odbornik ove stranke, dr Predrag Miletić, u svom tekstu „Šta se dešavalo pre i tokom konstitutivne sednice SO Vračar“ iznosi deo činjenica koje umnogome sliku sa Vračara čine jasnijom. No, u ovom saopštenju, namerno ili slučajno, zaobilazi „činjenice“ koje bi možda bacile sumnju na etičko ponašanje koalicionog partnera Nove stranke, Demokratsku stranku ali i na stav Nove u vezi sa „ucenama“ pokreta Dosta je bilo. Takođe, u ovom tekstu Miletić se poziva na doslednost u svom radu što je u suprotnosti sa onim što je Nova učinila. Da li je dosledno zalagati se za stepenasti cenzus za koalicije, a istovremeno praviti „interesne“ koalicije i zahtevati prolazno mesto na listi odbornika Vračar slobodno?

Nije izostalo ni „čerečenje“ odbornika Mandića po društvenim mrežama. More uvreda, psovki, kleveta, neprimerenih i neobjektivnih iskaza upućeno je nekadašnjem odborniku Levice Srbije. Međutim, teško da je iko postavio pitanje šta je to nateralo Mandića i Grupkovića da odustanu od dogovora koji su ranije postigli sa koalicijom Vračar slobodno.

Da javnost Srbije nije politički zrela pokazalo se i na primeru Vračara. Nije prvi put da su se koalicije pokazale kao mogućnost za ostvarivanje političkih benefita stranaka koje u njima učestvuju. Takođe, nije prvi put da su koalicije izigrale poverenje onih koji su za njih glasali. Ono što iznenađuje jeste opštenarodna iznenađenost onim što se toliko puta dešavalo poslednjih nekoliko decenija. Šta to prosečan birač očekuje od svog „izbora“?

Primera radi, glasač Levice Srbije očekuje da njegov odbornik, bio on u vlasti ili u opoziciji, zastupa politiku svoje stranke u skladu sa njenim programskim načelima i vrednostima. On dajući glas koaliciji ustvari glasa za svog kandidata. Vrednosti i programska načela Levice Srbije su u potpunoj koliziji sa vrednostima i programskim načelima Nove stranke ili Liberalno demokratske partije koje su deo koalicije za koju glasa „levičar“. Stoga treba očekivati da bi u nekom trenutku moglo doći do raskida prirodno neprirodne koalicije. Na ovakvo nešto glasač Levice Srbije mora da računa. Sa druge strane, u svakoj stranci postoje kriterijumi za izbor članova stranke kao i nestranačkih ličnosti (simpatizera stranke) za odgovarajuća mesta na izbornim listama. Pretpostavlja se da stranka za mesto i poziciju na izbornoj listi bira najbolje članove u koje ima poverenja da će revnosno i u skladu sa etičkim principima obavljati svoj posao te zastupati interese stranke kojoj pripadaju. Kada biva izabran za odbornika/poslanika, prema važećem izbornom zakonu, član stranke/nestranačka ličnost postaje vlasnik svog mandata. Na osnovu ukazanog poverenja, zavređenog  političkim i društvenim delovanjem, izabrani odbornik/poslanik upoznat sa situacijom „na terenu“ donosi odgovarajuću odluku koja bi, u nekim slučajevima, mogla biti u suprotnosti sa stavom stranke ili koalicije, ali ne i sa moralnim i etičkim načelima pojedinca koji će na svojim plećima nositi teret svoje odluke kakva god ona bila. U takvim situacijama odbornik/poslanik odlučuje da svoj bagaž nosi sam, a stranka bi morala da takav čin člana detaljno razmotri na organima stranke. U Srbiji se ovakav čin političara obično smatra izdajom, preletanjem, kupovinom. Loše iskustvo birača u ovakvim slučajevima budi ružna sećanja i izaziva gnev. Bez detaljne analize i na osnovu paušalnih informacija javnost obično reaguje burno. Zaboravlja se rizik koalicionog okupljanja interesnih grupacija, programski i ideološki suprotstavljenih stavova, kao i ono što su činile u prošlosti i udara se na pojedinca kako bi se zaštitio nakaradni sistem. Da ne bude zabune, u ovakvim „igrama“ nema nevinih, ali pitanje uloge i odgovornosti za ovakve „igrarije“ nije jednako za sve.

Marko Mandić je žrtva sistema kojem pripada baš kao svako ko učestvuje na ovaj ili onaj način u političkom životu Srbije, bio on glasač, političar ili analitičar. Posmatrajući situaciju na terenu i pijačno ponašanje svojih kolega, Mandić je prelomio. Nosiće teret svoje odluke, a ne odluke onih koji nam kroje sudbinu. Vreme će pokazati ko je bio u pravu, oni ili Mandić! Među odbornicima koji su podržali kandidate SNS za „prestižna mesta“ na Vračaru bilo je takođe onih koji sebe nazivaju opozicijom Vučiću, a dolaze iz redova Dveri i Demokratske stranke Srbije. Stranke tih odbornika nisu izbacile, isključile, „kamenovale“ svoje članove i kolege. Šta više, ovih dana u etru je bila ideja o formiranju manjinske „vlade“ Dosta je bilo i DSS na Vračaru koju bi Demokratska stranka podržala. Koliko je Levica Srbije ozbiljna politička organizacija videlo se onog trenutka kada je na prečac isključila Mandića ostavljajući ga na cedilu svima i svakome da ga na najgrublji i neprimeren način „razvlače“ po novinama i društvenim mrežama.

Epilog priče na Vračaru se još ne nazire. Vrteška se zavrtela i vrteće se sigurno još neko vreme. Liberalno demokratska partija navodi da Vračar nije talac Dosta je bilo i da mesto predsednika opštine nudi Demokratskoj stranci. Demokrate i  „novaci“, kako navode u svojim saopštenjima, se neće odazvati ovom pozivu svog „saborca“ sa liste Vračar sobodno. Međutim, zašto ukoliko mogu da obezbede stabilnu većinu, demokrate aktuelnom predsedniku Vračrskog parlamenta ne predlože svog kandidata?  Demokrate u svom saopštenju traže od Grupkovića da javnosti objasni zašto nije glasao da nosilac liste Vračar slobodno, Bane Kuzmanović, bude izabran za predsednika skupštine. Da li posle svega što se dešavlo proteklih godina na Vračaru Branimir Kuzmanović zaslužuje ovo ili bilo koje drugo mesto u organima opštinske vlasti? Da li zavređuje poverenje građana i građanki Vračara kada se zna da je za njegovu listu glasalo svega 30,05% birača? Da li je moguće da „demokrate“ u svojim redovima nemaju nekog novog kvalitetnijeg kandidata od Kuzmanovića? U krajnjem slučaju, mogu li oni koji su bili predmet Agencije za borbu protiv korupcije, zagovornici nepotizma i partokratije biti nosioci jedne nove politike na Vračaru? Odgovori na ova pitanja ne moraju doći iz LDP. Odgovore na ova pitanja može dati jedino i samo pokret Dosta je bilo. U njima će se videti doslednost ali i pragmatičnost ovog pokreta koji za sada vodi smislenu, ali ne i „prijatnu“ politiku.

Mr Željko Pavićević, politički analitičar