Vojin Dimitrijević: Mladić bi mogao da svedoči o učešću SRJ u genocidu u Srebrenici

Povezani članci

• PONIŽENA ‘STARA EVROPA’
• Novi Sad – (almost) “kreativni grad”, hronologija
• “Goblini i prijatelji” u letnjoj bašti SKC-a
• Rastislav Dinić: Stevan Filipović upoređuje islam sa nacizmom, a islamske vernike sa nacistima
• Analitičari: Izvještaj Evropske komisije nepovoljan za BiH
• Ko je ubio Steriju?

Najšire javno mnjenje u Srbiji je formirano od 1987. do 2000. godine pod uticajem nacionalističke elite, koja je prigrlila Slobodana Miloševića, kao i žestoke propagande koja je dominirala u skoro svim medijima u istom razdoblju. Taj uticaj još traje.

Predstavu o Haškom tribunalu kao antisrpskom političkom sudu teško je razbiti, tako da praktični političari, uključujući i one koji su sada na vlasti, moraju da pribegavaju pragmatičnim trikovima. Kako većina stanovnika želi da se priključi EU iz veoma praktičnih razloga, koji možda nisu ni osnovani, saradnja s Hagom može da „prođe“ samo ako je to cena pristupanja Uniji i sredstvima koje ono donosi – ocenjuje u intervjuu za Danas Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava.

Da li to znači da su primedbe o hapšenju Mladića samo zbog napretka Srbije u procesu evropskih integracija, osnovane? I kakva se poruka onda šalje žrtvama, kao i javnosti uopšte?

– Ravnodušnost koja se, naročito u nekim medijima, ispoljava prema žrtvama, posledica je sličnog mehanizma. Godinama se saopštavalo da su Srbi jedan mučenički narod koji je bio žrtva u svim ratovima u novijoj istoriji. Propaganda koja je vođena u Bosni i Hercegovini bila je zasnovana na širenju straha od obnove Nezavisne Države Hrvatske, koja će opet sprovesti genocid nad Srbima. Otuda se tvrdnje Ratka Mladića i njegovih obožavalaca da je samo branio srpski narod lako prihvataju. Svest o tome da i sami treba da preduzmemo nešto na planu moralnog ozdravljenja još uvek je slaba. Ima ljudi koji tako misle, ali ne žele da se izlažu neprijatnostima ako to i kažu.

Kako komentarišete odlazak ministra zdravlja Zoran Stankovića i predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović u posetu Ratku Mladiću?

– U oba slučaja reč je o lekarima, koji imaju specifične profesionalne obaveze. U dublje motive ne bih želeo da ulazim, ali je zanimljivo da je Đukić Dejanović član SPS-a, a profesor Stanković član Vlade Srbije na predlog „građanskog“ G17, odnosno Ujedinjenih regiona Srbije.

Kakva poruka se šalje domaćem i svetskom javnom mnjenju „javnim“ ispunjavanjem želja optuženog za najteže zločine protiv čovečnosti?

– Kada se ima u vidu tabloidni pritisak na celu aferu, vlasti žele da izbegnu utisak da su prema nekome nečovečne. Uostalom, kao i pri hapšenju Karadžića, zbog stanja našeg novinarstva preovlađuju kičerski elementi.

Šta je to što Ratko Mladić može da izjavi u toku suđenja pred Haškim tribunalom a što može da baci novo svetlo na rat na teritoriji bivše Jugoslavije, ili zbog čega bi se trpele neke druge posledice?

– Mogao bi na štetu Srbije da dokazuje da je u toku srebreničke operacije bio pod neposrednom komandom vlasti SR Jugoslavije i da ništa nije činio bez njihove saglasnosti ili naređenja.

Da li njegova izjava može da pokrene ponovo postupak u kojem se Srbija, kao država, optužuje za genocid?

– U presudi povodom tužbe BiH Srbija nije proglašena odgovornom za sam čin genocida zato što nije moglo da se dokaže da je bila umešana u konkretnu vojnu akciju koja je uključivala masovni zločin.

Da li suđenje Ratku Mladiću i eventualni ishodi mogu na neki način da utiču na status Republike Srpske?

– Dejtonski ugovor usvojen je posle masakra u Srebrenici i s punom svešću o njemu. Tako je nastala i RS i to je teško revidirati. Oni koji žele da unaprede njen status, ne nalaze se u međunarodnoj zajednici nego na „našoj“ strani.

Mislite li da je Mladić sposoban za suđenje?

– Ako je uspevao tako dugo i tako vešto da se skriva, onda znači da je zadržao sposobnost za orijentaciju i sagledavanje realnog stanja. Za snalaženje u komplikovanom sudskom procesu nemaju dovoljno znanja mnogi nepravnici, a ne samo Mladić. Zato postoje branioci. Ono što lošim advokatima prvo pada na pamet jest da branjenika proglase neuračunljivim. Na to su oguglale sve sudije, pa i međunarodne. Na kraju, o tome ipak odlučuju lekari.

danas