TOP SHOP LJUDI
Povezani članci
- Niš: Centralna svečanost povodom obeležavanja jubileja Milanskog edikta
- Protesti “Pravda za Dženu” zakazani za 18. februar u Sarajevu
- POSTJUGOSLAVENSKI REKVIJEM: UBIJANJE BOSNE, TRIDESET KRVAVIH GODINA
- Potvrđena optužnica protiv direktora Fabrike Duhana Sarajevo Edina Mulahasanovića
- Atlantida
- Pokrenuto razrješenje uhapšenog ambasadora BiH u Kataru Abdulaha Skake
Vampiri iz Top shopa odavno su među nama. I ne samo među nama, već i u nama. Postali smo oni. Prizori po kafeima i klubovima, pozorištima i bioskopima, ulicama i aerodromima, sve više podsećaju na kadrove TV spotova. Sve je manje ličnosti, a sve više klonova iz reklama. Zavladali su u medijima. Agresivnost je postala sinonim za pamet.
Nikada ne kupujem proizvode koji se reklamiraju u TV spotovima.
Još uvek tinja u meni odijum stvoren pre jedne decenije kada su u naše domove provalila ona dva matora klovna – velike zvezde u svetu Top shopa. I danas su aktivni. Sledbenici estetike ostarelih kauboja koji minđušama i drečavim košuljama ne mogu smanjiti stomake, niti ukinuti godine, krevelje se dok ushićenim domaćicama u studiju demonstriraju nova čuda iz kuhinjskog sveta. Na kraju sledi poziv TV gledaocima da što pre telefonski obave porudžbinu. I to nije sve, kažu demonstratori, jer ukoliko u narednih pola sata naručite set šerpi dobićete na poklon set noževa. Prisutne domaćice ciče od sreće na svaku najavu popusta.
Klovnove smenjuju napaljeni sredovečni gimnastičari koji bi da zaustave vreme. Kult mladosti stvorio je vlastitu fizionomiju, karakteristične izraze lica, pokrete, osmehe, gestikulaciju. Svi ti mikseri, šerpe, tiganji i lonci, vadičepovi, gimnastičarske sprave, madraci i jastuci, sirupi i čajevi, merači pritiska, holesterola i cukera plutaju oko nas u psihodeličnom dance macabre.
Agresivnost reklama iz dana u dan rapidno se povećava. Top shop upada u naš sluh sve glasnije. Tako već danima slušam kako je Mambo Body masažer čarobni proizvod koji će pripadnicama lepšeg pola dati obline koje zaslužuju. Uzalud tražim neku logičnu vezu. Koje su to obline koje žena zaslužuje mimo genetike? Da li su i boja očiju, visina, težina, oblik nosa u domenu zasluga? Kakvo lukavstvo! Mambo body masažer jači je od usuda. Robin Hud među aparatima. Ispravlja nepravdu, svakoj ženi daruje onakve obline kakve zaslužuje. A sve su one zaslužile idealne obline.
Eco Magic Ball – čudesna kugla za pranje veša bez deterdženta, dovoljna za hiljadu i pet stotina pranja. A to je tačno pet godina bezbrižnosti. Ukoliko se gledalac javi u narednih pola sata, dobija na poklon još jednu magičnu kuglu, i time obezbeđuje svojoj porodici još pet godina besplatnog pranja veša. I to nije sve. Uz kugle idu i kuglice omekšivači. Deset godina ne moramo misliti o deterdžentu. U zemlji gde se ništa ne može planirati duže nego do kraja vikenda, odjednom se ukazuje teritorija na kojoj je moguće uspostaviti bezbrižnost na deset godina. Kakav aranžman! Kada nismo u stanju da smanjimo nezaposlenost, inflaciju i korupciju, kada se penzioni fondovi tresu od sve izvesnijeg bankrota, a studenti čim diplomiraju beže iz zemlje, dakle, u tom crnilu i neizvesnosti, blista magična eco kugla za pranje veša.
Vampiri iz Top shopa odavno su među nama. I ne samo među nama, već i u nama. Postali smo oni. Prizori po kafeima i klubovima, pozorištima i bioskopima, ulicama i aerodromima, sve više podsećaju na kadrove TV spotova. Sve je manje ličnosti, a sve više klonova iz reklama. Zavladali su u medijima. Agresivnost je postala sinonim za pamet. Retke su emisije u kojima voditeljke dopuštaju sagovornicima da razviju misao. Red gluposti, red banalnosti, kikot, i opet iz početka.
Nedavno je u centru Beograda zatvorena još jedna knjižara. Jedna od najbolje snabdevenih. Od onih sve malobrojnijih u kojima ne vlada atmosfera benzinske pumpe. Knjižare su postale nepotreban, suviše skup posrednik između pisaca i čitalaca. Knjiga je roba, i zašto se ne bi prodavala na kiosku? Ili u Top shopu? Svako može prodavati knjige. Knjižar je suvišno zanimanje.
Kao što su i urednici postali suvišni. Veliki i uspešni izdavači su to shvatili. Dovoljno je urednika samo potpisati, kao što se već odavno potpisuju recenzenti, lektori i korektori. Smanjiti nepotrebne troškove.
Kao što je i kultura suvišna, jer je baza za pamet. A pamet je opasna. Ne podešava se daljinskim upravljačem. Zato kulturu zameniti estradom. Sve više dnevnih novina objedinjuje kulturu i zabavu. Televizije su mnogo radikalnije. Kultura je jednostavno skinuta sa programa.
Nepodnošljiva je količina sporta u medijima. Naravno da država više voli podanike na sletovima, po sportskim halama i stadionima, nego u bibliotekama, gde je svako sam sa sobom, gde stasavaju građani koji misle svojom glavom. Za stadione su glave suvišne, dovoljne su kapuljače.
Post Scriptum
Pre dvadeset godina, na početku svih onih ratova, živeo sam neko vreme u Minhenu. Zatrebao mi je otvarač za konzerve. Ljubazni prodavač u robnoj kući ponudio mi je desetak modela. Ređao je pogodnosti i cene, da bi na kraju, trijumfalno pokazao model od rostfraja, čudo tehnike. Jeste skup, skoro pedeset maraka, ali to je otvarač za čitav život, rekao je ponosno prodavač. Dopala mi se mogućnost da se u nečemu snabdem za čitav život. I tako nisam odoleo tom suludom izdatku. U međuvremenu, tržištem su zavladale samootvarajuće konzerve. Iako minhenski otvarač godinama ne koristim, i dalje mi je pri ruci, kao svedočanstvo o mom flertu sa top shop ljudima.