Svetlana Makarovič:Mrziti crkvu je građanska dužnost

Povezani članci

• Obezglavljenost naša nasušna
• EVROPA I DOBRO DRUŠTVO – Poslije sloma
• Esad Bajtal: ‘Ovdje su religije izdale vjeru’
• Ceste će prodati sposobniji od ovih
• Abortirana kontrarevolucija
• Krunić – čovjek čija dobrota ne stane u tvit!

Kancelarija zaštitnika građana u Sloveniji primila je do ponedeljka uveče čak 21 prijavu protiv čuvene slovenačke pesnikinje i muzičarke Svetlane Makarovič (73) zbog izjave u kojoj je kazala da mrzi Katoličku crkvu, te da to smatra svojom građanskom dužnošću

“Građanska dužnost ili govor mržnje”, “Svetlana Makarovič optužena za govor mržnje” neki su od naslova koji se mogu pročitati na slovenačkim portalima, nakon što je portal siol.net objavio razgovor sa poznatom umetnicom koja je i ranije istupala protiv Katoličke crkve.

“Teško je o tome pričati, a ne služiti se govorom mržnje”, rekla je Makarovičeva u spornom intervjuu koji je objavljen 6.1. 2012. godine. “Postoje stvari koje jednostavno moraš mrzeti, a među njima je, po mom mišljenju, i Katolička crkva u Sloveniji. Ja je mrzim i smatram to mojoj građanskom dužnošću”, dodala je ona govoreći o zlostavljanju dece u Crkvi.

Na njenu izjavu je nakon dve nedelje reagovao Savet vernika Katoličke crkve koji je napomenuo da je “zgrožen” izjavom Svetlane Makarovič.

“Savet koji predstavlja katoličke vernike iz dobrotvornih, obrazovnih, omladinskih, kulturnih, te drugih katoličkih organizacija i pokreta, najoštrije osuđuje ovu izjavu i ocenjuje je kao primitivnu i nedopustivu, naročito u kontekstu celog intervjua”, navodi se u saopštenju Saveta.

Izjavu poznate umetnice osudili su i slovenački poslanici u Evropskom parlamentu koji su u izjavi Svetlane Makarovič prepoznali govor mržnje i širenje netrpeljivosti.

Svetlana Makarovič je književnica, slikarka i pevačica. Autorka je više knjiga poezije i proze za decu i odrasle. Najpoznatija je po spevu “Mačak Muri” koji je uvršten u pesničke antologije i školsku lektiru. Objavila je nekoliko muzičkih albuma, među kojima su “Noćna šansona” (1984) i “Umesto ruža” (1999). Makarovičeva je dobitnica više književnih priznanja, poput Prešernove nagrade (2000), nagrade Sterijinog pozorja (1968), te nagrade Zmajevih dečjih igara (1975).

Makarovičeva je u spornom intervjuu govorila o vlastitom umetničkom radu, ali i o društveno-političkim prilikama u Sloveniji, pa tako i o uticaju Katoličke crkve u slovenačkom društvu. Ona je kritikovala klerikalizaciju Slovenija koja je, smatra Makarovičeva, “počela sa dolaskom na vlast Demokratske opozicije Slovenije (DEMOS)”.

“Crkva je dobila natrag imovinu, imovinu ukradenu od naroda Slovenije, imovinu koju je ona opljčkala. Crkva je puna k’o brod, a i dalje joj nije dosta. I žele još. I neka ima, samo, građani gube poštovanje prema takvoj državi”, istakla je Makarovičeva.

Ona se osvrnula i na govor mržnje na koji se u poslednje vreme žale desničari u Sloveniji.

“Pogledajmo najpre ko je započeo sa govorom mržnje. Domobranski emigranti koji su se vratili u Sloveniju i umesto da su došli pognute glave, počeli su sa govorom mržnje. Počeli su da pljuju po partizanstvu, po svemu što je Jugoslavija bila. Nisam jugonostalgična, uvek sam bila u konfliktu sa jugoslovenskim sistemom, ali ovakvih gadosti nije bilo.Umesto da su bili manji od makovog zrna, počeli su da pljuju partizanstvu. A, taj govor mržnje nastavljaju domobranske larve”, kazala je umetnica.

Dok je pristalice desnog političkog spektra oštro napadaju, ljevo orijentirani građani smatraju kako je Makarovičeva samo “prešla granicu dobrog ukusa” i da je ne treba progoniti, budući da je od ranije poznata po nekonvencionalnom ponašanju, antiklerikalnim gledištima i provokativnom izrazu “slovenceljni”, kako zove malograđane i desničare. Direktor Vladine kancelarije za verske zajednice Aleš Gulič kaže da granicu za govor mržnje, koji je, prema njegovom shvatanju, nejasna kategorija, postavlja visoko. On ne smatra da je konstrukcija “treba je mrzeti” poziv na linč.

“Nije lepo to što je pesnikinja uradila, ali, istini za volju, ona je izrazila bes zbog radnji koja su odista sporna, kao i zbog njihovoh prikrivanja. U njenim izjavama sam pre svega video njen lični odnos spram Katoličke crkve kao institucije”, rekao je Gulič.

Svetlana Makarovič je inače pre 13 godina izazvala skandal u Sloveniji, kad je mimo protokola, na velikoj svečanosti koju je prenosila televizija, rekla da odbija najviše državno priznanje, Cankarovu nagradu.

To je, kako je kazala, uradila iz protesta, jer je zajedno s njom najviša državna nagrada te godine za kulturu bila dodeljena slovenačkom vajaru Marku Rupniku, pripadniku isusovačkog reda, za mozaik koji je napravio u jednoj crkvi u Vatikanu.