Svetlana Lukić:Ja sam ateista,ali sam zbog Mirka Đorđevića poverovala da anđeli postoje

Povezani članci

• JEBO VAS VAŠ “ALI”
• POSTALI SMO KOLONIJA MOĆNIH
• IZDAJA
• Država ne može da ima “monopol”
• Viktor Ivančić: Žbuka i bijes
• POLITIKA BUMERANGA

Ja sam ateista, ali sam zbog Mirka Đorđevića poverovala da anđeli možda stvarno postoje. Umro je na Veliki petak, baš kada i njegov Isus Hrist.

Piše:Svetlana Lukić

Često smo za Peščanik pričali o tom događaju na Golgoti. Mirko je uvek govorio da je do tog stradanja moralo doći, jer je tako Isus svetu i čoveku ostavio poruku da bez žrtve i stradanja nema vaskrsenja, da bez pasije i strasti život nema smisla; nema smisla ako se čovek ne bori za neku uzvišenu i plemenitu ideju. Danas nikome od nas koji smo ga voleli to nije uteha, ali Mirkov život jeste imao smisla. Ceo svoj život je posvetio tome da zemlja u kojoj je rođen bude bolje mesto za život. Govorio je da je Isus u stvari ponudio prostu formulu, da ljudi moraju da stvore zajednicu u kojoj postoji duh koji će ih držati u ljudskoj iskrenosti i veličini, zajednicu u kojoj treba da se opredele između dobra i zla.

Poslednji susret sa svojom državom, sa svojom Srbijom, Mirko je imao prekjuče kada je u policiji odgovarao na pitanje da li se plaši zbog toga što ga je jedna klerofašistička organizacija stavila na svoj spisak neprijatelja srpstva. Nije bio od velike pomoći policiji i tužilaštu jer ih se nije plašio, nikoga nije hteo da osuđuje i nikoga da kazni. To sam videla mnogo puta na tribinama Peščanika na kojima su ga napadali razni desničari i fašisti, često sa brojanicama na rukama i krstovima oko vrata. Strpljivo bi ih slušao, osmehivao se i čekao da dođe do reči. Bilo mu je teško što su tim mladićima srca otrovana mržnjom, kako je govorio.

Mirka Đorđevića na spiskove neprijatelja nije stavljao samo neuki polusvet okupljen u raznim opskurnim organizacijama, nego i mnoge vladike SPC i tzv. patriotski intelektualci koji mu nikada nisu oprostili što je godinama pisao i govorio o njihovoj odgovornosti za rat i ratne zločine, o njihovoj odgovornosti što su i mladića, kako je oslovljavao Isusa, i krst, upotrebljavali da opravdaju srpske zločine i zločince. Najveći greh je kad se nacionalna, intelektualna elita odluči da laže. Mirko je godinama, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, u javnosti demistifikovao i razotkrivao te laži koje su dopirale iz crkve, akedemije, iz vrhova vlasti.

Mirko Đorđević je bio dobar čovek; on je stvarno ljubio bližnjeg svog. Za koliko se nas to danas uopšte može reći a da ne zvuči ironično, pa i cinično. Pored njega, vernika, nikada se kao ateista nisam osećala loše, neprijatno, neadekvatno. Tešio me je često citirajući upravo ateiste koji su pisali o Isusu. Najviše je voleo Krležinu definiciju Hrista, kad god bi je citirao polazile su mu suze na oči: „Isus je astralni, zvezdani ljiljan u mučionici Velikog inkvizitora, i tako će on stajati pred nama i to će biti opomena.“

Ako anđeli postoje, onda Mirko Đorđević mora biti jedan od njih.

Slobodna Evropa