Svetislav Besara: Otimačina

Utuvite već jednom: naše politikante ne interesuje ništa drugo osim dolaska na vlast ili ostanka na vlasti. Sve su njihove žalopojke samo velika prazna priča i vašarska prevara. Svako brine svoju brigicu, svi gledaju svoje posliće i to je tako već tradicionalno. Da se iko ovde brinuo i o čemu osim o probitku sopstvene guzice ne bi nam sada kolektivna guzica bila na veoma vrelom roštilju.

I „najstariji list na Balkanu“ sasvim se uklopio u psihotični trend. Ko bi rekao da ćemo zažaliti za smenom Ljilje Smajlović. Mene, cenjeni publikume, „Politika“ sve više podseća na združeni bilten DSS-a i radikala. Paranoja, kolektivna psihoza i licemerje vrište s naslovnica ovih nekada uglednih novina. Paranoici i paranoidi sikću sa „Politikinih“ stranica. Društvena laž je prekrila celokupan javni prostor Srbije, a Novak nešto ne igra, sezona odmora valjda, pa se sve srozalo u najdublju kaljugu. Neće ovo na dobro izaći. Tvrd vam stojim.

Prostor je skučen, pa ću se ograničiti na jedan primer. Elem, Hrvati zaplenili jahtu Željka Mitrovića i dali je na dražbu. Procunjam malo po internetu, zaplena mi promakla, pa ko velim da se informišem, kad tamo – ne bih rekao da prekršaj koji je napravila Željkova jahta zaslužuje odlazak na doboš. Nije mi, pravo da kažem, ništa tu bilo jasno. Mitrović, bajagi, nije bio onboard, jahtu vozili neki Hrvati, nemam pojma o pomorskom pravu, ali ne bih – ponavljam – rekao da je zločin zaslužio ovoliku kaznu. Ama, nekome tamo zinula guzica. Jahta, vele, košta desetak miliona evra, a prodaje se po početnoj ceni od dva miliona i nešto. Da kažemo – tri. Prvi put, drugi put, prodato. I dokopa se tako neki dalmatinski hadžija jahte po trećinu cene. Stara priča, dame i gospodo. U pravu su oni koji tvrde da nikada nije ni trebalo da se rastajemo.

Može lako biti, a i najverovatnije je, da se Željko nekome zamerio u Kroaciji, pa mu sada, kako se ono kaže, spuštaju. Neka se Mitrović prekosudstveno bori za svoja prava, a mi hajde da pogledamo kako su srpski mediji predstavili aferu. Ni manje ni više nego kao „otimačinu srpske imovine“. Čekaj, malo. Ko je vlasnik jahte? Željko Mitrović? Srpski narod? Srpska država? Zaokružite tačan odgovor. Pa se zapitajmo: ko koga ovde zajebava. Željko nesumnjivo jeste Srbin, može biti da u otimačini plovila neku ulogu igra i antisrpstvo, ali obrni-okreni jahta ipak ostaje u vlasništvu vlasnika „Pinka“. Do skora sam mislio da ovde na delu imamo samo privatizaciju srpske države i srpske kulture od strane ekipe smornih i veoma kvarnih guslara, sada su guslari izgleda posegnuli i za privatnom imovinom. Loš znak, gospodo. I loša, a preteća logika. Miriše mi to na četrdesete godine prošlog veka. Na konfiskacije. I na pročaja. Ovako će to izgledati: sve što je naše, to je naše! Sve što je vaše, to je takođe naše. Ne mogu dušmani oduzimati vašu imovinu kad ona – za sada na papiru – pripada nama, kosovobraniteljima iz kruga dvojke.