Svetislav Basara:Politička namještaljka za Biljanu Srbljanović

Povezani članci

• Mir, Putin i zapad
• Ima li kraja nacionalističkim političkim apetitima?
• Pogled na nemirna dešavanja na Kosovu
• Zapisi iz Japana – Zemlja između sjećanja i zaborava
• Na pravi put sam ti majko izašo!
• Predstavljanje izvještaja „Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998–2000. godine“

Čitajući novinske komentare o slučaju Srbljanović čovek bi rekao da živimo u zemlji trezvenih i bogobojažljivih i ljudi, ali svi mi znamo da to tome nije tako, da je – štaviše – daleko od toga i da je bajagi pravedni gnev komentatora najobičnije kulovsko licemerje i seljačko prenemaganje.

To nije ništa novo, a nije ni naš ekskluzivitet. Svuda na ovom belom svetu postoji mnoštvo potuljenih kreatura, parazita koji svoju „pravovernost“ ili „vrednost“ zasnivaju na razotkrivanju mana uspešnih ličnosti. Niče je o tome napisao desetine blistavih stranica, pa ko voli nek izvoli da čita. Čerčil je, recimo, mnogo toga dobrog uradio za Britaniju, ali su mu tamošnje prdonje i prdare nabijali na nos da pije. Što ser Vinstona nimalo nije uznemiravalo. Legendaran je njegov odgovor nekoj gospoji koja mu je spočitnula pripitost: Milady, ja ću se sutra otrezniti, ali vi ćete zauvek ostati glupi.

Kad se pročulo da Srbljanovićka pije drogu, rođaci i rođake one Čerčilove gospoje unisono su zagrajali, a neki su posumnjali da je i moja malenkost sklona kokainu. Čudna stvar, kokain je valjda jedina droga koju nisam probao, a razlog je banalan: u vreme kada sam eksperimentisao s tim stvarima, kokaina nije bilo, a posle sam porastao. Još čudnija stvar: čak ni sedamdesetih godina, kada je srpska narkomanija takoreći bila u povoju, narodna milicija nije apsila posednike jednog grama bilo čega, nego je gledala da savata velike dilere koji, vo vremja ono, nisu bili poznate ličnosti. Tako – sa promenljivim uspehom – radi i demokratska narodna milicija. Ovako oni računaju: bolje je, lakše i društveno korisnije da uhvatimo jednog sa dvesta kila gudre, nego dvesta hiljada sa po jednim gramom. Ima tu logike, a?

Zato nema logike da interventna brigada napravi sačekušu pred spisateljicinim stanom zbog jednog jedinog grama. I zato sumnjam da je u pitanju politička nameštaljka. Gnev komentatorskih pravednika bi možda bio i opravdan, mogao bih se i složiti sa njima, jer suprotno njihovom mišljenju ne odobravam upotrebu droge, da u novinama ne čitamo da po famoznim splavovima i sličnim fensi mestima gudru ne valjaju upravo pripadnici narodne milicije.

Ali, koliko sam to puta ponovio, Srbina, naročito kulova-Srbina, ne možeš prejebati. Odmah se dočeka na noge. Odmah posegne za sociologijom. Odmah nađe opravdanje za miliciju. Male im, bajagi, plate.

Danas