Svetislav Basara:Panto rhei

Povezani članci

• Ladislav Babić: Dobra volja je najbolja
• BOSNA KAO NEŽELJENI MLAĐI BRAT HRVATSKE POLITIKE    
• Tri decenije od zločina na Ovčari – pamtimo žrtve
• Korupcija duboko ukorijenjena u bh. porodilištima
• Samir Šestan: KRITIKA UREDA ZA REVIZIJU, NA DOMU NARODA, NEISTINITIM PODACIMA
• BALENOVIĆ: PRVI PO KRIMINALU, ZADNJI PO ZAŠTITI ZVIŽDAČA!

Da nekim slučajem nije pušio krdžu, jeo crveno meso (kad bi ga bilo) i pijuckao rakiju cujku, davnopočivši Panto Krkljo, građanin bajinobaštanski, sigurno bi umesto osamdesetak – koliko je dobacio krajem šezdesetih – poživeo do današnjih dana i dospeo na stranice Večernjih novosti kao „domišljati Srbin“. Ja bih dodao i „dalekovidi“. Ali priča tek sledi. Malo saspensa mora biti.

Panto je, da se razumemo, bio vizionar. Još u ona davna, vunena vremena, odevao se kao kao naši današnji rukometaši, što če reći: šajkača, brič pantalone (leti od šajka, zimi od težine) a na nogama, na nogama takozvani „piroćanci“, divna gumena obuća, kao ove današnje zimsko-letnje gume bajagi dobre za svako vreme, u stvari ni za Crven Ban. Mogao je (finansijske strane što se tiče) Panto da se oblači i drugačije, ali njegovi intimusi (Trojan armunikaš, na primer) tvrdili su da se Panto za goreopisanu odeću opredelio u znak prećutnog neslaganja sa tada vladajućim režimom.

Režim na to nije davao ni pet para. Hoću da kažem: nije bilo političkog progona i Panto Krkljo je, bog da mu dušu prosti, u relativnom miru (i još relativnijem veselju) proživeo svoje dane i (takođe relativno) mirno napustio lice ovoga sveta. Ne, ne, nećemo ovoga puta o politici, iako je zamirisalo na to, druge su stvari u pitanju, pre bi se reklo felinijevske, takoreći amarkord, cjenjeni publikume.

Panto je, naime, bio majka invencije, samo je imao peh da se rodi (i umre ) u pogrešno vreme i samo zbog toga nikada nije dospeo na stranice Večernjih novosti, novina u koje je slepo verovao i koje je prilježno iščitavao uz malu pomoć naočara velike dioptrije. Dakle, naočari, pomagalo koje je vo vremja ono bilo luksuz. Otpadne, tako s vremenom, Panti jedna drška, para se nema, Panto odmah napravi protezu od žice. Otpadne i ona druga, eto ti i druge žičane proteze. Ali dve žičane proteze ne drže vodu, to jest naočari, dozlogrdi ti to Panti. I šta? Panto se odlučuje na potez zbog koga će posmrtno – umesto u Večernjim novostima – dobiti zasluženo mesto u Danasu. Panto celu stvar, tj. naočare, poveže lastišem i više nikada nije imao problema, a Manjo bi, recimo, mogao da napiše da mu je imenjak, Panto, bio izumitelj naočara za plivanje, ali mu Ameri maznuli izum. Koji nije bio jedini. Obratite sad pažnju, u ove ledene dane. I u ona vremena je bilo snega i leda, Panto se, kao i mnogi drugi, često strmopizđivao, pogotovo zbog klizavosti gumene obuće, ali jednoga dana, opazi ti naš junak lance na točkovima kamiona, opazi da se kamioni ne klizaju i eto ti ga sutradan: obmotao sitne lance oko gumenjaka. I ide kao rovokopač.

tekst prenosimo iz dnevnika Danas