Svetislav Basara:Devedesete se vraćaju na velika vrata

Povezani članci

• Crvena zvezda i Partizan kažnjeni zbog veličanja Mladića
• Naša stranka: Mostar će pobijediti, nema dileme da bolje vrijeme dolazi
• Tači: Nema govora o podjeli Kosova
• Zoran Pusić: Stolac treba pomaknuti iz beznađa u koje ga je dovela 20 godišnja vladavina HDZ-a
• Dašina posljednja kolumna iz Sarajeva
• Nepoželjni Šerbedžija

Ovi na vlasti rešili da izguraju ceo mandat, pa kud puklo da puklo. A, bogme, puca. I to po šavovima. Da je ovde pameti, izbori bi bili raspisani sutra. Da, ali svi su isti, graknuće defetisti! Ništa se neće promeniti. Sjahaće Kurta da uzjaši Murta.

Nisam siguran da je ta računica dobra. Pre svega, svet se menja nezavisno od volje srpske političke bajagi elite. Ono jeste, našim elitama to nikako ne odgovara; sav ovdašnji belaj upravo i počiva na odbijanju da se prihvati svetskoistorijska realnost. Ne damo mi naš identitet i suverenitet. Nećemo da se saginjemo. I tačka. Nezgodno je što naš identitet u svetu percipiraju sasvim drugačije od nas. Identifikovali smo se, da tako kažem, kao zemlja zatucanih nasilnika, a suverenitet polako prelazi u ruke uličnih bandi.

Kakvi takvi, čak i sa ovakvim takmacima, izbori su dobra prilika da se zaustavi takozvana negativna spirala u kojoj se Srbija odavno nalazi, samo je u poslednjih mesec dana sve to eskaliralo. Gotovo je jednodušna ocena da se devedesete vraćaju na velika vrata. Sve je opet tu: Neredi na utakmicama i posle utakmica, bahati obračuni sa neistomišljenicima, kriminalizacija politike i politizacija kriminala. Otišlo je to tako daleko da je Mira Marković procenila da su se stekli uslovi da se vrati u Srbiju. Niko joj to ne brani. Ne znam šta ta žena čeka? Ne misli valjda da bi se neko usudio da je hapsi pored živog Dačića. Mirne duše se može vratiti i nastaviti tamo gde je stala. Pomirenje je odavno palo. A, ruku na srce, samo nam ona i fali. Vučela će joj, siguran sam, posvetiti tematski broj Muhura.

Nezgodno je što su naši bojari uvereni da im haotični ambijent ide naruku – istina, dugo im je i išao u zdravlju i veselju – ali Roginja dolazi tek kada je račun toliki da se ne može isplatiti i kada se mora u dužničko ropstvo. Uprkos svemu, ovde-onde bude i (gorke) smejurije. Uzmimo slučaj doktora Sahibije, koji godinama prkosi zakonima fizike. Nigde ne izlazi iz svog neprovetrenog konaka, a opet je neprestano uz narod. Toliko se on zbližio sa narodom, da je narodu, kao takvom, poverio vođenje svoje „principijelne“ politike. Vi morate nešto učiniti – poručuje sahibija Srbima sa Kosova – da bih ja, Sahibija, mogao da reagujem. To je, cenjeni publikume, neposredna demokratija u svom čistom obliku. Ovako to ide. Vi, kosovski Srbi, ginite i stradajte, ja ću podići svoj glas protiv toga, a uzgred ću namaći malo rejtinga, pa ću se opet dokopati Nemanjine. E, braćo moja, jedini nam je spas da smislimo šta učiniti a da političari ne reaguju.

Danas