Svetislav Basara: Trgovci strahom

Povezani članci

• Kako je smijenjen svemogući Bog
• Još par godinama čekanja neće nas ubiti
• FTV I BHT1: PROTEST ILI RAŽANJ, ŠTA JE PRAVI SIMBOL PRVOG MAJA?
• RTRS I BNTV: DVA KONCEPTA RATNIH STRADANJA
• Enver Kazaz: Sretni zbog rasizma
• Duh Šemse Midovića nad Beogradom

Ne znam jeste li primetili da ove godine nema ni svinjskog ni ptičjeg gripa. Virus ubica, podmukli mutant, „uzročnik pandemije“, neočekivano je digao ruke od svog ubilačkog posla. Mediji čak ne prete ni običnim gripom.

Nećemo, dakle, pomreti od influence, ali ove jeseni nam preti smrt od gladi. Bar onima koji imaju ušteđevinu u evrima. Ove, naime, godine ulogu svinjskog gripa preuzeo je takozvani „slom evra“. Navodno je samo pitanje dana kada će ta moneta nestati iz opticaja i sa lica sveta. Što je naše parajlije bacilo u najcrnju depresiju. Mračna perspektiva: Ko danas imaš milion evra, a sutra – cap – imaš milion ničega. Sad bi cinik rekao: pa šta, šta nas briga, dinar je stabilan. Prividno i jeste. Ali Srbi nacionalnoj moneti ne veruju. I to s razlogom. Nekoliko puta su se žestoko opekli.

I šta? Krenulo se u pohod na menjačnice. Evri se panično konvertuju u švajcarske franke, a neki „eksperti“ savetuju zamenu evra za australijske dolare. (Uzgred: je li iko ko nije bio u Australiji ikada video australijski dolar?) Ali takav je svet. Ma koliko nečega imao, nečega uvek nema, pa je u tom smislu zavladala nestašica alternativnih deviza. Sad se ljudi snalaze kako znaju i umeju: kupuju zlato, nekretnine, umetničke slike. Nikome ne pada na pamet da ušteđevinu uloži u neki posao. Što je takođe razložno i razumljivo. Možda evro ipak ne propadne, a onda ti pare uzme država.

Ja nešto ne vidim da je evro u krizi. Jesam ja laik za ekonomiju, ali znam da čitam kursne liste. Osim toga, iako ekonomijama EU ne ide tako dobro kao pre nekoliko godina, još uvek je svaka od njih uspešnija od srpske – to je zvanična statistika – a dinar uopšte nije propao. Zašto bi propao evro? Odgovor je isti kao i u slučaju svinjskog gripa: Zato što glasina o propasti evra nekome donosi lep profit. E sad, kome i kako, na to pitanje će vam bolje odgovoriti ekonomisti, a možda čak i menjači. Ja ću se pozabaviti fenomenologijom periodičnih katastrofičnih glasina.

Svojevremeno su trgovci začinima sami bacali sopstvenu robu u more da bi izazvali nestašicu i na taj način podigli cenu biberu i vanili. Jeste džiberski, ali govorimo o trgovcima, a začini su bili stvarni. Ali onoga momenta kada se profit počne praviti na glasinama o stvarima kojih nema i na strahu od toga šta će biti ako ih ne bude (ili bude), to je onda, cenjeni publikume, pouzdan znak da ovaj svet krupnim koracima odlazi u 3LPM.

Danas