Svetislav Basara: Ptičiji izmet

Povezani članci

• Potraga za djecom Nevesinja i bebom koja ni ime nije dobila
• Čulić: Kako nas brukaju žmuklerski odvjetnici i mediji
• Kako su se u Mostaru kupovali “državni stanovi” za 200 KM po kvadratu, tužilaštvo istražuje slučaj
• Ima li kraja nacionalističkim političkim apetitima?
• Čeprkanje po deponiji besmisla
• Zaista moderni premijer Srbije

Da li je ptičiji izmet štetan, to je, cenjeni publikume, filozofsko pitanje. A gde li naleteh na takvu metafizičku zabrinutost? Eh, gde, na sajtu B 92, valjda u rubrici automobilizam. Ništa tendenciozno ne očekujte, takvi su naslovi pre pravilo nego izuzetak (ne obavestiše li nas mediji da je Nata Bekvalac raskinula s novim dečkom), nego baš me malo zabrinu članak o uticaju ptičijih govana na automobilske karoserije. Imam i ja neku krntiju, pa mi ne bi lako oko srca: zar sam toliko rmbačio i tolike pare uložio u održavanje, pa da mi prevozno sredstvo skenja ptičije kenjanje. Pored svih nepravdi još i ta. Spasitelji sveta, a gde su oni insekti što se razmrskavaju o šoferšajbne?

Gde su grinje kojih, je li, mora biti u sedištima i tapacirungu. O podmuklom dejstvu bakterija bolje i da ne pričam. A kad bolje razmislim: biće da i Amerikanci bacaju iz vazduha podmukle hemikalije koje razaraju kočione sisteme. Opasnosti po vaše vozilo vrebaju sa svih strana. Osim odonud odakle vrebaju. Od rupetina na putu, od pogrešne signalizacije, od preskupe putarine za pseudoautoputeve, od seoskih lopuža koje – potpuno nekažnjeno – mažnjavaju ljudima kola, divljaju dok ne potroše benzin, a posle neki kadija kaže: šteta manja od 15.000. Nema krivičnog dela.

Nego da se mi manemo automobila, potrošna je to roba, mada izgleda solidno, ali to je varka. Kao i mnoge druge. Poput onih reklama za kod-marike-na-karike kupovinu stanova (o čemu su cenjene kolege kolumnisti dosta pametnih stvari napisali, pa ne bih da dužim). Sad ćemo na stvar. Moje lično mišljenje je da su vajkadašnji ljudski i svetski problemi počeli da se umnožavaju onoga (neutvrdivog) momenta kada se pojavila branša dobronamernika koja se poduhvatila posla da nas upozorava na svakodnevne pretnje i opasnosti i na moguće puteve „prevladavanja problema“. ‘Oćeš, recimo, nešto da karaš, eto ti legije seksologa, psihologa, infektologa, dermatovenerologa i – najtačnije rečeno – dramosera koji tumače ono što svi znaju od nastanka sveta. A svi i posledice znaju. I svi smo nastali od tog znanja i tih posledica. Ama, do relativno skora to nauka ne beše. Nego na snazi beše pravilo: samo jaši, mi smo naši. A zna se – posle jahanja nema kajanja. Pa ti biraj.

Behu to dobra vremena. U svakom slučaju bolja. A sad natrag na uticaj ptičijih govana na sablasne nevene. To jest – na karoserije. Pročitah ja taj dobronamerni savetodvani članak, pa se kao svaki sitnoposednik, zabrinuh. Moja krntija stoji na otvorenom (garažu sam prodao da preživim ničim izazvano bombardovanja) i – šta ću kud ću – trk na parking da vidim šta mi je raditi. Okolo puno drveća, puno ptica, al’ na sokoćalu nigde ptičjeg govneta. Onih, međutim, nevidljivih mudroserskih govana koji razorno utiču i na karoserije i na psihe – kolko hoćeš. Plivamo u tim govnima, cenjeni publikume, a kenjatore pri tom papreno plaćamo.

Tekst prenosimo sa prijateljskog portala Danas