Svetislav Basara: Odlaganje

Povezani članci

• Građani svijeta u Platonovoj špilji
• Nabijanje na snježnik
• Puni krug zločina
• Izbori o identitetu
• Tajna sidnejske ploče
• Dragana Jeckov zatražila ukidanje imena ulica nazvanih po ustašama, pa dobila dvije opomene

Evo liste korisnih saveta za sve one koji su na ovaj ili onaj način postradali od Udbinih zuluma, pa se – posle „demokratskih promena“ ponadali da će saznati ko je smestio Zeki Rodžeru. Dakle, dame i gospodo: prestanite da pušite i pijete, izbegavajte crveno meso, so, šećer i brašno; pijte gerovital i velike količine vitamina B, pa – ako Bog da dočekaćete leto gospodnje 2071. kada će „demokratske vlasti“ otvoriti Udbine arhive i dosijee

Tako je to odlučeno negde, najverovatnije u nekoj divanhani. A podozrevam da Ćosić nije bio daleko. Nijedna se stranka, osim SPO-a, nije tim povodom oglasila. U nekim medijima su se pojavili stidljivi kritički tekstovi, pa se zaćutalo. Onaj moj alavi Vuk izgleda neće dobaciti do 2071; problemi sa pritiskom (izbio mu je na 500/350) i holesterolom. Već ima nekih 750 kila. A ova svinjarija s odlaganjem raskrinkavanja špiclova, drukara i doušnika baš je težak obrok.

Šta nam to, cenjeni publikume, govori, što no se kaže, „između redova“. Upravo ono što se već godinama govorka: to jest da se „demokratski“ političari odlučno protive otkrivanju imena Udbinih iz sasvim ličnih pobuda. Ako bi se nekim slučajem obelodanila imena plaćenih pokvarenjaka i propalica, na srpskoj političkoj i kulturnoj sceni nastao bi pravi lom. Mnogi bi se velikani – kako ono Sahibija reče – „slobodne i samosvene Srbije“ našli u neobranom grožđu. Na svetlost dana isplivala bi činjenica da briga za bezbednost Srbije ujedinjuje jedno ideološki veoma šaroliku i, naoko, zavađenu grupu, u tajanstvenu natpartiju koja i dan-danas drma Srbijom.

Ja, recimo, znam neka zvučna imena koja nisu odolela magičnom pozivu Službe. Ne bih se ni trenutka ustručavao da te bednike poimence navedem, sada i ovde, ali tajanstvo, bato, službena diskrecija. Nemam, naime, dokaza. A bez dokaza – zna se: funjara presavija tabak i trči u najbliži sud da naplati „duševne bolove“. Štaviše, tokom poslednjih dvadeset godina događalo mi se da neke udbosaradnike javno prozovem kao špiclove. Nikada to niko nije demantovao. Štaviše, neki od njih su značajno ublažili ton kada govore o meni. Ali sada, sada smo, je li, pravna i demokratska država, sa nezavisnim, reformisanim sudstvom i zajebancije sa dostojanstvom i čašću propalica više nema niti je sme biti.

Sve ovo govori samo jednu stvar: da je peti oktobar bio najobičnija vašarska prevara. Neću da kažem da među „prevratnicima“ nije bilo dosta onih sa časnim namerama, ali je deo DOS-a, na vezi sa Udbom, bio lukaviji i imao na raspolaganju mnogo bolju logistiku. Sada vam je valjda nešto jasnije zbog čega se taj deo toliko protivi bilo kakvom svedočenju.

Tekst prenosimo sa prijateljskog portala Danas