Svetislav Basara: Letu štuke po Srbiji

Povezani članci

• Uz godišnjicu smrti genija: U svakom porazu on je video deo slobode
• Ožujsko & karlovačko forever
• Rade Radovanović: NATO je trebao bombardovati Srbiju u aprilu 1992. godine kad je počela agresiju na BiH
• HAYAT I TV1: NASTRADALI U DOBROVOLJAČKOJ
• Marinko Čulić: Konzerviranje rata
• Što (ni)je rekla Angela Merkel

Uzalud behu sve nade moje, cenjeni publikume, izgleda da od našeg nanosatelita neće biti ništa, a naše se visoke vazdušne vlasti taman pripremile da na aerodromu istaknu još jednu dobrodošlicu, pored već postojeće „welcome to land of champions“. Da su nam zvezde bile naklonjenije, putnike namernike bi mogao sačekivati ovakav, recimo, tekst: Dobrodošli u zemlju hrabrih istraživača svemira. Ali izbor je sada sužen. Preostala je samo okolnostima najprimerenija državna marketinška sačekuša: „dobrodošli u zemlju prevaranata“. Ali ona ne laska nacionalnoj sujeti. Šampioni, a prevaranti, ne mere to, idi, beži…

Fakat, sateliti nam ne idu od ruke. Taman se koliko-toliko slegla furtutma oko Davinićevih letelica, eto ti nove afere. V čjom bylo djela? Sad ću da vam opričam. Izvesni klinac, Stefan Vlajković, inteligentno procenivši da je u Srbiji prevara najprobitačniji biznis, došao je na ideju kako da se dokopa malo para i mnogo publiciteta. I nije omanuo. Evo, patriotski tabloidi ga hvale kao našu verziju onog šarmantnog muvatora iz filma „Uhvati me ako možeš„. Pred Stefanom je lepa budućnost. Sad će tu da padne knjiga, Novosti će to da objave, El Manjo će to da nahvali i eto ti bestselera. Elem, dečko je krajnje traljavo falsifikovao neke dokumente, a visoki državni rukovodioci se kao mladi majmuni primili na ideju „srpskog satelita“, pa se slikavali i šepurili sa našim Vernerom fon Braunom. Ovih dana su manji od makovog zrna, ali celo zamešateljstvo dosta govori o ozbiljnosti ove države. Ej, more, sutra će neko da im poturi rešenje o nezavisnosti Vojvodine, a oni će to ladno da potpišu. Nije, brate, srpski proveravati. Srbima treba verovati na reč. Jesmo li lavovi ili nismo?

Vlajkovićeve kolege, studenti, na koje su se novindžije, da bi ispitale stvar, momentalno okomile, uopšte ne osuđuju Vlajkovića. Kažu da im je baš drago što je kolega namagarčio nekoliko ministara. Ni ja nemam ništa protiv toga, naprotiv. I ti svati svakodnevno od nas prave magarce, samo me živo čudi kako Stefan nije stigao do našeg prezidenta u rezignaciji koji baš voli mlade talente, iako nauči, pretpostavlja, sport.

Da sve bude zamršenije, Vlajkovićevi profesori kažu da je prava šteta što se dečko odao muljavini jer je bio odličan student i sve je to, verovatno i mnogo više, mogao postići redovnim putem. Mogao je, dragi profesori, nije da nije mogao. Ali podlegao je duhu vremena. Zinulo mu, da prostite, dupe. Kao što beše zinulo i njegovim visokim pokroviteljima.