Svetislav Basara: Ko to tamo u Bosni hoće da likvidira najpoznatija srpska grla

Momentalno mi je palo na um – rečena džebana je privatno vlasništvo nekog od zaposlenih koje se našlo na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme. Istina, za to mi i nije bio potreban Holmsov um jer se po srpskim kućama (a pogotovo republičkosrpskim kućama) ustanovama i sportskim halama uvek može pronaći omanji arsenal. Zlu ne trebalo. Zar i u Crvenoj zvezdi svojevremeno nisu pronađeni neki pištolji?

S druge strane, znamo da tamo gde ima vatrenog oružja lako može biti i mindže, pa sam se uzdržao od komentara sve dok zvanična istraga nije potvrdila moje opravdane sumnje. U međuvremenu, Miroslav Lazanski je podigao ličnu borbenu gotovost na najviši stepen. „Najvažnije srpske glave“ (umalo da napiše „grla“) našle su se okupljene na jednom mestu, a to je, je li, veliki izazov za antisrpske teroriste. Džems „Dačić“ Din je promptno obećao pomoć naše Narodne milicije policiji Republike Srpske. Od „najvažnijih srpskih glava“ niko se nije oglasio – bar nisam naišao ni na jednu reakciju – jer su verovatno mislili isto što i Šerlok Holms i moja malenkost: da je oružje odavno u tom špajzu i da su prosto zaboravili da ga zaključaju. To jest da ga je zaboravio zaključati vlasnik, sasvim bezazleni Bole, banjalučki sportski radenik koji je – kako je izjavio – oružje nameravao da proda, ali da zbog prevelike ponude nije mogao naći kupca. Kome, cenjeni publikume, prodati džak peska u Sahari.

Sve to, naravno, ne znači da je oružju i opremi mesto u sportskoj hali, u stvari na bilo kom mestu koje nije kasarna ili policijska stanica. Odavno je (i uzaludno) na to upozoravao Anton Pavlovič kada je napisao da puška koja visi na zidu u prvom činu, obavezno pukne u trećem. Inače – ovo je moj savet za scenografe – umesto puške treba okačiti tiganj. Cenjeni pozorišni publikum je takav: vidi pušku i u saspensu očekuje treći čin kada će neko stradati. Jeste da su naše političke proslave i manifestacije bliže dramaturgiji Ežena Joneska nego A.P. Čehova, ali – opet velim – trebalo bi o tome povesti računa. Ne može Lazanski svuda da stigne.