Svetislav Basara: BG 023 – kur moj
Povezani članci
- OTVORENO PISMO DRUGU NIKŠIĆU, ALUMINIJ, HERCEGOVAČKA SAPUNICA!
- PRIČA O HALL OF FAME I KANTI PITURE
- Dejan Kožul: Osnova svakog suočavanja sa prošlošću je čišćenje sopstvenog dvorišta
- Kamo nas vodi hipnotizirana gomila?
- NOVI PUCANJ U KADAVERIČNO PRAVOSUĐE!
- Ante Tomić: Karamarko je izgubljeni Franjin sin
Kupujući na kiosku novine i cigarete, ugledah na naslovnoj strani nekog tabloida sliku Zukorlićevog auta (BMW neki, valjda) novu registarsku tablicu na kojoj pisaše NP MUFTY. Mufty je očigledno u trendu; uprkos paprenim cenama kobajagi personalizovanih registarskih tablica (80.000 RSD) sve je više besnih automobila na čijim tablicama piše sve i svašta, mada dominiraju imena i nadimci. Ako i može da stane neki broj, onda je to obično – 1. Da se zna ko je na kome mestu.
Pisao sam ovde u nekoliko navrata o neshvatljivo dugom vremenu koje je bilo potrebno da se ex-yu tablice zamene nekim novim, tek koliko da steknemo utisak o postojanju namere da se nešto menja. I šta? Kada su se konačno pojavile, nove tablice su pokazale da se tu radi o staroj stvari u novom pakovanju. Jednako govorim: registarske tablice bi trebalo da interesuju isključivo policiju i kontrolore parkinga. I, eventualno, nekog dobronamernog svedoka koji će zabeležiti registraciju nekog đuvegije koji obori pešaka na pešačkom, pa doda gas i zbriše. Evo mog primera: dok nije uvedeno ono plaćanje parkiranja via SMS, u životu nisam znao napamet moj reg. br. Šta će mi to? Ako nekim slučajem zatreba – piše u saobraćajnoj. Konačno, postoje i oni obrasci u porukama, pa ni oko toga više ne treba lupati glavu. Ali, oćeš vraga! Negde je, u nekoj divanhani, pala odluka da nove tablice moraju sadržati sve bitne stavke našeg nacionalnog identiteta: grb, skraćenicu imena grada, ćirilicu, latinicu – uključujući i dijakritičke znake koji upareni sa – u našim azbukama i abecedama nepostojećim slovima – daju blistave kombinacije. Na primer: RU 002 WŽ. Ipak nedostaje nekoliko stvari: silueta avalskog tornja i slike predsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova.
Pa kako onda čovek da ne poželi da svemu tome utisne lični pečat? Ako je već mufty posegao za personalizacijom, za očekivati je da će njegov primer slediti i drugi uglednici. I, ako bog da, skorih dana će naše ulice i parkinzi biti preplavljeni ličnim i nacionalnim identitetom.
O potrebi da se ostalim učesnicima u saobraćaju (tako li se kaže) jasno stavi do znanja s kim mogu imati posla – više bi mogli da kažu sociolozi. Jer, pomenusmo malopre deliju koji obara pešaka i beži. Nekada su dobronamerni svedoci beležili dva slova i nekoliko brojeva i – stvar na sudu. Ali sad će, bogme, dobro razmisliti kad na reg. tab. ugledaju, na primer BG 123 KILLER ili BG KIZA 1. Razumete šta hoću da kažem.
A sve je počelo davno, u jednom vicu. Uselili se samoupravljači u nove stanove, sve go inženjer i ekonomista, a među njima i jedan kurir. Video kurir da se na vratima ispred imena pojavljuju DIPL. ING, DR PROF, DIPL OECC, pa kud će šta će – stavi na vrata pločicu na kojoj pisaše: KUR MOJ SPASIĆ. Šta ti je to, nesrećo, pitali ga. A on će ponosno- kurir Mojsilo Spasić.