Strah od Đenerala

Povezani članci

• Draganu Bursaću i Uni Hajdari nagrada Bundestaga
• Dvije Hrvatske iz guzice Andreja Plenkovića
• Ide li BiH ususret raspetljavanju Gordijskoga čvora?
• Stjepan Mesić: Svijet je sve manji, nas je sve više. Vrijeme istječe.
• 23 GODINE OD OSNIVANJA RTRS-A: KADA SE POSLUŠNICI RAZMEĆU PROFESIONALIZMOM
• Srđan Šušnica: Ime i prezime bh. genocida je Republika Srpska

“Neću ove papire haške, ne priznajem Haški sud, ko mu j*** mater. Ti podigni ovo”, obratio se advokatu “da se mala ne saginje, ne znam da li ima ovu kratku suknju”, rekao je Mladić aludirajući na zapisničarku.”

Ovih dana se ’poput šapata’ u Srbiji počela da širi opasna nedoumica: šta ako Mladić ‘poveže’ Srbiju sa genocidom u Srebrenici? Taman smo se ‘provukli’ sa presudom da Srbija nije učinila ništa da spreči genocid, evo ti sada nove opasnosti. Ako se Đeneral ‘raspištolji’ i u svom  arogantnom stilu obelodani  da se savetovao ili pak dobijao naređenja od Slobodana Miloševića, na primer, biće čuda i belaja. Zamislite samo da nas Đeneral ovako isblamira pred Međunarodnim sudom za ratne zločine, a i pred celim svetom. Pa čemu onda sav trud koji je Srbija uložila da se odbrani od optužbi za genocid? Zašto je nesrećni predsednik Srbije Boris Tadić išao u Srebrenicu da se izvini žrtvama i pri tome tamo pretrpeo neviđena poniženja? Jedva se odbranismo od podlih insinuacija na našu urođenu nevinost, kada evo ti nove opasnosti… I šta sada da se radi? Pa ništa, ostaje samo da čekamo i strepimo nad našom sudbinom. Taman smo se ponadali da će sada Đeneral  razotkriti onog antihrista Nasera Orića i dokazati njegova zlodela, a vidi sada vraga! E ljudi moji dokle više?

Transkript telefonskog razgovora  generala Ratka Mladića i predsednika Slobodana Miloševića, vođen neposredno pred napad na Srebrenicu:

S.M.:  Alo, Generale jesi to ti?

R.M.: Ja sam gospodine Predsedniče, lično..

S.M.: Pa kako je Generale?

R.M.: Dobro je gospodine Predsedniče, hvala Bogu, evo spremamo se da teramo Turke..

S.M.: Ako Generale i treba! Nego reci mi da li je sve spremno za akciju?

R.M.: Sve je spremno i čekamo k’o zapete puške! Samo još da Vi date dozvolu i krećemo odmah…

S.M.: Dobro je! Nego, šta ćemo sa ovim ‘Plavcima’? I ovako mi je NATO seo za vrat, samo mi još treba da neko od njih strada.

R.M.: Ništa se ne brinite gospodine Predsedniče, sve je sređeno! ‘Plavci’ neće ni prstom mrdnuti, a vala neće ni imati kada. Sve sam tako isplanirao i organizovao da mogu samo da nas posmatraju kako prolazimo. Neće tamo nikom ni dlaka sa glave faliti, osim onih koji budu pružali otpor, naravno…

S.M: Dobro Generale, verujem ti na reč, ali ti ipak pazi šta radiš, nemoj da dođe do nekih nepredviđenih stvari… Znaš na šta mislim!

R.M: Ništa se ne bojte gospodine Predsedniče, sve će ići po planu.

S.M.: Dobro Generale, ako je tako onda vam sa srećom bilo. Srbija je uz vas! Raspameti Generale!

R.M.: ‘oću gospodine Predsedniče! Svako dobro… Javiću vam se kada oslobodimo Srebrenicu od Turaka.

S.M.: Generale, vrlo dobro!

R.M.: Staraću se gospodine Predsedniče!

Naravno da je ovaj ‘transkript’ čista fikcija i da je plod moje ‘prestravljene’ mašte. Ali šta ćemo, kukavni, ako se ipak pojavi neki ‘pravi’ dokument koji će neposredno ukazati na vezu između srpskih vlasti i generala Ratka Mladića? Pa neće nas oprati ni milion izvinjenja Borisa Tadića! Ovi iz Bosne, to jeste Federacije, ima odmah da napišu novu tužbu za genocid i tu nam ni Milorad Dodik više neće moći pomoći. Ostaje nam jedino da se nadamo da general Mladić neće učiniti ništa što bi naškodilo Srbiji, ali ne mogu da se oslobodim strepnje…

Posle Ratka Mladića ostao nam je – k’o kamen za vratom – još Goran Hadžić. Jeste da on nije tako ‘važan’ kao Mladić, ali je poslednji od svih optuženih za ratne zločine koji se uspešno krije od hapšenja. Ko je, u stvari, Goran Hadžić?

Haški begunac, Goran Hadžić rodjen je 7. septembra 1958. godine u opštini Vinkovci, Hrvatska. Pre sukoba u Hrvatskoj, radio je kao magacioner VUPIK-ovog pogona u Pačetinu, u opštini Vukovar, Hrvatska. Od mladosti je bio član Saveza komunista. U martu 1991. godine je već bio predsednik Opštinskog odbora Vukovara, član Glavnog odbora i Izvršnog odbora SDS-a u Kninu i potpredsednik Regionalnog odbora SDS-a za Istočnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem u Pakracu. Pre 25. juna 1991. godine, Goran Hadžić je bio jedan od vođa Srpskog nacionalnog veća, političkog foruma Srba koji je pokrivao Slavoniju, Baranju i zapadni Srem. Dana 25. i 26. juna 1991. godine, SNV je transformisan u Vladu Srpske Autonomne Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema. Istovremeno, Goran Hadžić je postavljen za vršioca dužnosti predsednika Vlade samoproglašene SAO SBZS. Dužnost predsednika Vlade, vršio je od juna do septembra 1991. godine. 25. septembra 1991. godine, Goran Hadžić je zvanično imenovan za predsednika Vlade samoproglašene SAO SBZS, kako je objavljeno u Službenom listu. Dana 26. februara 1992. godine, Goran Hadžić je izabran za predsednika Republike Srpske Krajine i na tom položaju je ostao do decembra 1993. godine.
Protiv Hadžića Haški tribunal je podigao optužnicu za ratne zločine i on je trenutno u bekstvu. (S- media)

Šta reći, vrlo ’bleda’ biografija naspram generala Mladića, ali čovek će ući u ’anale’ kao last man standing… Sećam se onog ’legendarnog’ snimka gde se lepo vidi kako Hadžić napušta ’objekat’ u kome je do tada boravio. Samo sa jednom torbom – e zla sudbino – seo je Hadžić u automobil i nestao u nepoznatom pravcu. Uzalud je tadašnja tužiteljka Haškog suda Karla Del Ponte – đavo je u šumu okren’o –  tvrdila da zna gde je Goran Hadžić, naša Vlada sa Koštunicom na čelu je ostala nema, slepa i gluva. Onda se pojavio taj snimak koji jasno pokazuje da Hadžić beži, na šta je predsednik Vlade odgovorio da ’nije informisan’. Što je najgore snimak su napravili ’ljudi’ koji su pratili Hadžića, ali džaba, ujeo vuk magarca… Goran je pobegao i od tada mu se gubi svaki trag.

E kamo puste sreća da ni Mladića nisu uhvatili, pa da sada ne strepimo od njegove ’istinoljubivosti’. O čemu su razmišljali predsednik Boris Tadić& Co kada su ga hapsili? Pa zar nisu bili svesni potencijalne opasnosti za celu Srbiju? I šta bi sa onom čuvenom hajdučkom ’gnomom’ da se Đeneral živ nikada neće predati?! Predao se on kao da je jedva čekao da ga uhapse, još je čovek i ’kooperativan’… Teško nama ako Mladić stvarno odluči da bude kooperativan  pa počne da u Hagu iznosi ’ono što u Srbiji niko ne sme ni da pomisli’. Po ko zna koji put samo možemo reći: ubi nas prejaka reč!