Snežana Čongradin: Predizborni okršaji Dačića i Tadića oko Parade ponosa

Povezani članci

• Počast četničkom klanju: Muzej Draže Mihailovića u Beogradu
• Pedeset zvaničnika u Sarajevu će protestovati zbog migranata
• Marinko Čulić: Mećava u glavi
• GDJE SU NESTALI ROMI?
• Udruženi nacionalni pothvat
• Majke Srebrenice: Osam kapija dženeta

Izjave ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića u kojima navodi da bi bilo bolje da se ne održi Parada ponosa, zakazana za 2. oktobar u Beogradu, upućene su vladajućoj Demokratskoj stranci, koja u predizborne svrhe ignoriše neophodnost afirmacije i podrške ovoj manifestaciji osnovnih ljudskih prava. To znači da do zabrane Parade ponosa neće doći, a uslovljavanja predsednika SPS da bez izjašnjavanja državnih struktura o tom događaju postoji mogućnost zabrane, takođe su deo predizbornih „igara“ unutar vladajuće koalicije, saznaje Danas od izvora bliskih vladajućim strankama.

Zbog neodgovornog ponašanja predstavnika izvršne vlasti, povodom afirmacije osnovnih ljudskih prava, u narednim danima u Beograd stiže monitoring OEBS-a, kako bi pažljivo pratio sva dešavanja, nedelju dana uoči održavanja Parade ponosa. Kako saznajemo, OEBS prošle godine nije vršio monitoring nad pripremama za održavanje Parade, jer izvršna vlast, a pre svega vladajuća DS, nije pokazivala ovoliki stepen neodgovornosti uoči događaja. Takođe, objašnjeno nam je da je slična atmosfera pre održavanja manifestacija ljudskih prava prisutna samo u Rusiji, te da je prisustvo OEBS-a zapravo pritisak i pokušaj da se predupredi svaki pokušaj zabrane Parade ponosa. Konsekvence koje Srbija može da snosi usled zabrane ovog skupa bile bi političke. Kritike, koje bi izvršna vlast dobila od Evropske komisije i OEBS-a, imale bi snažan odjek i uticale na očekivanja Srbije u vezi sa integracijama i pomoći od ove dve međunarodne institucije.

Imajući u vidu da su smenjeni kadar vladajuće DS, ministar Svetozar Čiplić i njegovo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, pripremajući se za održavanje prošlogodišnje Parade, osnovali interministarsku grupu za koordinaciju državnih organa, kao i da su se članovi sastali čak pet puta uoči samog događaja, pitali smo nadležne u ministarstvu da li je to i ove godine slučaj. Budući da smo dobili negativni odgovor, tražili smo od Nenada Đurđevića, direktora Uprave za ljudska i manjinska prava, objašnjenje zbog čega je ove godine takav slučaj i dobili njegov kratak odgovor: „Nemam komentar“.

Upitan da li to znači da on nije upoznat sa razlozima izostanka formiranja interministarske grupe za koordinaciju državnih organa uoči održavanja Parade ponosa, Đurđević je ponovio: „Rekao sam vam da nemam komentar“.

Inače, u toj grupi trebalo bi da se nađu predstavnici ministarstva policije i pravde, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, beogradskih gradskih vlasti i ombudsman. Sam čin formiranja te grupe i njihovi sastanci, govore o ozbiljnosti države i nameri zalaganja izvršne vlasti za poštovanje osnovnih ljudskih prava.

Kako su nam preneli organizatori ove manifestacije, na Paradi ponosa učestvovaće desetak ambasadora, ali njihova imena ne smeju biti objavljena u javnosti, zbog politike bezbednosti stranih diplomata u našoj zemlji. Danasu je potvrđeno da će Jelko Kacin, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, učestvovati na ovogodišnjoj Paradi ponosa i biti govornik na tom skupu.

Iako je bivši ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić vrlo često kritikovan zbog toga što nije radio dobro svoj posao i što je zapostavljao rad na afirmaciji osnovnih ljudskih prava, on je, za razliku od aktuelnog ministra Milana Markovića, najavio svoje prisustvo i govor na prošlogodišnjoj Paradi ponosa, mesecima pre manifestacije. O učešću Milana Markovića, međutim, samo šest dana pre održavanja skupa, javnost kao i organizatori, još nisu upoznati.