Snežana Čongradin: Kasnimo 600 dana, ali nema veze

Povezani članci

• Zauzeto, Orešković
• Poruka sa zagrebačkog aerodroma: Pravda je spora i nedostižna
• Predrag Lucić: Dobrodošli u Dizmaland!
• ZLOČINCI, A NE HEROJI
• Hrvatska na vratima EU: KRAJ I(LI) POČETAK
• Ahmed Kosovac: Većini u Novom Sarajevu sintagma “garavi likovi” je prihvatljiva

Možemo da kasnimo sa donošenjem podzakonskih akata 60 ili 600 dana, ali oni nisu relevantni za primenu zakona.

Međutim, donećemo ih u najskorije vreme – komentariše za Danas Aleksandra Damjanović, pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine, rudarstvo i prostorno planiranje Olivera Dulića, činjenicu da to ministarstvo kasni 604 dana sa usvajanjem 17 podzakonskih akata.

U okviru Zakona o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu septembra 2009, bilo je neophodno doneti 16 podzakonskih akata do marta 2010. godine. Taj rok je, međutim, prekoračen za godinu i osam meseci.

– Ministarstvo je donelo sve relevantne propise bez kojih ne bi bilo moguće funkcionisanje Zakona o planiranju i izgradnji. Ovi preostali jednostavno nisu neophodni, odnosno Zakon može da se primenjuje i bez njih – objašnjava Damjanovićeva.

Ona napominje da se većina neusvojenih podzakonskih akata zapravo primenjuje u smislu donošenja rešenja za određeni problem.

– Doneli smo određeni broj dokumenata u formi rešenja, a ne u formi pravilnika, jer za tim nema potrebe. Postoje pravilnici kojima je pokrivena materija i koji se ne razlikuju od nekih drugih. Oni stoje, oni su napisani, a njihovo nedonošenje je samo odraz bespotrebnosti, s obzirom na to da ničim ne utiču na primenu zakona – ističe Aleksandra Damjanović, dodajući da će i ti akti ipak biti usvojeni „u najskorije vreme“.

Dulićevo ministarstvo najviše zaostaje

Kako smo juče objavili, prosečno kašnjenje neusvojenih podzakonskih akata u Srbiji, čiji broj je dostigao četrdeset, iznosi 438,98 dana, a svega njih dvadeset, od ukupno 193, usvojeno je pre roka. Broj podzakonskih akata koji su usvojeni, ali posle isteka roka, dostigao je 41, a prosečno kašnjenje je 158,66 dana, pokazuju istraživanja „Barometar propisa“, koje svakodnevno obavlja Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Apsolutni rekorder u kašnjenju je Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.