Snežana Čongradin: Izbor EU ili Kosovo ipak lažan

Povezani članci

• Njemački mediji tvrde: Hrvatska tajna služba planirala teror u Bosni
• “Politika je kurva, ubila je bomba, džaba svi smo isti, svi smo ista govna”
• Suljagić podržava Bećirovića: Ljevica mora ići sa jednim kandidatom
• Srđa Pavlović: Revizionizam kao sudbina
• SUFIZAM DŽEMALUDINA LATIĆA
• Stipe Mesić: Ponosno se sjećamo ustanka pod vodstvom Komunističke partije i Josipa Broza Tita

Kada biste danas pitali građane Srbije da li su za ispunjavanje najnovijeg uslova EU o ukidanju institucija Republike Srbije na severu Kosova, dobili biste procentualno isti odgovor kao i na pitanje da li bi Beograd trebalo da prizna kosovsku nezavisnost.

To znači da bi dve trećine građana odgovorilo negativno na to pitanje. Međutim, i u prethodnim godinama kao i danas, tako postavljeno pitanje ne izražava istinit uvid u njihovo opredeljenje u dilemi Kosovo ili EU, jer nije jasno kakve posledice proizilaze iz opredeljenja za Kosovo. Da li to znači samo nepriznavanje državnosti Kosova ili očekivanje da će Kosovo vratiti u okrilje Srbije, navodi za Danas Svetlana Logar, istraživač javnog mnjenja Ipsos Stratedžik marketinga.

Naša sagovornica naglašava da ni u jednom istraživanju u proteklim godinama nije prepoznala da građani veruju da je moguće vratiti Kosovo u granice Srbije.

– Građanima je odavno jasno da je nemoguće birati i EU i Kosovo, odnosno jasno im je da Kosovo više nikada neće biti deo Srbije. Takođe, mislim da im nije jasno da li je izbor Kosova naspram EU samo formalno nepriznavanje Kosova, s obzirom na njihovu uverenost da je nemoguće očekivati vraćanje te teritorije pod okrilje Beograda. To bi onda značilo da se građani opredeljuju samo za formalni stav države – ističe Logarova.

Istraživanja javnog mnjenja agencije Medijum Galup, iz maja ove godine, ukazuju da je dve trećine građana Srbije uvereno da Srbija nikada neće priznati kosovsku nezavisnost. Istovremeno, istraživanje Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije iz juna 2011. jasno ukazuje na svest građana o posledicama koje proizilaze iz opredeljenja za evropski put Srbije. Čak 38 odsto njih smatra da bi status kandidata doneo Srbiji bolji standard i nova radna mesta, a čak 85 odsto građana podržava ispunjavanje uslova EU za napredak na putu ka punopravnom članstvu i reforme koje se s tim ciljem sprovode.

S druge strane, pad od četiri procenta u podršci evropskim integracijama u odnosu na decembar 2010. godine (sa 57 na 53 odsto), čini se da gubi na značaju ako se uviđa značajan rast spremnosti građana da promene dosadašnje životne i radne navike u cilju ulaska u EU, ili činjenica da je sve manji broj građana koji širenje EU i članstvo Srbije vide kao gubitak nacionalnog identiteta i uticaja malih zemalja članica.