Snežana Čongradin: Čeka se politička odluka Brisela

Povezani članci

• Zarobljeno zdravlje
• Smjena na holandskom prijestolu: “Epski junak” Willem van Oranje
• VITEŠKIM STAZAMA REVOLUCIJE
• Esad Bajtal: Gdje je energija bosanskog duha?
• Ističe vreme za kažnjavanje zločina u bivšoj Jugoslaviji, upozorila komesarka Saveta Evrope
• Novinarima u Srpskoj će se dva puta suditi za isti tekst

Razrešenje krize na severu Kosova zavisi isključivo od toga kada će EU, a pre svih kabinet visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, doneti političku odluku o deblokadi administrativnih prelaza i normalizaciji života građana, odnosno omogućavanju slobodnog kretanje ljudi i robe, rekli su Danasu bezbednosni izvori iz Brisela.

Prvi scenario predviđa napore da se Beograd privoli da prihvati „realnost na terenu“, to jest da su Euleks i službenici Vlade Kosova bespovratno preuzeli kontrolu na Jarinju i Brnjaku, i da utiče na kosovske Srbe da odustanu od blokiranja prelaza. Ako se to ne desi, Brisel će ići na donošenje političke odluke o uklanjanju barikada i ljudi koji pored njih dežuraju, s obzirom na to da ona može uzrokovati eskalaciju nasilja.

„Ako zvanični Beograd nastavi da insistira na povlačenju kosovskih carinika i policajaca sa graničnih prelaza, kao i da prihodi od carine ne idu u kosovski budžet, Brisel će dati zeleno svetlo za uklanjanje barikada i sklanjanje ljudi s prelaza. Neophodno je da se povuče taj konačni potez koji bi prekinuo agoniju, kako građana Srbije i Kosova tako i celog regiona“, ističu naši sagovornici.

Kako smo saznali, nakon što je Nemačka krajem prošle nedelje poslala na Kosovo dva oklopna vozila „daks-pionir“ za uklanjanje barikada, očekuje se da početkom oktobra pristigne još vozila namenjenih za sklanjanje šljunka, rušenje zidova i betonskih tabli na putevima, ali i za rasturanje demonstracija, odnosno kontrolu mase. „Takve akcije sprovodio bi isključivo Kfor, dok bi Euleks, u tom slučaju, bio spreman za brzu normalizaciju i stavljanje graničnih prelaza u funkciju u administrativnom smislu“, ističu Danasovi izvori u Briselu.

Napominjući da, uoči odluke o dodeljivanju statusa kandidata za članstvo, EU ima na raspolaganju instrumente uslovljavanja Srbije da pristane na novonastalu situaciju na severu Kosova, naši sagovornici ne isključuju ni „opciju uvođenja neke vrste sankcija“. Oni, međutim, nisu mogli da preciziraju o kakvim bi sankcijama moglo da se radi.

Naši briselski sagovornici ističu i da će Kfor na eventualno nasilno ponašanje pobunjenih Srba odgovoriti, takođe, silom, kao i da bi svaki oružani sukob bio „vrlo brzo okončan“.

„Svaka akcija Euleksa i Kfora na Kosovu i dalje zavisi od političkih odluka Brisela i, naravno, Vašingtona, s obzirom na to da još nije uspostavljen minimum uslova za bilo kakvo funkcionisanje sistema i primenu zakonskog okvira. Zbog toga se sada očekuje da ta odluka konačno padne i da se krene u normalizaciju života svih građana na Kosovu, odnosno stvaranja dobrosusedskih odnosa i nastavka evropskih integracija i Srbije i Kosova“, naglašavaju Danasovi izvori iz bezbednosnih struktura u Briselu.

Naši sagovornici navode i da je inicijativa kosovskog premijera Hašima Tačija o zauzimanju administrativnih prelaza u julu ove godine „iznenadila EU“, nametnuvši prilike u kojima se Srbiji, neplanirano, ispostavlja još jedan dodatni uslov za sticanje kandidature za članstvo.