ENG
Slobodan Dukić: Leonidova Mina
Autor/ica 👤Slobodan Dukić
Izdvajamo
- Pošto je malo reterirao rekavši, hm, Taj put jeste obavezan ali "problem je što druga strana njemu ne pristupa iskreno. To vidimo poslednjih decenija. Dođu na pregovore, potpišu neki sporazum, a onda nastave po svome. Bosna je na jednoj mirovnoj konferenciji stvorena kao čudna bogalj-država sa ugrađenom minom u sopstveno postojanje i sukob može da se desi ponovo", prorokuje Dodikov lauerat.
Povezani članci
- Biskup Mate katoličkim papa Franovim drumom, a don Stanko zavičajnom franjevačkom šumom
- U toku akcija SIPA-e kodnog naziva “Čarli”: Privedeno više osoba zbog organiziranog kriminala
- Gledati u zid
- Izvinjenje u ime Beograda zbog opsade Sarajeva
- ”Bruxelles je bio naivan”
- Ni mrtav zločinac nije dobar zločinac
Foto: stock
Beograd je, ovih dana, pun gostiju koji negiraju genocid u Srebrenici. I onih, poput Rešetnjikova, čije izjave gode ušima onih koji priželjkuju popravni ispit za neostvareni san o svim Srbima u jednoj državi. Prilika je tu. U komšiluku. Treba samo pregaziti Drinu. Bosna. Prokleta avlija. Koliko puta treba da umre bivša jugoslovenska federativna jedinica, da bi se konkvistadori napili njene krvi. U nečemu je Rus u pravu. Šlagvort za ponovno komadanje B i H dala je mirovna konferencija pod patronatom Zapada. Njome su valorizovana ratna osvajanja. Zbog gubitka Kosova, Beograd će sve učiniti da nadomesti taj gubitak “anšlusom” Republike Srpske. Zato je Leonidova mina i poletela prema Bosni.
Mapa Balkana je privremena, jer su granice veštačke, kaže Leonid Rešetnjikov, direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja u razgovoru za Večernje novosti.
Prema njegovim rečima, pritisak Zapada na Srbiju će se povećavati, što je odgovor na to, što je Beograd uz pomoć Moskve oborio rezoluciju o Srebrenici u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Evo zašto on, između ostalog, ne vidi granice Balkana kao definitivne: “Iako bismo svi želeli stabilnost, one su privremene jer su veštački nametnute spolja na štetu srpskog naroda. On je podeljen, slično kao i ruski. Izvan Rusije živi 25 miliona Rusa i oko toga se vodi sukob u Ukrajini, pošto su tamo granice veštačke. Takve mogu postojati neko vreme, jer ne možete podeliti veštački jedan narod. Nemački narod je bio podeljen, i šta god mi o tome mislili, na kraju je uspeo da se ujedini. Isto tako i srpski narod, ili bilo koji čovek kome vežete ruke, teži da se odveže i oslobodi. To nije proces koji se završava za godinu ili deset, ali će se neizbežno završiti, prorokuje Rešetnjikov.
Tek što je primio, kako kaže jedno od najviših odlikovanja Republike Srpske, orden Njegoša, Leonid oseća obavezu da se zahvali u ime patriotskih snaga Rusije. Kako? Sve ćemo učiniti da zaštitimo prava i mogućnost nezavisnog razvoja RS. Ali, pre svega, mnogo zavisi od naroda RS. Ako oni budu čvrsto branili svoju poziciju nikakve Amerike i Nemačke to neće moći da slome. Direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja kuraži Beograd i Banja Luku rečima: “Svi se oni nadaju da će pritiskom uplašiti svoje protivnike, a kada naiđu na čvrst otpor, povlače se. Treba se setiti cara Lazara i ne treba imati strah. Bog od nas ne traži pobede, već hrabrost. On odlučuje ko će da pobedi. Cara Lazara je proslavio podvig. Ne to što je pobedio ili izgubio u bici, već je Gospod od njega zahtevao da život da za svoj narod. A mi smo danas navikli na udobnost i hteli bismo da pobedimo i lepo živimo. Ne može to uvek.”
Kao bajagi da zaustavi Leonida u huškanju novinar beogradskog večernjaka upozorava ga: “Neki bi ove vaše reči nazvali vraćanjem u prošlost, a imaju i prizvuk neizbežnosti ponovnih sukoba. Šta je sa drugim putem-međunarodnim konferencijama, pregovorima…?” Ali Rešetnjikov ne odustaje pd podučavanja, kako da se razbuca Bosna. Treba pokazati da je orden Njegoša došao u prave ruke.
Pošto je malo reterirao rekavši, hm, Taj put jeste obavezan ali “problem je što druga strana njemu ne pristupa iskreno. To vidimo poslednjih decenija. Dođu na pregovore, potpišu neki sporazum, a onda nastave po svome. Bosna je na jednoj mirovnoj konferenciji stvorena kao čudna bogalj-država sa ugrađenom minom u sopstveno postojanje i sukob može da se desi ponovo”, prorokuje Dodikov lauerat.
Beograd je, ovih dana, pun gostiju koji negiraju genocid u Srebrenici. I onih, poput Rešetnjikova, čije izjave gode ušima onih koji priželjkuju popravni ispit za neostvareni san o svim Srbima u jednoj državi. Prilika je tu. U komšiluku. Treba samo pregaziti Drinu. Bosna. Prokleta avlija. Koliko puta treba da umre bivša jugoslovenska federativna jedinica, da bi se konkvistadori napili njene krvi. U nečemu je Rus u pravu. Šlagvort za ponovno komadanje B i H dala je mirovna konferencija pod patronatom Zapada. Njome su valorizovana ratna osvajanja. Zbog gubitka Kosova, Beograd će sve učiniti da nadomesti taj gubitak “anšlusom” Republike Srpske. Zato je Leonidova mina i poletela prema Bosni.
P.S. Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije u intervjuu za nedeljnu Politiku, na pitanje – Ako smo imali britanski predlog rezolucije, potom i ruski veto, pa Potočare, šta možemo da očekujemo sledeće je odgovorio:
Danas imam samo jedan strah. To više nije ispunjenje naših ekonomskih reformi. To je regionalna nestabilnost i politički sukobi. Veliki strah imam zbog situacije u Bosni i Hercegovini. Videli ste da sam zamolio našeg prijatelja Milorada Dodika da još jedanput razmotri svoju odluku o referendumu. Iako razumem njegove argumente, cena je suviše visoka.
No comment
Autor/ica 👤Slobodan Dukić
