Šizofrenija Vučićeve Srbije: LGBT premijerka otkazuje Evroprajd

Povezani članci

• TRANSEVROPA FESTIVAL, 1 – 5. oktobar, Beograd
• Duško Tomić: I danas je Lazar Manojlović životno ugrožen i napadan kao „srpski izdajnik“
• O besmislu hrvatske države
• MARŠAL I PRINC
• Prijeti nam ekološka katastrofa: Obični ljudi je mogu spriječiti
• Ko je rušio socijalističku Jugoslaviju?

Foto: Aleksandar Vučić/Instagram

Tu zapravo nema nikakvog paradoksa ni apsurda, sve je potpuno logično, iako na prvi pogled deluje sumanuto. Dovoljno je na čitavu stvar pogledati ne iz optike manjinskih prava, već iz klasnog ugla da bi sve brzo postalo jasno. Ana Brnabić je pre svega premijerka, funkcionerka Srpske napredne stranke, miljenica gospodara Vučića, deo moćne i obesne političke kaste, pa tek onda sve drugo, uključujući i pripadnost LGBT populaciji.

Piše: Tomislav Marković

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put javno pomenuo da će zabraniti održavanje Evroprajda zakazano za 17. septembar, deo javnosti se našao u čudu. Kako to: Srbija ima premijerku koja je pripadnica LGBT populacije, a zabranjuje LGBT osobama da prošetaju Beogradom? Zar to nije apsurdno? Gde je tu logika? Čak i neki ljudi iz organizacije Evroprajda ostali su zatečeni ovim prividnim paradoksom.

Sve je delovalo još bizarnije kad se i sama premijerka Ana Brnabić pridružila Vučićevoj nameri da zabrani šetnju i građanima ukine Ustavom zagarantovano pravo. Ma kakav Evroprajd sad kad Srbija ima toliko problema, od Kosova do ekonomske i energetske krize. Premijerka je zapomagala kako je Srbiji teško, preteško, kako nas čeka paklena zima, kome je još do upražnjavanja nekakvih tamo prava na slobodu okupljanja, mišljenja i govora.

Tu zapravo nema nikakvog paradoksa ni apsurda, sve je potpuno logično, iako na prvi pogled deluje sumanuto. Dovoljno je na čitavu stvar pogledati ne iz optike manjinskih prava, već iz klasnog ugla da bi sve brzo postalo jasno. Ana Brnabić je pre svega premijerka, funkcionerka Srpske napredne stranke, miljenica gospodara Vučića, deo moćne i obesne političke kaste, pa tek onda sve drugo, uključujući i pripadnost LGBT populaciji.

Istina, premijerka je autovana lezbejka, ali se nije autovala sama, već je to u njeno ime učinio predsednik Vučić kad ju je postavljao na funkciju, što je valjda jedinstven primer u istoriji sveta i okoline. Za vreme svojih premijerskih mandata Brnabić nije učinila ništa što bo doprinelo ravnopravnosti LGBT osoba i smanjilo njihovu diskriminaciju u srpskom društvu. Doduše, kad su u pitanju i sve druge manjine, ali i sve druge većine među građanima ove zemlje – premijerkin skor je posve isti: apsolutna nula iliti duplo golo.

To je sasvim logično, budući da njen posao nije da poboljša život građana Srbije, niti da ih zaštiti od zlostavljanja i diskriminacije. Dobro, na papiru jeste, Ustav kaže drugačije, ali to vladajuću klasu nimalo ne zanima, oni se drže stare Pašićeve izreke “Zakoni su za protivnici”, a papir trpi sve. U realnosti je stanje potpuno suprotno onom koje je zapisano u najvišem pravnom i svim ostalim aktima ove zemlje. Nije posao premijerke da štiti građane od diskriminacije, već da ih diskriminiše. Nije to samo njen posao, već na tome istrajno rade svi pripadnici vlasti. A što i ne bi kad se gotovo niko ne buni, niti ima ikog ko bi ih u tome sprečio?

Ulazak u povlašćeni krug vladajuće kaste ulazak je u svet privilegije, u svet povlašćenih kojima je dozvoljeno sve ono što je uskraćeno podanicima. Otkad je postala ministarka, a potom i premijerka, Brnabić jednostavno više ne živi u istom svetu kao ostatak populacije, uključujući i LGBT osobe. Problemi koji muče manjine u Srbiji više nisu njeni problemi, jer su u njenim rukama moć i novac, po milosti Božjoj i Vučićevoj. Između premijerke i plebsa stoji neprobojni zid od vlasti i moći koji je štiti od svega.

Naravno, i dalje se događa da premijerku neko prozove ili izvređa zbog njene seksualne orijentacije. Poslednji je bio vladika banatski Nikanor koji je usput pozivao na oružje protiv učesnika Evroprajda, on bi sve te ljude jednostavno pobio, iz čiste hrišćanske ljubavi. Može vladika da priča šta hoće, to premijerku više ne dotiče. Najmoćniji čovek u Srbiji će je odmah uzeti u zaštitu i ućutkati vladike koje se kurobecaju više nego što je to dozvoljeno. Premijerku obezbeđenje čuva 24 časa dnevno, nikakva joj opasnost od ekstremnih desničara i ekstremnih sveštenika ne preti.

A ako duhovnici baš pređu meru u napadima, u njenim rukama je budžet, uvek može da se uskrati podrška crkvenim projektima, uvek može da se desi da za hram svetog Save, tu rupu bez dna, iznenada ponestane para. Dok se episkopi ne prizovu pameti i vrate u poslušnički modus postojanja. Premijerki jednostavno niko ništa ne može, ali zato ona u rukama drži sve poluge moći kojima bi mogla bilo kom građaninu Srbiju da uništi život, samo ako to poželi.

Dok obični pripadnici LGBT populacije trpe pritiske i maltretiranja na poslu, na ulici, u porodici; dok zbog svoje seksualne orijentacije stradaju, bivaju diskriminisani, skrajnuti, marginalizovani i obespravljeni – premijerka nema tih problema. Kad si deo vlasti možeš da budeš šta god ti se prohte. I ne samo to, već pripadnost povlašćenoj kasti omogućava razne privilegije koje drugi građani nemaju.

U Srbiji nije donet Zakon o istopolnim zajednicama, ta sfera nije regulisana pravnim aktima, pa pripadnici LGBT populacije ne mogu da ostvare najosnovnija prava, a kamoli da imaju ili usvajaju decu kojoj bi bili legalni roditelji. Premijerku to ne dotiče, njena partnerka je rodila dete, tako da premijerka ima sina u istopolnoj zajednici, to svi mediji objavljuju, kolege čestitaju rođenje deteta, kao da je to najnormalnija stvar. I jeste najnormalnija, i trebalo bi da bude dostupna svakom građaninu Srbije, ali nije. Niko drugi u Srbiji nema prava kakva uživa Brnabić. Ono što dozvoljava sebi, premijerka mirno, bez imalo griže savesti, uskraćuje drugima.

Država diskriminiše parove koji bi da žive u istopolnoj zajednici, da budu priznati pred zakonom, parove koji bi da imaju decu, ali se ta diskriminacija zaustavlja kad je reč o premijerki. Pritom Brnabić nema nikakav problem da LGBT populaciji poruči da još nije vreme za donošenje Zakona o istopolnim zajednicama, da Srbija ima prečih problema, na primer – Kosovo. Pa kad reši ta važnija pitanja koja se tiču odavno otcepljene, nezavisne države koja nije Srbija, za nekih 200-300 godina pozabaviće se i problemima seksualnih manjina. Premijerka je svoje probleme rešila onog trenutka kad je ušla u krug oko Vučiča i postala njegova osoba od poverenja, poslušna kao sluga, uvek spremna da izvršava sva šefova naređenja. Šta je briga što niko drugi ne može da reši svoje probleme iste vrste? Što se nisu lepo dosetili kao ona, pa ušli u politiku, dodvorili se Vučiću i uživali sve privilegije vladajuće klase?

Sva politička i moralna načela srpske premijerke, ali i cele naprednjačke bulumente mogla bi se izraziti starom latinskom poslovicom “Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu”. S tim što naprednjaci ne prave volove samo od pripadnika seksualnih manjina, već od svih građana Srbije. Za one na vlasti važe jedna pravila, a za obične građane druga. Vladajućima je sve dozvoljeno, a podanici mogu samo da ćute i trpe. Ko se pobuni snosiće sve moguće posledice: kampanju mržnje u tabloidima, ostaće bez posla, porodica će mu biti šikanirana, decu će mu izbaciti iz vrtića, možda bude i uhapšen, ako za to bude bilo potrebe, a ima i strašnijih scenarija. Vladajuća kasta ne preza ni od čega kad je u pitanju zaštita njihovih interesa koje su proglasili za nacionalne. A njihovi interesi su nesmetano pljačkanje sopstvenih građana, držanje pozicija moći, vladanje bez ikakvih ograničenja.

Zato u zalaganju LGBT premijerke za otkazivanje Evroprajda nema ničeg paradoksalnog, nelogičnog ili apsurdnog. Ako gazda Vučić kaže da tako treba da bude, premijerka nije tu da postavlja nepotrebna pitanja. Uostalom, zbog svoje sposobnosti da ne postavlja pitanja i da bespogovorno sluša se i našla na toj funkciji. Premijerku ionako ne zanima rešavanje problema LBGT zajednice, jer ona više nije njen član. Sa visoke kule vlasti koja se nalazi na nebesima ne vide se mali ljudi koji gamižu po zemlji i muče svoju svakidašnju muku. Što se premijerke tiče, LGBT zajednica bi sutra mogla mirno da nestane sa lica zemlje Srbije. Ionako joj samo prave probleme i stalno je nešto smaraju, imaju neka očekivanja od nje, ne shvatajući da ona više s njima nema nikakve veze. Jer onog ko dođe u posed moći određuje samo ta moć, sve drugo je manje bitno.