Šešelj osuđen na deset godina zatvora

Povezani članci

• UGROŽENA VRSTA
• Zalutao u vek
• Samo se u diktaturama politički neistomišljenici proglašavaju državnim neprijateljima
• Noam Chomsky:Američki teror bespilotnim letjelicama
• Heni Erceg: Zadnja pošta Bristol
• Bilježnica Robija K.: As iz hrvatskog

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudilo je u sredu predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

Veće je zaključilo da je Šešeljeva kazna odslužena tokom boravka u pritvoru od 2003. do 2014. godine.

Žalbeno veće je zaključilo da je Pretresno veće pogrešilo kada je zaključilo da Šešeljev govor u vojvođanskom mestu Hrtkovci 6. maja 1992. godine nije predstavljao pozivanje na etničko čišćenje, već da je Šešelj time više “učestvovao u ratnom naporu”.

“Huškačke formulacije iz govora i izjava gospodina Šešelja zaista su mogle da navedu druga lica da počine zločine protiv nesrpskih civila. Međutim, Žalbeno veće ima u vidu vreme koje je proteklo između nekih od izjava gospodina Šešelja i počinjenja krivičnih dela”, rekao je predsednik Veća Teodor Meron.

Žalbeno veće smatra da je Šešelj značajno doprineo progonu, deportaciji i drugim nehumanim delima svojim govorom u Hrtkovcima. Osim toga, njegov govor je podstakao nasilje koje je dovelo do njihovog kršenja prava na bezbednost. Shodno tome, Žalbeno veće nalazi da je Šešelj svojim govorom u Hrtkovcima krivično odgovoran za podsticanje deportacije, progona putem prisilnog raseljavanja.

Žalbeno veće primećuje da se, sudeći po transkriptu promocije SRS koja je održana u Hrtkovcima, Šešelj obratio prisutnima rečima “braćo Srbi i sestre Srpkinje” i da je između ostalog kazao da “u Hrtkovcima nema mesta Hrvatima”, kao i sledeće: “Izvešćemo ih na granicu srpske zemlje. Odatle peška neka produže, ako sami ne odu.” On je Hrvatima direktno poručio da “nemaju gde da se vrate”, a govor je završio rečima da je “ubeđen da ćete i vi Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini znati da sačuvate međusobnu slogu i jedinstvo, da ćete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u vašem selu i okolini”.

Žalbeno veće podseća da je po završetku njegovog govora veliki broj prisutnih je skandirao: “Hrvati idite u Hrvatsku”.

Optužba u žalbi nije dokazala da je Pretresno veće pogrešilo kada je zaključilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat koji je uključio i Šešelja, navodi Žalbeno veće.

Žalbeno veće je konstatovalo, komentarišući prvostepenu presudu Raspravnog veća, da nijedan razuman presuditelj o činjenicama nije mogao zaključiti da nije bilo sistematskog napadanja na nesrpsko stanovništvo u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Žalbeno veće je odbilo žalbu tužilaštva po pitanju zaključaka o kršenja zakona i običaja ratovanja.

“Raspravno veće je konstatovalo da su neki navodi o opravdani a neki ne. Veće je navelo dokaze na koje se oslonilo, ali nije navelo razloge i obrazloženje. Optužba ne traži reviziju konačnih zaključaka Pretresnog veća o postojanju tih krivičnih dela, pa time ne pokazuje da je time uticano na presudu”, navodi se u obrazloženju Žalbenog veća.

Pretresno veće Haškog tribunala je 2016. godine Šešelja oslobodio po svih devet tačaka optužnice u kojima ga je tužilaštvo teretilo, između ostalog, za progon, ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, deportaciju, razaranja te pljačku.

Prema stavu sudija, u Veću tužilaca nije dokazao postojanje udruženog zločinačkog pothvata te su naveli i da treba odbaciti optužbe za Šešelja o fizičkom zlostavljanju te deportaciju. Ni širenje nacionalističke retorike, kako u Hrvatskoj, tako i na teritoriji BiH, nije uzeto kao zločin, niti slanje dobrovoljaca, obrazložio je u prvostepenoj presudi sudija Žan Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti).

“Prema mišljenju većine članova Veća, projekt ‘Velika Srbija’ kakav zagovara Vojislav Šešelj, a priori je politički a ne kriminalni cilj. Prema rečima Vojislava Šešelja, samo SRS je imao za cilj stvaranje ‘Velike Srbije’, koja je trebala obuhvatiti sve Srbe, bez obzira na to da li su pravoslavne, katoličke ili muslimanske veroispovesti”, navodi se u prvostepenoj presudi.

Čini se da Tužiteljstvo ne osporava izjave Vojislava Šešelja u vezi s njegovom idejom ‘Velike Srbije’, ističe se u presudi.

“Uostalom, one u velikoj meri potiču iz dokumenata od pre početka postupka u ovome predmetu. Čak kada se uzmu u obzir stavovi Srba koji se smatraju diskriminatornim, naročito kada je reč o uspostavljanju njihovih lokalnih institucija u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, dokazi uzeti u celini ne omogućavaju, prema mišljenju većine, zaključak da je proglašenje autonomije srpskog naroda u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini rezultat kriminalne nakane”, pojasnio je u prvostepenoj presudi sudija Antoneti.

Prema njihovom stavu, etničko čišćenje u Zvorniku i Hercegovini nije se dogodilo te da su civili pobegli iz zona borbenih dejstava da bi se sklonili. Autobusi koji su za to osigurani bili su humanitarna pomoć, a ne deo operacije prisilnog premeštanja, smatrale su sudije.

Prvostepena presuda Šešelju donesena je na osnovu glasova sudija Antonettija i Mandiajea Nianga (Mandiaye) koji su preglasali italijansku sutkinju Flaviju Latanci (Lattanzi).

S druge strane, Tužilaštvo je u žalbi tražilo da se presuda preinači u osuđujuću, prema kojoj bi Šešelja proglasili krivim za zločine počinjene nad nesrpskim stanovništvom u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini u Srbiji, od 1991. do 1993. godine.

Tužilac Matijas Markusen (Mathias Marcussen) naveo je kako sudije nisu razmatrale ogroman broj dokaza koji je priložen u prvostepenom postupku za zločine koji su počinjeni u BiH i Hrvatskoj. Od 357 paragrafa presude, samo deset govori o počinjenim zločinima, kazao je Markusen.

“Kako bi presuda mogla da bude napisana, a da nisu uzeti u obzir dokazi o zločinima, kako utvrditi da li je postojao udruženi zločinački poduhvat ukoliko nisu razmotreni zločini, kako mogu da se donesu zaključci, ako nisu uzete u obzir razmere zločini, kako žrtve mogu biti sigurne da je pravda sprovedena ukoliko se o zločinima ne raspravlja u presudi”, istakao je tužilac Markusen.

Oslobađajuća presuda vođi srpskih radikala, trenutno poslaniku u Skupštini Srbije, kod žrtava u BiH i u Hrvatskoj dočekana je sa nevericom i razočarenjem. Smatrali su da se radi o pristrasnoj odluci, te da će Mehanizam, kao naslednik Tribunala, u svojoj prvoj presudi bitno izmeniti zaključke iz prvostepenog postupka.

Vojislav Šešelj je uhapšen 2003. godine, a postupak protiv njega trajao je duže od deceniju. Pušten je iz pritvora u Ševeningenu (Scheveningen) u novembru 2014. godine zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, ali se u Tribunalu nije pojavio na izricanju prvostepene presude.

Najavio je kako neće doći ni na izricanje pravosnažne.

RSE

Ilustracija: Šukrija Meholjić