Reč o ponosu srpske medicine – dr Vekomiru Bilibajkiću, urologu

Povezani članci

• Protest prosvetnih radnika: “Borba za hleb i knijige”
• Oranje i Elf poslali jake poruke, čeka se odgovor ostalih
• Pobjeda asimetričnih
• JEZICI I NACIONALIZMI / Beogradska konferencija 5. i 6. oktobra
• Ozren Kebo: Ludilo Čovićevih medija je vječno
• RTRS: VUČIĆ ZAMOLIO PREDSJEDNIKA RS-A DA JOŠ JEDNOM RAZMISLI O ODRŽAVANJU REFERENDUMA

Neću danas pričati o filozofima, takođe ću preskočiti popove, topove, lopove. Pisaću o jednom doktoru, urologu. Naime, danas sam imao sreće da upoznam čoveka retka kvaliteta, vrhunskih moralnih, stručnih sposobnosti i kvaliteta. Biti humanista u današnjem vremenu je lepo isto tako kao što je retko.

Reč je o dr Vekomiru Bilibajkiću, urologu, koji ordinira u Dijagnostičkoj ordinaciji ‘’Eho Mc’’ dr Enesa Maljevca  (Novi Pazar, Kraljevo). Ima ljudi, iako retkih, koji nam sa svoje posebnosti predstavljaju pravi primer kako trebamo obavljati dodeljenu nam delatnost. Već u periodu rane jeseni, dr Bilibajkić u sebi zadržava duh koji se danas retko sreće i kod puno mlađih lekara. Sa velikim ushićenjem prihvata sve ono što donosi modernizacija medicine, pa na taj način uspostavlja naučnu strogost u urološkoj delatnosti.

Reč je o pravom ponosu doktorske profesije kakav se retko sreće u zemlji Srbiji, o intelektualcu, humanistički orijentisanom, koji nije prodao ideale mladosti za udobnost starosti. Govoreći o ovom doktoru, pokušavam da govorim o onome što smo ili što bi trebali da budemo! Prvi puta sam se osećao tako nemoćno, a ipak uzvišeno, imao sam jedinstveni osećaj kao da se nalazim pred svojim ocem.

To je ono što odvaja dr Bilibajkića od ostali stručnjaka. Za razliku od ‘’tih’’ stručnjaka dr Bilibajkić je, pored toga, mudrac. Humanista! Ja imam sreću da poznam tog pravog ponosa Asklepijeve (Ασκληπιός) profesije. Sa ushićenjem, retkim za mene, predstavljam vam ovog velikana savremenog srpskog lekarstva.

Za Tačno.net Branko R. Milić