Premijerka Ana

Izdvajamo

• U vreme kada se bude glasalo da Ana Brnabić postane prva premijerka u istoriji Srbije, ja ću u svom stanu, pred televizorom, dići ruku ZA! Ne jednu ruku. Obe. I noge, i ruke. Tako ću glasati i za moju suprugu, i moje kćerke, i za moju pokojnu majku, i za sve žene Srbije, a ima ih više od polovine stanovništva.

Povezani članci

• VRATIMO SE NA POČETAK: Ko je ubio Davida Dragičevića?
• Snježana Kordić: Mitologizacija jezika u političke svrhe ne smije biti u školskim udžbenicima
• Dokumentarac o pulskom filmskom festivalu nepodoban za prikazivanje u Areni (!?)
• Otvoreno protestno pismo povodom humanitarne krize u Bosni i Hercegovini
• DAJ ODRASTI SVIJETE, BUDI JEDNOM DIJETE
• Strah od zaborava

Ana će biti nastavak svilenog konca koji su plele kroz vekove, najmudrije žene Srbije. Ratnice, vladarke, književnice, slikarke, naučnice, pesnikinje, glumice… Za sve žene kroz našu istoriju koje su imale više hrabrosti i mudrosti od mnogih muškaraca.

Hoće li Srbija uspeti da prevaziđe viševekovni robovlasnički odnos koji u svojoj istoriji ima prema ženi. Danas je on modifikovan, sa ostacima pranja nogu muških, spremanja kuće, nabavke, kuvanja, pranja, peglanja… Na selu, dolazi još pride, i održavanje dvorišta, bašte, bavljenje oko stoke, živine. Nešto prekopati, zasaditi, opleviti, porađati se. Uveče, biti žena i ljubavnica, i ustajati pred zoru, sa prvim petlovima. Sve je to žena. Veličanstvena žena! Bez priznanja, nagrada, ordenja.

“Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha”.

(Patrijarh Pavle, u Božićnoj poslanici, 1995.)

“Pokrivanje glave je simbol pokornosti žena mužu i crkvi; to je znak vlasti muškaraca nad ženama, to je princip uzvišenosti i časti”.

(Patrijarh Pavle “Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere”  1998.)

Sraman odnos Srpske pravoslavne crkve prema ženi, koji se mora menjati.

“Ništa to ne vredi. Predsednik Vlade mora da bude domaćin, da zna šta je porodica, da ima decu”, ispusti iz sebe, osoba nazvana “Palma”.

Ponekad me Ana podseti na virdžinu. To su ona ženska deca u porodicama bez muške glave, u Crnoj Gori, Kosovu i Albaniji, koje od malena spremaju za ulogu domaćina. Biće Ana domaćica Srbije, bolja od svih muškaraca, kojima je to jedino obeležje.

Da li nešto o Ani govori to što je tek prešla četrdesetu, ima neke strane, originalne diplome, zna dva bitna strana jezika, i što je najvažnije, ostala je u Srbiji. Ne gradi države, negde tamo u svetu, već hoće da pomogne svojoj zemlji, a ima onih koji joj ne daju, i zbog kojih smo tu, gde jesmo.

Ana, ne obraća mnogo pažnje na svoje oblačenje i izgled. Čestim nošenjem sakoa i pantalona, govorom, gestikulacijom, nemarno prikriva da je žena. Kao muškarac, voleo bih da je vidim, u danu kada postaje predsednica Vlade Republike Srbije, prva u Srpskoj istoriji, u nekoj skromnoj haljini, kakva je ona sama, u svetlim bojama, i uređenom kratkom kosom, medaljonom oko vrata, diskretnom šminkom,  Ana bi bila jedna od najlepših žena, prisutnih u njenu čast.

Ono što Ana ima u glavi, u zemlji u kojoj se sve gleda spolja, površno, interesuje mali broj.

Oni zadrigli,  i oni „čuvari“ Srpstva, neka ostanu u vremenu inkvizicije i lova na veštice, tamo im je i mesto, i nije trebalo ni da mrdaju odatle. Oni su tragedija današnje Srbije, koja poslednjim snagama pokušava da se izvuče iz vekovnog blata i prljavštine, moralne, i obrazovne…

Ana Brnabić – foto cord magazin

U vreme kada se bude glasalo da Ana Brnabić postane prva premijerka u istoriji Srbije, ja ću u svom stanu, pred televizorom, dići ruku ZA! Ne jednu ruku.  Obe.  I noge, i ruke. Tako ću glasati i za moju suprugu, i moje kćerke, i za moju pokojnu majku, i za sve žene Srbije, a ima ih više od polovine stanovništva.

Ako Ana postane premijerka, nastaviće se ubrzano otvaranje novih poglavlja, i naš put u Evropu, kojoj se vraćamo posle mnogo vremena.

Ana će biti nastavak svilenog konca koji su plele kroz vekove, najmudrije žene Srbije. Ratnice, vladarke, književnice, slikarke, naučnice, pesnikinje, glumice… Za sve žene kroz našu istoriju koje su imale više hrabrosti i mudrosti od mnogih muškaraca.

Budimo ponosni, što ćemo izabrati ženu, koja je izabrala svoj, intimni životni put, drugačiji od mnogih. To će biti dokaz, da u ovoj zemlji stanuje sloboda opredeljenja, u svim svojim oblicima.