Premijera za premijera

Povezani članci

• Selektor Litvanije za tacno.net: Bolji ste, bilo bi čudo da ne odete u Brazil
• Četiri godine zatvora zbog paljenja kuće novinara u Srbiji
• Tribina u Mostaru: Ljevica se mora obračunati sa etno-klero-kapitalizmom
• Čulić: Milanovićevih sto dana samoće
• Sve prolazi, samo zločin ostaje
• Zaboravite privatne, brinite se za javne interese: Nadmudrivanja političkih partija preko leđa birača 

Piše: Nadežda Milenković

Bolje nije moglo. Mislim, pred izbore. Prinudna vlada u Beogradu je najzad dobila svoj predizborni sneg i mogućnost da pokaže kako se on efikasno čisti sa glavnih ulica. (Ona, ko za inat nereprezentativna, novembarska suznežica nije uspela da opravda onoliku pompu oko raščišćavanja.)

I to je nekako fer jer je i Đilas pred prošle izbore imao svoj kijamet kada je iskazao veliku brigu za ”dečicu” i proglasio da ne moraju u školu dok se sneg ne počisti. Deca nisu glasala, ali su zahvalni roditelji valjda znali da cene pokazanu brižnost.

Svoj predizborni sneg je dobila i republička vlast. Doduše, sneg nije mnogo napadao (što ne bi ni valjalo jer bi se pokazala sva nemoć naših službi) ali je dobri bog poslao orkanske vetrove koji su sa vojvođanskih njiva nabacali po nekoliko ”meteri” snega na puteve.

I mora se priznati da vicepremijer tehničke vlade u ostavci radi najbolje što može – kad je marketing u pitanju. Pojavio se na licu mesta, tamo gde su kolone automobila zaglavljene u smetovima i na svojim rukama proneo dete ispred kamere. Naravno, moglo bi se toj sceni štošta i zameriti, na primer to što je vicepremijer delovao kao igrač američkog fudbala koji se mimoilazi sa igračima koji bi da mu oduzmu loptu, a on im je ne da, ali to bi više bila zamerka reditelju i statistima nego glavnom glumcu.

Glavni glumac (za promenu nije Tadić) je svoju rolu odradio profesionalno u najboljem holivudskom maniru. Pitanje je samo kakve će biti reakcije kritike i publike. Publika koja ga voli u svim žanrovima (ratni, horor, vestern, akcioni, melodrama, sve osim romantičnih komedija koje izbegava) i u svim njegovim ulogama (glavni lik u državnim službama bezbednosti, glavni tužilac, prvi vodoinstalater Užica…) biće sigurno oduševljena.

Publika koja više voli drugog glumca (opet nije Tadić nego Dačić) biće podeljena – zasigurno će biti onih koji će zaključiti da je Vučić bolji u ulozi premijera, a svakako bolji i u ulozi Palme i svih Krkobabića i uopšte svih koji su do sada glumili skrb za ”običnog čoveka”. A, budimo iskreni, zbog te publike je ovaj film i snimljen.

Kritika će, kako joj i samo ime kaže, kritikovati ovaj igrani dokumentarac. Jedino iznenađenje predstavljaju oni koji se do sada nisu mogli ubrojati u kritičare, a koji su već napisali prve negativne kritike o ovom filmu, mada je delovalo kao da će baš sve progutati, osim možda užeglih kokica na projekciji ranijih filmova.

Srećom, kritičari neće uticati na karijeru glavnog glumca (aman, rekoh vam već da nije Tadić!). Oni će po običaju biti optuženi da su deo najprljavije kampanje ”ikada”, što znači prljavije i od one pred prošle izbore koja je takođe bila najprljavija ”ikada”, i glavni glumac će otići u neki drugi film. Možda baš Tadićev.

pescanik.net