ENG
Predsjednik napokon o nečemu ima stav. Nažalost, pogrešan
Autor/ica
Povezani članci
Od neki dan Agramom kruži pošalica kak bi Josipovićevu mjuzu skidali sam kad bi ih osobno zašpotal Saša Perković.
“Kolo sreće vrteći se uokoli ne pristaje, ko bi gori, sad je doli, a ko je doli, gori ustaje” rekel bi o ovome gospar Ivo Gundulić.
Ovaj je dubrovački celebrity još na prijelazu iz 16. u 17. stoljeće znal staru istinu, daj čovjeku vlast pa buš videl kakav je. No, zar je ovo odabiranje strane našeg predsjednika baš tolko iznenađenje?
Naš je Ivo rekel kak u potpunosti podržava ACTA-u. Prezidente nam je objasnil kak je ACTA isto kak i oni Karamarkovi zaštitari u samoposluzi. Priroda je čovjeka da uzima kaj mu je na dohvat ruke, pa i Eva je uzela jabuku, zato nam eto trebaju nam kamere i zaštitari kak nebi krali. Mam su se od njega ogradili njegovi frendići na društvenim mrežama, mladi mu programeri pišu otvorena pisma, na prosvjedu nosaju transparente s njegovim imenom.
Vjerujem kak ne moram nikom objašnjavat kaj je to ACTA jerbo jučer nas je javna dalekovidnica počastila top prilogom o prosvjedu protiv iste u 19. minuti. No, ipak, onak pojednostavljeno, dela se o, kak bi rekel moj frendić pravnik, a inače djelatnik Sveučilišta u Hamburgu, o hvale vrijednoj inicijativi kaj služi za zaštitu autorskih prava, no i on je realan i vidi kako ova uredba, kaj bu uzgred ako je ratificira broj zemalja sa 60 posto stanovništva Unije, postala i pri nami pravno obvezujuća, ostavlja dosta prostora zloporabama. Moj je pak drug, Pisac s Knežije, nedavno je investiral svoj kapital u vlastitu knjigu, a onda je neki gulanfer digel njegovu knjigu na torent. Knjigu je tak skinulo 2000 ljudi. Da mu je svaki dal dolar već bi brijem vrnul investiciju. Imam razumijevanja, ovo je za njega egzistencijalni rat.
Kak sam potomak domobrana, nekak si gruntam, ajmo malo tražit kompromis. Bolje je nek svi zajedno spijemo po jedno pivo neg da ratujemo, tim više kaj mislim kak taj rat ne bu kratko trajal. Gruntajući o knjizi kaj sam je skinul s torenta danas kad sam se kroz sneg probijal na Dolac nekak si kombiniram, i prije si mogel knjigu posudit u knjižnici, a mogel si je i kupit. Eureka, možda je rešenje stvaranje virtualnih posudionica jer ak ti software mogu dat na probni rok na mesec dana ne vidim zakaj to nebi mogli s knjigom, glazbom ili filmom? Pogotovo bi to, recimo, mogli izvest s klasicima.
Opet, ima logike i slobodan protok znanja i informacija o čem je ak se ne varam sanjal Nikola Tesla. Touche, Prezidente! Da, to je onaj znanstvenik i izumitelj kaj Vam je u ustima na svakom sastanku s Tadićem! Zapravo bi, dugoročno svima trebalo bit u interesu imat građane kritičkog uma! Il morti ne. Ipak se čini kak je Tesla bil znatno ispred našeg vremena. Znanja bi trebala bit rezervirana sam za one kaj su na vlasti i/ili za one kaj imaju lovušu. Baš poput priče Farenheita 451 kaj sam je opisal u prošloj kolumni o ACTA-i.
Sad bu me netko prozval ludim, jerbo tvrdim da sve to vodi ubijanju informiranja, pa i razmišljanja. Mislite da brijem? Analizirajte malo govore naših političara, izgovaraju same floskule i ne dao dragi Bog kad bi ih negdo pital “a zakaj to tak misliš, mam si lud”? Nekad je bilo poželjno biti skeptičan, reklo se “skepsa je majka intelektualnog razmišljanja”. Danas je to oznaka ludila, kak veli Jeffrey Grupp u svojoj knjizi “Korporativizam”. Ta Jungovska religija po kojoj je ispravno ono kaj je prihvaćeno u društvu mi onak baš ide na živce.
Ipak, komune vode do pobune kak smo vidjeli na prostoru istočne Europe mi građani 1989. godine. Istoimena knjiga Timothyja Gordona Asha je posredno govorila i o temi ove kolumne. Naime, kao jedan od uzroka raspada istočnih režima naveo je ujednačavanje primanja ili obezvređivanje rada. Svjestan sam, rad moga druga Pisca s Knežije momački je obezvijeđen time kaj su mu skidali knjige bez naknade. Zato bi morti bilo rješenje kad bi se autori naplaćivali iz nečega što bi sličilo već postojećem ZAMP-u. Recimo fond bi se mogel punit iz internetskih pretplata, iz članarina već predloženih virtualnih posudionica i tak. Za krajnjeg bi korisnika znanje i informacija tada bili vrlo jeftini.
Naš bi Ivek o tom moral nekaj znat i fakat je iznenađenje kaj ni predložil neku takvu hrvatsku uredbu neg se svrstal uz ACTA-u tj uredbu kaj nema za cilj samo kontrolu poštovanja autorskih prava neg ima za cilj i kontrolu sadržaja privatnih računa i računala. Baš poput zakona o domovinskoj sigurnosti iz SAD-a i Velike Britanije kaj ih je naš Prezidente svojevremeno kritiziral jer pod izgovorom sigurnosti narušavaju osnovna prava pojedinca. Međutim, spomenuti zakoni daju ovlasti policiji, no ACTA bi dala ovlasti mrežnim poslužiteljima kaj su vrlo često korporacije, dakle bumo se našalili umjesto STASI-a, uhodil bi nas STASI d.d.
I tak bi dragi moj Prezidente ja štel pozvat svog druga Pisca s Kneežije na večeru, kupim kruh kod Toze i pozovem ga, kad li neki agent lepo uleti u stan i izbije mi bubrege zato kaj sam kruh podijelil s drugom čime sam pekarnici otel mušteriju! Nezamislivo? Khm, promislite….
“O lijepa, o draga, o slatka slobodo, dar u kom sva blaga višnji nam Bog je do” opet nam se obraća gospar Gundulić.
Slobodu možemo konzumirati dok ne ugrožavamo slobodu drugoga. Zakoni kaj su jednostrano nametali uredbe u povijesti su bili odbačeni u revolucijama, kao i režimi kaj su podcjenjivali građane, pa bu tak propal i taj Korporativizam kaj mu služe naše elite kak da ih je Matoš opisival u bečkoj konjušnici il Radić u beogradskoj.
Od vremena Levitskog zakona čak je i Bog uređival već postojeće odnose među ljudima kak nitko ne bi bil oštećen. A ak je fakat takav pritisak za tu ACTA-u onda predlažem da to iskoristimo u svrhu rješavanja nezaposlenosti i ukidanja mirovinskog fonda. Mirovine bumo lepo ukinuli, pa nek penzići rade ko špiclovi za mrežne poslužitelje. Moja majka bu presretna, čak bu i klizno radno vreme moguće pa bu mogla lepo delat između odlaska na kontrolu i vađenja krvi!
Autor/ica
