Predsednički zid

Povezani članci

• Nenad Pejić:Kako su Držić i Gundulić postali – Srbi
• Osamnaest godina bez “srpskog Kenedija”
• I „Papa“ je protiv Čovića
• Ordenje nad žrtvama
• Kamo ide Crkva u Hrvata?
• PRIORITETI

Policija je danas oko 16.30 sati privela petnaestogodišnjeg M. I., koji je na zgradi Predsedništva Srbije na Andrićevom vencu u centru Beograda iscrtao grafit dimenzija metar sa metar, na kojem je ispisao „Toma“ i ispod nacrtao muški polni organ.

Tinejdžera su uočili pripadnici obezbeđenja i priveli ga. Kod njega je nađena školska kreda kojom je nacrtao grafit, koji je odmah izbrisan. Maloletnik je predat patroli beogradske policijske stanice Stari grad, na čijoj je teritoriji zgrada Predsedništva Srbije. (Blic,26.12.2012., Dečak priveden jer  je nacrtao penis na zgradi predsedništva Srbije)

Da li će predsednik Srbije dobiti novi nadimak (sadašnji mu je Toma grobar) zbog crteža dečaka na zgradi predsedništva? – ostaje nam da vidimo, a javnost je kreativna tako da će verovatno doći do “preimenovanja”. Pitam se šta je tom dečaku bilo u glavi kada je odlučio da se tako umetnički  izrazi na zgradi gde predsedava najveći, pardon, prvi čovek Srbije. Bilo kako bilo, privelo dete zbog huliganizma, a da li će  mu prikrpiti i uvredu njegove visosti predsednika države, čuće se…

U Srbiji ovih dana je prilično slavljenička atmosfera… Klinci od jutra bombardaju petardama i “urlaju ko zvijeri” – što bi rekao Džoni Štulić, u samopolugama gužve, kupuje se na veliko i sprema se novogodišnja gozba gde ne sme da fali.

“Beograd — Uzalud svi u Srbiji željno očekuju da cene namirnica počnu da padaju.

A nije da nema razloga za to: dinar je za šest odsto jači nego letos, litar goriva vredi čak pet dinara manje nego u avgustu, prisutan je pad prometa koji u slučaju pojedinih artikala iznosi i 60 odsto.

Od Božića su na snazi novi, viši cenovnici pića, slatkiša, zimnice...Povećanje cena biće od sedam do 15 odsto. I sa pijaca stižu slične najave. Krompir je, već sada, po ceni skoro sustigao uvoznu pomorandžu, a skuplje ćemo, čim dočekamo Novu godinu, plaćati i sav zeleniš, kao i domaće i uvozno voće, pišu Novosti. “ (Novosti,26.12.2012., Hrana skuplja a razloga nema)

Pa kako to, boga mu poljubim, da se hapse tajkuni tipa Mišković, koji su držali velike trgovačke lance i dogovarali se sa ostalim “igračima” na tržištu oko cena, a tehnika poskupljenja ostala ista? – bezrazložna i samoodređena interesima tajkuna. Žale se sada trgovci kako im je opao promet za 25%,  pa zar je to čudno? Narod nema novaca, sve je siromašniji, a vi ga odraste cenama! Kako vas nije sramota?! I kako rešavate problem slabije prodaje : pa tako što podižete cene namirnicama koje ljudi moraju da kupuju jer ne mogu bez njih, a onda dolazimo u situaciju da krompir košta skoro kao i uvozne pomorandže. Ma ne da vam treba bojkotovati samoposluge nego vas treba povešati ispred istih za primer, majku vam bezdušnu!!! Odem juče u samoposlugu da kupim nešto klope na ček, da mi se nađe u ovo slavljeničko vreme, i nisam mogao da verujem… Doneo sam neku bedu koja je stala u dve oveće kese, a to šta sam  kupio nekoj četvoročlanoj porodici ne bi trajalo ni tri dana. Ali šta ćeš, ovde su ljudi šampioni u preživljavanju sa dugogodišnjim iskustvom i treningom.

Gledao sam juče na Dnevnik-u kako je SNS sada ubedljivo najpopularnija stranka u Srbiji. Narod voli kada se hapse moćni ljudi tipa Mišković (da se razumemo i trebalo ga je ‘apsiti) i sada sužnji ne mogu da se nadive Aleksandru Vučiću (prvi potpredsednik, ministar  vojni, koordinator tajnih službi, humanista, borac za ljudska prava, čovek itd.) srpskom Eliot Nes-u, dok on hapsi i preti novim privođenjima. Rejting   SNS je prešišao 40%, a samo zbog hapšenja Miškovića su dobili 11% procenata više podrške. Vučić je najpopularniji političar u Srbiji i novi-stari model idealnog srpskog muškarca za kojim žene luduju. Dok je Tadić- ex predsednik bio onako manekenski lep (čak ga je i Berluskoni jednom prilikom nazvao Džordž Klunijem), ali malo i suviše “sofisticirano”  i mekan (mada se voleo slikati u atlet majicama, to jeste potkošuljama), Aca Vučić je spojio u sebi lepotu i autoritet, divlju snagu i pitomo lice, glas mek al’ toljagu tvrdu, eros i tanatos, svetlost i tamu… Sve u svemu ovaj čovek je danas najpopularniji Srbin i sutra može postati i kralj ako mu se prohte. No, sećajaći se ovog čoveka iz njegovih radikalskih dana, kada je kao zmaj bljuvao vatru i sumpor i bio okoreli nacionalista i ogorčeni protivnik svega evropskog (kao i predsednik mu, a o Kumu i da ne govorimo), ja moram da pokažem malo bojazni i skepticizma prema njemu. Mislim šta ako ovaj čovek, razmišljajući na svojim olimpskim visinama vlasti, dođe do zaključka da mu više ne treba EU, kao ni maska demokratsko-umerenog političara, i lepo zavede diktaturu koju bi verovatno podržale  neke partije autoritarne provenijencije, a pola Srbije bi to dočekala sa oduševljenjem: evo nama novog Karađorđa! Demokratske snage (Demokratska stranka) u Srbiji su jalove i jadne jer su se iskompromitovale, a i živeli su u lažnom ubeđenju da više nikada neće izgubiti vlast, tako da im danas rejting opada sa tendencijom daljeg pada…

Dakle, ako čujete da se Srbija “zatvorila”, da je uvedeno vanredno stanje i policijski čas, znajte da je đavo došao po svoje i da krećemo ponovo u “sjajan dan”, a svi dobro znamo šta to znači i kakve to posledice može da ima za ceo region. No, možda i neće biti ovog najcrnjeg scenarija, možda je to samo moja paranoja zbog lošeg iskustva u predhodnih dvadesetak godina; možda sam ja postao autoritani paranoid koji podsvesno želi da mu neko komanduje; možda, ako jednog dana stvarno poludim, odem i ja do predsedništva da “nacrtam” nešto kao onaj dečak, samo što sigurno neću imati kredu u ruci… A do tada nam samo ostaje egzistencija uz onaj “simbol” što ga nacrtao tinejdžer na predsednikovom zidu.