Predizborna Srbija

Autor/ica 20.3.2012. u 07:53

Povezani članci

Predizborna Srbija

Političku scenu u Srbiji zahvatila je predizborna groznica, a stranke se naprosto utrkuju u angažovanju inostranih konsultantskih kuća, nadajući se otkrivanju čarobne formule za uspeh kod birača. Srpskoj naprednoj stranci konsalting radi politički strateg iz Izraela – Eisif Asaf o kome se u našem regionu ne zna mnogo, osim da je radio jednu od dve predsedničke kampanje upravo za lidera Demokratske stranke Borisa Tadića, saznaje „Blic”. Osim toga, Tadićevu kampanju radi čovek koji je savetovao Baraka Obamu. (Blic, 17.03.2012. – Obamin savetnik savetuje Tadića, a bivši Tadićev Nikolića)

Počeću sa vicem, kao Dežulović, samo što mi ga nije ispričao Kožo. U stvari se i ne sećam ko mi ga je ispričao. Ovako: stanovali crnac-Amer, Japanac i Mujo zajedno i konkurisali za isti posao u New York-u. Uđe prvi crnac u office pun samopouzdanja da će upravo on dobiti posao jer je Amerikanac. No, odmah mu na vratima kažu da ne primaju «obojene». Ljut crnac samo je zalupio vrata. Kada je to ispričao Japancu ovaj mu je rekao: «to kod mene nema šanse da se desi jer svi znaju kako smo mi Japanci vredni». No, desila mu se ista stvar kao i crncu kada je on sutradan otišao na intervju za posao, to jeste rekli su mu da ne primaju obojene. Ljuti obojica razmišljali su kako da se osvete rasističkim poslodavcima kada će tek najedanput Japanac: «pa onaj Mujo što živi sa nama dobiće posao samo zato što je beo». «Hajde da ga zeznemo tako da ni on ne može posao dobiti» – rekao je crnac. Složio se Japanac sa crncem i odlučili su Muju da, kada ode na spavanje, namažu crnom farbom. Ne sluteći ništa Mujo je zamolio Japanca, kao vrednog i tačnog, da ga probudi rano ujutru radi intervjua za posao. Kada je Mujo zaspao ova dvojica ga ofrabaju u crno. Japanac namerno ujutru probudi Muju malo kasnije kako bi ovaj morao odmah da krene na intervju i da ne bi imao vremena da se pogleda u ogledalo. Ode Mujo na intervju, zadihao se jadan, jedva stigao na vreme. Uđe u office kada oni tamo odmah sa vrata: «ne primamo obojene». «Ama ljudi ja sam Mujo, ja sam bijel kao i vi – rekao im je Mujo u šoku. «Šta pričaš, pa pogledaj se u ogledalo» – rekao mu je jedan od službenika. Pogleda se Mujo u ogledalo i sav očajan kaže: «pa onaj ludi Japanac probudio crnca za intervju umesto mene…».
Misle Tadić i Nikolić da će im ovi konsalting-majstori promeniti lice, to jeste imidž i prizvati glasače upravo njima. Pa ne bi za vas glasao ni za brdo čvaraka i to onih sa «dobrim» holesterolom. No, mnogi će glasati jer u Srbiji građanstvo obožava izbore. Kada krenu političke kampanje srpko građanstvo se razneži i raspilavi pa guta obećanja kao žele-bombone. Lažu nas «na vagone» ali džaba, sve se to proguta i zaboravi odmah posle izbora. Majstor iluzije, Mlađan Dinkić, je ovih dana u dobroj predizbornoj kondiciji, obećaje čovek brda i doline: Leskovac-srpski Mančester, ali ne po fudbalu već po tekstitnoj industriji; Niš – mora biti bolji i tamo FIAT treba da se proširi, a ne samo da bude u Kragujevcu. Otvara čovek firme, dovodi investitore, grmi protiv Beograda i centralizacije. Čovek koji je čuven po tome što je bio u svim vladama od 2001. pa na ovamo, sada najedanput napada sve od reda kao da on tamo nije ni bio do pre neki mesec. Sada je objavio da želi biti premijer, mašala….
Boris Tadić i njegove demokrate tvrde da će preporoditi Srbiju samo ukoliko dobiju poverenje na još četiri godine. A šta su radili predhodne četiri to nije ni važno. Bolje da se i ne podsećamo inače će građanstvo ipak da se zamisli i upita: za koji k…. ja da glasam?
Ivica Dačić luduje sa svojim Mrkom i ekipom, njima super jer znaju da ni jedna vlast (ni demokratska, ni naprednjačka) neće moći da se formira bez njih, to jeste bez socijalista, penzionera i Palminih sledbenika. Zato Ivica Dačić pretenduje, takođe, na mesto premijera. Do duše i na prošlim izborima je to želeo, ali je to tada ipak bilo nerealno.
Čeda i LDP uvek isto: mi Evropa, mi najbolji, mi lepi, a oni gadni i zli. Ništa konkretno po običaju.
Rasim Ljajić se pokazao još jedanput kao vrstan poznavalac političkih akrobacija i odlučio je da napravi pakt sa socijalistima, do duše za sada samo na pokrajinskom nivou.
Radikali, ma koliko konzervativni bili ipak su odlučili da malo naprave neke promene i zamene neka lica koja su bila stalno prisutna u prijašnjim kampanjama. Tako se «samoinicijativno» povukao Dragan Todorović predsednik Izvršnog odbora SRS, posle razgovora sa Šešeljom. Neće biti ni Gordane Pop Lazić i neki novi radikali će sada krenuti da osvajaju politički prostor Srbije sa starom pričom o EU kao najvećem zlu i neprijatelju Srbije.
DSS sa Vojislav Koštunicom na vlasti su odlučili da budu veći radikali od samih radikala. Na nekom skorašnjem skupu DSS-a Vojislav Koštunica je predstavio svoju knjigu «Zašto Srbija, a ne Evropska unija». Evo šta je Tanjug objavio: Izborni program Demokratske stranke Srbije (DSS) zasnivaće se na knjizi Vojislava Koštunice “Zašto Srbija, a ne Evropska unija” koja predstavlja “jasnu platformu DSS o političkoj neutralnosti zemlje”, izjavio je danas portparol stranke Petar Petković. Petković je na konferenciji za novinare rekao da će to usvojiti i Glavni odbor stranke, koji će se sastati u četvrtak.
“Knjiga predstavlja izborni program i jasnu platformu DSS o političkoj neutralnosti zemlje, koja razume da Srbija treba da se mane evropskih integracija, da treba da ima razvijenu ekonomsku saradnju sa državama članicama EU, ali da se više ne govori o članstvu”, kazao je Petković i dodao da se članstvo isključuje političkom neutralnošću.
Kako je rekao, samo kroz političku neutralnost Srbija može da se razvija i dodao da je “dobro poznato da zbog evropskih integracija i kandidature, potpisanog SSP, država Srbija je samo na gubitku i po pitanju teritorije i privrede”.
“Politička neutralnost nakon izbora treba da bude državotvorna politika Srbije, gde bi nova skupština i nova vlada trebalo da proglase političku neutralnost zemlje”, zaključio je Petković.
Priceless – što bi rekao Pera Luković. Znači program DSS-a se zasniva na novoobjavljenoj knjizi Vojisalava Koštunice, provokativnog naziva “Zašto Srbija, a ne Evropska unija”. Nešto slično su uradili i nemački nacisti sa Hitlerovom knjigom Mein Kampf, ali to je samo jedna istorijska sličnost, paralela i ja nemam ovde nikakvih pretenzija da upoređujem Voju i Adolfa.
Negde tu između radikala i DSS-ovaca su se smestili tzv. narodni pokret Dveri. Oni sebe smatraju tradicionalistima i braniocima srpstva. Pod velikim su uticajem i SPC-a odakle ih neke vladike i popovi otvoreno podržavaju smatrajući ih «srpskom decom». No, bez obzira na njihov populizam, u Srbiji «pokreti» nikada nisu dobro prolazili na izborima jer ih građanstvo teško identifikuje bez ključnog prefiksa – politička partija
Toma Nikolić sa SNS već gradi kule i gradove i mašta šta će sve da uradi kada dođe na vlast. Jedina mu je dilema da li će biti premijer ili predsednik? Mada ko zna, možda kada SNS uzme vlast dođe do nekih ustavnih promena pa se dozvoli Tomi da bude premijer-predsednik i verski vođa kao Ajatolah u Iranu.
A mi, građanstvo, gledamo i slušamo svo to ludilo i beskrajno uživamo. Mislim baš je lepo kada dođete iz samoposluge šokirani skokom cena, a ono Tadić ili Dinkić ili Nikolić obećaju da će Srbiju učinuti bogatom i moćnom zemljom – pravim liderom u regionu. Sjajno je to kada dođete sa benzinske pumpe ubijeni u pojam sa cenama benzina, a ono, na televiziji, opet neka politička kreatura obećava, ulepšava, ma milina jedna. Srbija postaje Diznilend.

Jedini novum u ovoj kampanji je da političari više ne žele ili ne mogu da kupe socijalni mir pojeftinjenjima ili pak povećanjima plata i penzija. Para naprosto nema, a MMF naši majstori iluzije nisu uspeli da prevare i ovaj put pa se sada moraju snalaziti kako znaju i umeju. Pare će, naravno, da uzmu od građana preko akciza za gorivo i sličnih državnih nameta koji rastu, a samim tim i pumpaju cene. Za uzvrat će nam obećati sve i svašta dok ćemo ih mi nezasito slušati i gledati jer niko ne ume da tako lepo laže…

A kada se probudimo, to jeste kada prođu izbori onda ćemo se pogledati u ogledalo i doživeti «aha-efekat», slično kao i Mujo u onom vicu, samo što ćemo se mi pitati: a ko je ovo mršavo, iscereno, bledo, ispijeno lice što me gleda iz ogledala? U jebote, pa to nije Dinkić… I neće više biti iluzije nego samo naša muka i jad kao i ogorčenje što smo ponovo prevareni. I tako do novih izbora…

Tagovi:
Demokratska Stranka, Socijalistička partija Srbije, Srpska napredna stranka, Demokratska stranka Srbije, Srpska Radikalna Stranka, Liberalno demokratska partija, parlamentarni izbori, lokalni izbori, Izbori 2012;

foto: trojka.rs