ENG
Prava i izvinjenja
Autor/ica 👤tačno.net
Povezani članci
Piše: Jadranka Čavić
Da li je moguće zaboraviti uvrede? Neki kažu: opraštam, ali ne zaboravljam. Ali, meni nikada nije bilo jasno šta zapravo hoće tim da kažu! Isto tako, potpuno mi je nejasna moć, stvarna ili nabeđena, Izvinjenja. Pa ipak, sučeljavam se često sa tim vidom pristojnosti, i isto tako često ostajem nema. Nemam snage, ili licemerstva, da klimnem glavom i uzvratim onako kako to Pristojni očekuje… po zasluzi. Nekada, kada sam bila mrtva i bela, umela sam da lanem da taj neko ne treba da radi to što radi umesto da mi se izvinjava, i ostajala bez poznanika, bez reči objašnjenja i kukavički kako to tašti Pristojni rade. Moja sreća.
Tako je to u običnom životu. A u neobičnom je – slično, s tim da je taj neobični, zapravo –politički, prvo drskost činjenja doveo do gornje granice, a onda se bacio na usavršavanje priznavanja krivice koja će mu, naravno, samim tim biti oproštena. Najsvežiji primer takve jedne isfabrikovane situacije je Bombaš Tom, očito zgađen sobom, svojim savetništvom, memoarima… pa krenuo u javno izvinjavanje.
U njegovom slučaju je to istovremeno i pokazatelj njegovog IQ-a, što ne može proći nezapaženo, bar kod ljudi koji vole šalu. Elem, Tomica se izvinuo za sravnjivanje sa zemljom jedne (?!) države, linčovanje njenog predsednika i njegove porodice (samo jedne), a nije propustio ni da se izvine za svoju naivnost: zato što je u roli malog Perice poverovao izveštaju angslosaksonskih tajnih službi i svojih naredbodavaca… Sve to za mikrofonom, s rukom na srcu – što uvek podseća i obećava – i sa mnogo više sedih vlasi nego što ga se sećamo… Naravno, nije se izvinuo za posledice posledica svoje greške: siromaštvo, bolesti, degeneraciju i sakaćenja ljudi… To su nebitni detalji kada se o tako bitnom priznanju radi. On čovek Nije znao, u šta ne možemo da sumnjamo, stvarno! I dok mu jedan ugledni zemljak maše haškom maramicom ispred nosa, vraćam se na mesto na kojem stojim…
U srcu Evrope, među smrtnicima, izvinjenje je od ogromnog značaja. Neka je i prazno, nepotrebno, ali – uvek je dobrodošlo i nikad nije za bacanje! Kao ni pivo. To ide dotle da se zamerilo kamiondžiji, koji je zbog prevelike brzine prešao na trotoar te nije savladao krivinu u naseljenom mestu i ubio dve sestrice koje su se vraćale iz škole, što se odmah nije izvinuo?! Dotični se izvinuo sledećeg dana i – mirna Bačka! Moja poznanica, strankinja na srednjoevropskom terenu isto kao i ja, potresena ovom nesrećom, prenosi mi pitanje njene ćerkice koja živi između dve kulture – porodice i škole: Mama, a je l’ može za to da se izvine?… Majka odgovara da ne može, ali… Izgleda da može. To je pravo!
Kako je prava u demokratiji mnogo, na istom terenu se najozbiljnije razmatra tzv. ,,Pravo na seks,,. Ovo pravo finansira ministarstvo finansija Češke, Nemačke, Francuske, Belgije Holandije, Danske i Austrije. To pravo, odnosno ostvarenje tog prava (koje zaobilazi seksualne manijake inače bi bilo svašta) podrazumeva da koristite službe Seksualnih pomoćnica. Ove dame (o gospodi se ne govori) navodno su savladali specijalni kurs ili školovanje (dajete mašti na volju?), pošto u osnovi ovog idi-mi-dođi-mi-prava (a da ne postane obaveza?!) ticalo se hendikepiranih ljudi ili – ljudi sa telesnim oštećenjima (kažu da se u E,u… jedno od ovog dvoga smatra uvredom, a drugo ne; vaša namera nije bitna). Dakle, pomoćnice, kako ih nazivaju, uče svoje klijente o razlikama između muškarca i žene (šta na to reći?), kako reći Ne (valjda – da!), da govore o svojim potrebama, seksu, o korišćenju pomagala i kontracepcije, a za 40 evra daju savete i rođacima klijenata. Kako bi sve bilo ,,jasnije,, i kako bi se dao pravni okvir ovom vidu finansiranja navode se reči jednog flegmatičnog pravnika: pružanje seksualnih usluga nije kažnjiv, ali ni legalan izvor prihoda. Inače, cela akcija opamećivanja po E,u… receptu zove se, vredi zapamtiti: Užitak bez rizika. Za isti školovan posao sprema se stotinjak zainteresovanih, pošto je interesovanje (i pravo) druge strane veliko…
Autor/ica 👤tačno.net
