Poraz je ponekad korisniji od pobede

Izdvajamo

• Premijer Aleksandar Vučić za sada dobro balansira između onoga što se stvarno dešava u Briselu i Prištini, i onoga na koji je način o tome obaveštena javnost u Srbiji. Bliži se trenutak kada se surova istina mora reći narodu. Da li će to biti naglo ili dozirano?

Povezani članci

• Fukara
• Marinko Čulić: Srpski vođa Ivo
• Vlado Košić: “Vlado, odstupi!”
• U povodu hapšenja generala Jovana Divjaka
• Dragiša Pejović tvrdi: Borac i Partizan su naštimali utakmicu
• ORGANIZIRANI ZLOČINAČKI PODUHVATI

Nismo mi, koji smo godinama unazad pisali i govorili o priznavanju Kosova, nimalo hrabriji ni pametniji od Vas, ali smo u situaciji da osim uvreda, onih sitnih i anonimnih bednika, ništa drugo nećemo doživeti. Vi možete izgubiti mnogo ali sam duboko uveren da Vam je stalo više do naroda Srbije nego do položaja koji imate.

Gospodine Vučiću, i pored enormne većine koju ste dobili na izborima, mora vam biti uvek na umu da se narod neće slagati sa mnogim vašim odlukama.

Zato morate biti postojani i dosledni. To sam napisao pre skoro tri godine i danas stojim iza toga, sa još većim ubeđenjem u istinitost napisanog.

Mladi g. Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, unuk je dr Najdana Pašića, poznatog srpskog i jugoslovenskog profesora, jednog od osnivača Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i nedeljnika “NIN”. Stric g. Pašića bio je Nikola Pašić, koji, kako kažu, zauzima jedno od najznačajnijih mesta u savremenoj političkoj istoriji Balkana.

Političku karijeru otpočeo je 1878. godine, kao narodni poslanik, izabran u Zaječaru. Imao je 33 godine, koliko danas ima Marko Đurić.

Bačen je g. Đurić u vatru, u veliku borbu u pregovorima sa Prištinom i sagoreo u njoj.  Mladost gotovo uvek nosi sa sobom uzavrelu krv, koja zna da pomuti pamet.

Možda bi njegov daljnji rođak g. Nikola Pašić vodio pregovore na drugi način, mudrije, čvrsto držeći pamet gde mu je mesto. G. Đurić dozvoljava da mu pamet siđe u srce i to je najveća i nedopustiva greška političara.

Došao je trenutak da dalje pregovore povede neko ko će lakše podnositi neminovnost velikih ustupaka i gubljenja, koja nas čekaju u otvaranju poglavlja.

Proglasio je g. Đurić da smo, sportskim rečnikom, u Briselu pobedili sa 5:0 a da sudija još nije odsvirao kraj utakmice.

Govorio je tada g. Đurić da će Srbija dobiti zajednicu srpskih opština koja će imati svog predsednika, svoju skupštinu, direktne institucionalne veze sa Srbijom i ozbiljna izvršna ovlašćenja u mnogim oblastima i da čestita građanima Kosova i Metohije.

Kazao je još da je sporazum o energetici takođe veoma povoljan za srpsku stranu i što se tiče energetike, to je bio majstorski, filigranski rad na sporazumu. Ni na jedan način nije prejudicirano pitanje imovine i da smo dobili kompaniju za snabdevanje i distribuciju kojom će upravljati Srbi. Biće u vlasništvu EPS i ZSO će imati značajnu ulogu.

Promeniće se nabolje, Telekom Srbija će moći nesmetano da radi na teritoriji Kosova i Metohije. Svi korisnici usluga će moći da nastave da koriste bez plaćanja, bez međunarodnog pozivnog broja kao što je htela prištinska strana. Kosovo i Metohija će imati pozivni broj, ali kao geografska oblast Srbije i da je peti gol dobijanje zelenog svetla za otvaranje poglavlja.

Potpredsednik Vlade Kosova Hašim Tači rekao je da je Srbija potpisivanjem sporazuma na neki način priznala Kosovo kao nezavisnu državu.

Kaže g. Đurić da se od nas traži da se odreknemo imovine Telekoma Srbije na Kosovu i Metohiji ili nema ništa od evrointegracija, nema nastavka otvaranja poglavlja i da on ni kao pregovarač ni kao Srbin ne može da prihvati takav ultimatum i da će ako ipak Vlada Srbije drugačije odluči, biti prinuđen da napusti funkciju glavnog pregovarača sa Prištinom i direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Premijer Aleksandar Vučić smatra da ga je Đurić doveo u veoma tešku situaciju, jer, ako to prihvatimo, biće da sam doneo nešto protiv svog naroda, a ako ne prihvatimo, bićemo mi direktno odgovorni za eventualno tešku političku situaciju.

Odluka će biti doneta do nedelje, do kada je dato vreme Vladi Srbije da donese odluku u vezi sa primenom sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama i da će to biti teška odluka, ali da ne može da kaže da je reč o ultimatumu, već je reč o razgovorima koje smo vodili u Briselu.

Premijer je dodao da ukoliko odgovor bude negativan, Srbija će se suočiti sa blokadom evrointegracija.

Dodao je da se prema Srbiji i inače primenjuju teži aršini nego prema nekim drugima… Znali ste, gospodine Vučiću, da dolaskom na vlast u Srbiji preuzimate teško breme nasleđa onih koji su činili velike zločine nad drugim narodima a ispaštao je i srpski narod i onih koji su vodili zemlju i podržavali ih. Sada je došao trenutak naplate. To je trgovina.

Pribojava se g. Vučić da će na osnovu tog sporazuma tumačiti i druge stvari za imovinu, pa će reći da i “Gazivode” i “Trepča” pripadaju Prištini, a ne pada nam na pamet da im damo na “dobar dan, izvolite”, rekao je Vučić.

Gledajte da izvučete maksimum a budimo zadovoljni i minimumom, koji u stvari predstavlja nastavak evrointegracija.

Premijer je kazao da je važno da se neko poglavlje otvori, ali je manje bitno od mira i stabilnosti u regionu.

Svestan je gospodin Vučić da su te dve teme neraskidivo povezane i da jedna povlači drugu.

Papir koji je došao pred g. Vučića nošen je vetrom iz SAD, potpomognut vetrovima EU a naročito jakim vetrom iz Nemačke.

Predstavnici Srbije su u Briselu potpisivali sve ono što je moralo da se potpiše, povratkom u Beograd govorilo se o velikoj pobedi.

Prava istina kod nas teško dopire do javnosti.

Premijer Aleksandar Vučić za sada dobro balansira između onoga što se stvarno dešava u Briselu i Prištini, i onoga na koji je način o tome obaveštena javnost u Srbiji.

Bliži se trenutak kada se surova istina mora reći narodu. Da li će to biti naglo ili dozirano?

Sve ono što je dobro za jedan narod, pa makar on to i ne primetio u početku, kasnije će se pokazati kao jedino moguće i ispravno. Zato ste na mestu predsednika Vlade i morate donositi odluke nepokolebljivo kao vođa.

Samo nemojte raspisivati referendum. To rade oni nesigurni, neverujući, slabi. Oni koji ne dele pobede a dele poraze, a i nema se vremena.

Iz pobeda i poraza mogu se izvući važne pouke. Poraz može nekad biti korisniji od pobede.

Nismo mi, koji smo godinama unazad pisali i govorili o priznavanju Kosova, nimalo hrabriji ni pametniji od Vas, ali smo u situaciji da osim uvreda, onih sitnih i anonimnih bednika, ništa drugo nećemo doživeti. Vi možete izgubiti mnogo ali sam duboko uveren da Vam je stalo više do naroda Srbije nego do položaja koji imate.

Mogao je Aleksandar Veliki da počne sa otpetljavanjem Gordijevog čvora, ali ne verujem da bi ni do danas uspeo u tome. Zato je kao pragmatičan vladar  izvukao mač, snažno zamahnuo i isekao čvor jednim udarcem. Možda nasilno ali jedino moguće.

Imenjaci ste a imate šansu da još u nečem, veoma važnom, budete slični.

Danas.rs