ENG
PARADNO HAPŠENJE ULICAMA PRIŠTINE
Autor/ica 👤Dr. Husnija Bitić
Izdvajamo
- Sve ovo će proći, proćiće i ujdurma oko Marka Đurića, ali svakako će imati i dalekosežne posledice. Lista srpska koja je učestvovala u Vladi Kosova, već je obavestila premijera da napušta vladu, izlazi iz koalicije. Kosovsku vladu su podržavali 61 poslanik, tj. jedan više od polovine njih. Sa izlaskom srpske liste koja ima devet poslanika i jedan nezavisni poslanik kao predstavnik srpskog naroda, znaći vlada neće imati ni prostu većinu, imat će svega 51 od ukupnih 120. Može li ona opstati kao manjinska vlada ostaje da se vidi, ali svi su izgledi da neće, moraju da idu na vanredne izbore. Sve to se moglo izbeći da su malo trezveno razmislili oni koju su naredili, da po svaku cenu Marka Đurića proterati sa Kosova.
Povezani članci
foto: blic.rs
Menjaju se vremena, menjaju se i običaji, menjaju se i ljudi, menja se klima, dakle sve se menja. Ja pamtim kao dečak kada smo zimi igrali rata, mi deca se delili među sobom, u partizane i balliste. Kao oružje koristili smo led koji se hvatao na strehama kuća. Preko dana grejalo sunce, sneg na krovomima se topio. Pred kraja dana vreme počinje da se menja, tempetarura pada ispod nule, pa voda koja je kapala sa streha prilikom otapanja snega počinje da ledi. Kako se to dešavalo svaki dan, tokom dana sneg se topi a preko noći smrzava, stvaraju se dugačke ledene šipke na strehama koje dostižu dužinu i do 50-80 pa i više cm.
Mi deca smo se podelili na partizane i balliste i “ratujemo“ međusbno. “Ubadali” smo svoje protivnike „bajonetema“ koje smo skidali sa streha prizemnih kuća.
Kada smo odrasli nismo više „ratovali“, sada smo učestovali na paradama povodom međunarodnog praznika rada Prvog maja. Neko kao vojnik pred tribinama, gde je stajao dragi nam predsednik Josip Broz Tito. Ja sam prodefilovao 1961. ispred Skupštine Jugoslavije vozeći kampanjolu (vojno terensko voilo), u kojoj je u stavu mirno stajala grupa oficira, a neki moji drugari iz detinjstva kao vredni radnici paradirali pred istom tribinom u paradu privrednika, gde su pokazali svoja dostignuća u radnim kolektivima.
Protekom vremena parade su nestale. Nažalost nestala je i Jugoslavija. Ali sada “političari” Srbije i Kosova su se potrudili da nas podsećaju na nekadašnje prvomajske parade ali ovog puta ulicama Prištine. Parada je bila ali protoganisti su bili jadni, tužni, bedni i prostački.
Od jedne Jugoslavije su nastale sedam sićušnih dravica koje u međunarodnoj areni ne znače ama baš ništa. Sadašnje vođe ovih država postali su poslušni đačići, sve što im se suflira iz Brisela i Washingtona, manje više prihvataju, jer tako zahtevaju naši prijatelji.
Rat je ostavio duboke tragove, međusobna neslaganje novih državica koliko toliko ipak se dostigao podnošljivi nivo, osim između Srbije i Kosova. Srbija ne priznaje Kosovo kao državu, ali vodi sa njom razgovore posredstvom Evreposke unije. U tim razgovorima koji se vode u Briselu, postignuti su neki dogovori o normalizaciji odnosu, za koje Srbija pred svoju javnost tretira kao odnosi Republike Srbije i njene Južne pokrajine, dok albanski političari objašnjavaju svojim građanima da su ti razgvori između dve suverene države. I jedni i drugi zanju da nije baš tako, ali vreme prolazi i tako se održavaju na vlasti. Postignuti dogovor ili se ne sprovedu uopšte ili sprovode se delimično i to u beznačajnom delu.
Posredstvom EU u Briselu između ostalog je regulisano i pitanje boravka zvaničnika Srbije na Kosovu i obratno, kosovskih funkcionera u Srbiji. Prema objašnjenju koje je dao na konferenciji za štampu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zvaničnici Srbije su podeleni u tri grupe. Prva grupa treba da obavesti vlasti Kosova 72 sata pre nego poseta počinje, druga grupa 48, dok treća 24. Direktor kancelarije Srbije za Kosovo, Marki Đurić je prema Vučićevim rečima uvršten u treću grupu. Vučić kaže da su kosovske vlasti obaveštene ovog puta 75 sati ranije, da će Marko Đurić posetiti Kosovsku Mitrovicu 26. Marta.
Kosovske vlasti ovog puta su zabranili Marku Đurića boravak na Kosovu, pod izgvorom da njegove izjave na javnim skupovima izazivaju međunacionalnu netrpeljivost. Marko Đurić i ministar Nikola Selaković ipak su došli na Kosovo, u Kosovsku Mitrovicu gde je bilo planirano da sa tamošnjim Srbima vode unutrašnji dijalog po pitanje Kosova.
Taman kada je razgovor počeo, kosovske vlasti su poslale kordon naoružanih policajaca da hapse Marka Đurića, ali ne i Nikolu Selakovića. Ispred prostorija gde se sastanak održao okupila se grupa građana koja je pokušala da spreči policijace da uđu unutra. Naravno, policija je jača od grupe građana upotebivši silu prodrla unutra. Kada su policajci ušli u prostoriju, svi ti ljudi koji su se zatekli unutra digli su se na noge sa uzdignutim rukama iznad glave. Umesto da policijci idu kod Marka Đurića i da mu saopšte da imaju nalog za privođenje, oni narede da svi prisutni sednu na patos. Nastaje vika i buka, stavljaju mu lisice na ruke i izvedu Đurća napolju, strpaju u kola i odvede u Prištini. U Pprištini umesto da ga kolima odvedu do zgrade gde je trebalo da se sasluša, oni prave paradu ulicama Prištine. Na stotine metara pre nego što stignu do zgrade, izvede ga iz kola, hvataju za ruke dvojica policijaca on podignute glavu korača između policajaca, a građani koji su se tu zatekli “uživajući posmatraju paradu“, uz poneku pogrdnu reč ili psovku.
Po mom mišljenju, organizator ove akcije je pao na ispitu i treba da snosi punu odgovornost. Ne ulazimo u to, da li su imali pravo da ga hapse ili ne, činjenica je ta, da su kosovske vlasti obavestile nadležne u Srbiji, pre nego što su Đurić i Selaković krenuli iz Begrada, da je ta poseta zabranjena. Dakle ta dva zvaničnika su kršili naredbu jedne legalne vlasti. U ovkavim slučajevima vlasti treba da pokažu, da su kadri da sprovedu odluke, Marko Đurić i Nikola Selaković trebalo je da se udalje sa Kosova, ali način sprovođenja odluke je potpuno amaterski, necivilizovan i neprihvatljiv. Kada su već policajci ušli u prostoriju okupljeni građani su već bili na nogama sa izdignutim rukama iznad glve. Zašto onda pokazati snagu u ovom sučaju? Niko nije pružio otpor. Zašto nisu prišli dvojica poolicajaca Marka Đuriću, da mu saopšte da imaju nalog za privođenje i izvedu ga iz sale. Zašto vezati lisicama i podignute gave izvoditi napolje, i zašto stotinama metara udaljen od zgrade u Prištini gde je trebalo da se sasluša, izvuku iz kola sa lisicama na rukama “paradirati” ulicama grada?
Država treba da pokaže svoju snagu, ali samo tamo gde se pokaže preka potreba, što u ovom slučaju ne samo što nije bilo potrebno već nije ni „mirisalo“ na tako nešto.
Ovakvi postupci ne jačaju državu, već naprotiv, pokazuje primitivizma i nedozrelost. Onaj ko ne poštuje zakone dotične države treba da bude proteran, U demokratskim i civilizovaim društvima-državama, ne samo što se prekršioci zakona proteraju, već im se stavi i zabrana ulaska u sledećih nekoliko godina. Postoji jedna latiska izreka: DURA LEX SED LEX – tvrd zakon ali zakon. To znači da, i kada je zakon tvrd, ne odgvara vremenu i prostoru, on treba da se primenjuje. Primeniti zakone ne znači i primeniti silu. Sila je kao poslednje sredstvo, zakon se primenjuje u glavnom bez upotrebe sile.
Sve ovo će proći, proćiće i ujdurma oko Marka Đurića, ali svakako će imati i dalekosežne posledice. Lista srpska koja je učestvovala u Vladi Kosova, već je obavestila premijera da napušta vladu, izlazi iz koalicije. Kosovsku vladu su podržavali 61 poslanik, tj. jedan više od polovine njih. Sa izlaskom srpske liste koja ima devet poslanika i jedan nezavisni poslanik kao predstavnik srpskog naroda, znaći vlada neće imati ni prostu većinu, imat će svega 51 od ukupnih 120. Može li ona opstati kao manjinska vlada ostaje da se vidi, ali svi su izgledi da neće, moraju da idu na vanredne izbore. Sve to se moglo izbeći da su malo trezveno razmislili oni koju su naredili, da po svaku cenu Marka Đurića proterati sa Kosova.
Autor/ica 👤Dr. Husnija Bitić
