Omar Karavdić: Počeo je da kašlje

Povezani članci

• Denis Latin: Novinari su pretvoreni najvećim dijelom u trgovce istinom
• Feljton (V): Utjecaj religije na politiku u Srbiji i transformacije islama na Kosovu
• Dan srpskog jedinstva: Neman je opet pred vratima 
• Anketa
• Jasenovac i Gradiška Stara
• ASIM MUJKIĆ: Bešćutnost kao sastavni dio ideologije „vitalnog nacionalnog interesa“

Krajem osamdesetih prošlog veka, u  mojim beogradskom društvu,  bio je ustaljen  izraz “Počeo je da kašlje”‚  (u žargonu,  trokira,  samo što nije prolupao).  

Koristio se za ono stanje kad vam se do juče normalan dojučerašnji prijatelj, drug, žena, brat, sestra, roditelj,  zajapuri,  počne da udara šakom o sto i spominje  zlatni escajg, piramide,  pet stotina godina nabijanja na kolac, tamnicu naroda, tajni “Londonski ugovor”,  objašnjava čije su ovce, a čije su livade, uplati zajam ili nepovratno pokloni koju hiljadarku dema za preporod Srbije i svima pokazuje svoju sliku u “Politici”,…….

Tada je to bio akutni “Veliki kašalj” i Miloševićev režim ga je proizvodio svim sredstvima,  nameštenim dogadjajima,   udvorničkim  medijima,  da bi što više ljudi uvukao u ratove, opravdao ih,  poraze pretvorio u pobede,  pljačku enormnih razmera  u vrlinu, a sve ostalo u materijalnu, intelektualnu i kulturnu bedu.

Sada je to  već postalo hronično stanje “Tuberkuloze” rezistentne na sve poznate lekove, koju deca dobijajuu  još u osnovnoj školi preko  predrasudama inficiranog   programa, u kući i  populističke, mainstream,  kulture.

Sem par internet portala vi nemate nijedan ozbiljan klasični medij koji diže glas protiv  štete koju je  “Veliki kašalj” napravio i koju dalje pravi.  Ovde, ni manjak od pola miliona stanovnika  nije nikakvo upozorenje.  Bitka za  lebensraum  (životni prostor) i dalje se nastavlja.