Ogulin, Virovitica, Karlobag, Ćorsokak

Povezani članci

• Guns & roses
• Soba broj četiri (2)
• Ekološki protest u Beogradu: Traži se obustava projekata štetnih po životnu sredinu
• Paradoks poraza Dobrice Ćosića
• Grabar-Kitarović proglasila svoj reakcionarni politički svjetonazor službenom stvarnošću
• Legendarni hrvatski general Ivo Jelić tvrdi: Milošević i Tuđman su dogovorili podjelu Bosne

“Više nego ubedljivoj većini” takozvane elite u Srbiji – tu mislim i na kulturnu i na privrednu i na političku – funkcionalna država jednostavno ne odgovara, a ako se pitate zašto im ne odgovara, odmah ću vam reći – zato što u funkcionalnoj državi srpska elita ne bi bila elita, nego grupa plačipički, narikača, lenjivaca, mutivoda i lopuža

Piše: Svetislav  Basara – Danas 

Nasmeja me prekjuče jedan komentator. Napisa apropo nepravednog harača odrapljenog Danasu da je Dangrafov menadžment mogao i moju malenkost – a zbog klete diskus hernije – ubrojati u osobe sa invaliditetom.

Dosta smo se smejali. Idemo na ozbiljne stvari. Kada je ono Pajtić okrenuo ćurak naopako i srpskom narodu i senatu obznanio projekat “srpske Srbije”, bejah dobio nekoliko mejlova i SMS-ova u kojima su me znatiželjni prijatelji pitali a da kako ja to komentarišem i šta ja mislim o tome. Pajtašima sam uredno odgovorio, a sada ću svoja smatranja na tu temu podeliti i sa vama, čestnejši čteci i komentatori!

Pre svega, meni se čini da tu nikakvog okretanja ćurka nije bilo i da je Pajtić samo završio proces započet sutradan posle ubistva Zorana Đinđića. Strogo uzev, još za Đinđićevog života “socijalističkost” DS-a beše krajnje upitna, ali to blaženopočivšeg – potpuno svesnog apsolutne prevaziđenosti velikih političkih priča XIX i XX veka – nije preterano uzbuđivalo, jer se beše usredsredio na usmeravanje demokratskostranačkih energija u pravcu uspostavljanja kakve-takve funkcionalnosti države Srbije. Sa ovde distance posmatrano, čisto sumnjam da bi – sve i da je nekom srećom i poživeo – Đinđić uspeo da ostvari svoj naum. “Više nego ubedljivoj većini” takozvane elite u Srbiji – tu mislim i na kulturnu i na privrednu i na političku – funkcionalna država jednostavno ne odgovara, a ako se pitate zašto im ne odgovara, odmah ću vam reći – zato što u funkcionalnoj državi srpska elita ne bi bila elita, nego grupa plačipički, narikača, lenjivaca, mutivoda i lopuža. Ako vas pak interesuje kako skup takvih suklata uspeva da decenijama žari i pali Srbijom, obavestite se kod Ničea, a mi idemo dalje.

Demokratskostranačka, da kažemo, eurofilija oduvek se mnogo više zasnivala na spoznaji da je BMW udobniji i brži od moskviča i lade nive nego na uverenju da Demokratska stranka ima smisla i da može završiti posao zbog kojeg je osnovana samo ako se neprestano suprotstavlja društvenoj inerciji – u našem slučaju infantilnoj veri da smo, samim tim što smo Srbi, oposlili sva posla i da našu sreću kvare zli ljudi u Vatikanu i Kominterni. Nije se, što no kažu, Zoran ni ohladio, njegov zamenik Živković je oteran, a novi menadžment se spektakularno vratio u srpski mejnstrim.

Usledila je zatim serija tragikomičnih “i jare i pare” politika koja je za rezultat imala da su se pare slile u džepove DS-ovih kabadahija, a da je ostatak populacije fasovao jareće testise. U međuvremenu se u mejnstrim – uz poprilično pomoć DS-a – uključio i SNS. Epilog znamo. Nije to bilo tako davno. Znam ja da Pajtić nema manevarskog prostora, ali da bi mu nova politika funkcionisala, moraće da pomeri granicu ka zapadu. Mislim na liniju Ogulin, Virovitica, Karlobag, Ćorsokak.