O Moralu!*
Povezani članci
Budući da sam veliki poštivalac e – novina i ove noći sam pročitao iste. Zaprepastio sam se – naslov: ”Šešelj tuži Pelevića za ratne zločine”. Pitam se kako je to moguće? U tom će, ”dojučerašnji sin”, Vučić obznaniti: da su optužbe radikala protiv poslanika te stranke Borislava Pelevića neka vrsta vrhunca moralnog pada Srpske radikalne stranke i Vojislava Šešelja.
E ja bih malo o tom moralu Vučića!
Svako ko je pročitao glasovitu knjigu ’’Osnovi etike’’ našeg filozofa Vuka Pavićevića zna da pojam morala isključuje hipokriziju (ili licemerje!). Nama se, da govori o moralu, dosetio čovek koji je koliko juče bio zagovornik te i takve politike. Verovatno vižljasti Vučić misli da Srbija može da zaboravi? Da ’’mi’’ možemo da zaboravimo? Da ja mogu da zaboravim? Srbija možda može,’’mi’’ možda hoćemo, ja možda mogu, ali neću – Ne želim, bre!
Živim u gradu koji je zahvaljujući toj i takvoj politici, davno mrtav. Živim medju ljudima koji su izgubili svaku čovečnost. Osećam kako me steže (ne)sloboda koju su mi doneli ti slpski ladikali s generalnim sekretarom, lično. Ubija me taj (Konstantinovićev) duh palanke, duh koji misli da je samo njegova istina, jedina prava, a ne shvata da istine ima i iza onog brda do kojeg pogled doseže.
Sećam se, nije bilo tako davno, 17 mart 2004. god K.Mitrovica, ja sa ekipom sedim ispred ulaza u moju zgradu… čujem pucnjavu, naslućujem sve ono što će se kasnije događati … kad ono, gle čuda, stiže Vučić okružen poznatim ’’folklorom’’(parada pijanaca i kiča) … Nikada neću zaboraviti njegove reči upućene, nama nekolicini izbezumljenih (tada) dečaka: ’’držite se momci’’!!!.Te reči mi odzvanjaju u mozgu, muče me, bude me noću. Da sam zloban pomislio bi da nam je dotični tada saopštio da pridržimo jedni drugima za polne organe. Od njihove politike to nam je samo ostalo!!!.
A s moralom stvari stoje isto: moral je u krizi. S.Jovanović je svojevremeno pisao o velikanu Francuske revolucije Robespjeru: ’’Bilo je terorista koji su ga prevazilazili u svirepostima, ali niko nije činio svirepstva s tako mirnom savešću kao on. Drugi su ubijali kao dželati, on je ubijao kao žrec’’. Jebi ga, kad čovek zaželi da ima moralne vrline, može se zadesiti da uobrazi da ih stvarno ima.
P.S. Dok sam pisao ovaj članak, setio sam se priče koju mi je danas ’’saopštio’’ Bernard Šo, dok sam čitao Đavoljeg učenika. Naime usred borbe vodi se spor između generala i majora. General je za to da se napusti bojno polje, dok je major za to da se bori, pa govori generalu: ’’Šta će reći na to istorija?’’ General će na to: ’’Istorija će lagati kao i obično. Glavno je da je mi pišemo’’!!!
Ne želim da pišem tu i takvu istoriju, ja samo želim istinu!!! Zašto sam ovo napisao? Ne znam, pronašao sam neku vezu…Nađite je i vi koji čitate ovaj članak!
*Članak sam napisao februara 2010. god.
Za Tačno.net Branko R. Milić