Slobodan Dukić: Noć kame i dan tame

Autor/ica 👤Slobodan Dukić 14.5.2015. u 18:33

Povezani članci

Ilija Ilić i Obrenija Todorović pokazuju pred sudom kolevku u kojoj su četnici zaklali njeno unuče od četiri meseca; foto: wikipedia

Hoće li neka školska ekskurzija zalutati u selo Vranić. Nedaleko od Beograda. I tamo postoji muzej. Sa slikama ubijenih beba, svedočanstvima o krvavom četničkom piru. Teško. Beograd čeka noć muzeja i noć veštica. Pala je tamna noć nad Srbijom

Piše: Slobodan Dukić

Selo Vranić. Godina 1943. Noć između 20. i 21. decembra. Četnici Draže Mihailovića iz susednog sela Jasenak upadaju u Vranić. Podeljeni u zloglasne trojke zatiču na spavanju seljane. Počinje masakr. Pucaju puške. Rade kame. Masakriraju porodice simpatizera partizana. Četrnaest porodica nije preživelo krvavi pir. Postelje se crvene od krvi. Po kolevkama pljušte meci. Noževima komadaju bebe. Kolju jednogodišnjeg mališana. Četvoromesečnu bebu koja spava tek podojena majčinim mlekom.Roditelji razbuđeni njihovom prepoznatljivom rikom, gledaju kako im siluju ćerke. Četiri devojke, takoreći devojčice, silovane pa zaklane. Devetnaestogodišnjeg mladića kastriraju. Kolju ga kamama sa kojih kaplje krv nevinih devojaka. Zarobljavaju sedam partizana. Zverski ih muče. Kolju. Kasnije dovode još jedanaestoricu iz drugih sela. Ubadaju ih noževima. Trojicu polupreklanih šalju Gestapou. Nemci ih vešaju.

Po kućama tek što je zamukao vrisak žrtava počinje pljačka. Dražinovci odnose sve što im je na dohvat ruke. Upadaju u staje. Kokošari u kokošinjce. Dželati postaju kasapi. Spremaju gozbu. Rakijom zalivaju zalogaje. Proslavlja se krvavi pir. Bio je to najveći četnički zločin u Srbiji. Ukupno je ubijeno 90 duša. Vranić je od pamtiveka bio slobodarsko mesto. Seljani nisu trpeli ugnjetavanja. Gazde koje im piju krv. Na izborima 1920. godine većina je glasala za komunističke kandidate. U oslobodilačkim ratovima Srbije stradalo je 327 meštana. U Drugom svetskom ratu živote za slobodu dalo je njih 177. Godine 1941. Nemci su opkolili selo i ubili 38 rodoljuba. Dve godine kasnije, po pisanoj naredbi generala Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, četnici su sledili krvavi okupatorski trag. Bila je to noć kame, sećaju se i dan danas ljudi iz Vranića.

Beograd. Četrnaesti maj. Godina 2015. Dan tame. Viši sud proglašava nevinim Dražu Mihailovića. Komandanta četničke kvislinške vojske. Sedamdeset godina pošto je proglašen krivim za izdaju i zločine protiv naroda i streljan. Čiča je imao nefer suđenje. Kaže sud. U Vraniću, udaljenom trideset i kusur kilometara od srpske prestonice još se čuje plač ubijenih beba. Sud je gluv. U sudnici slavlje naslednika četničkih fašističkih falangista. Likuje Šešelj. Ispred palate pravde crno od uniformi treće četničke generacije. S druge strane očaj među simpatizerima partizanskog pokreta. Srbija je ostala podeljena. Polovina misli da su samo partizani bili antifašistička vojska. Druga polovina kaže da su i Čičini bili protiv okupatora. Da. U početku. A posle? Znaju odgovor Neretva i Sutjeska.

Oliver Antić, savetnik Tomislava Nikolića, bivši dekan Pravnog fakulteta koji je Šešelja postavio za profesora i zastupnik podnosilaca zahteva za rehabilitaciju kaže kako Dražini nisu bili samo srpski četnici. Veli da se njemu pridružilo deset hiljada Hrvata, osam hiljada Muslimana. Hteli su da budu na pravoj strani. Antić poentira rečenicom da možda ne bi bilo Srebrenice, Markala… da su četnici shvaćeni na pravi način. Kakva ironija. Kao onaj četnički nož koji burgija po telu žrtava. Zadovoljan je i Vuk Drašković. Srbija je, najzad, rehabilitovana. Sad ima priznata dva antifašistička pokreta. To nije govorio kad je bio šef kabineta Mike Špiljka, predsednika vlade u socijalističkoj Jugoslaviji.

Na dan kad je rehabilitovan komandant četničkih koljača i saradnik fašističkih okupatora, zaseda i Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve. I božji izaslanici slave rehabilitaciju. Čekaju mig sa neba da ga kanoniziraju. Svetački oreol mu ne gine. Baš kao i ideologu fašizma Nikolaju Velimiroviću. A sutra je tradicionalna noć muzeja u Beogradu. Spremaju se eksponati za novu postavku, budućeg muzeja Draže Mihailovića. Lula, naočari … valjda će neko priložiti i kame. Fotografije dražinovaca koji drže u rukama odrubljene glave. Gore udžbenici sa lekcijama o narodnooslobodilačkom ratu. Zahuktaće se štamparije za nove. Prva lekcija iz revidirane istorije imaće naslov. Draža Mihailović, prvi gerilac i antifašista u Evropi.

Pala je tamna noć nad Srbijom.